Logo
Одштампајте ову страницу

Инкубатори спречавају „одлив мозгова“

Оцените овај чланак
(1 Глас)

БЕОГРАД - Једну од могућности да се спречи, или бар у значајној мери смањи „одлив мозгова“ из Србије, као и да се наши млади успешни пословни људи врате из света у своју домовину нуди Пословно-технолошки инкубатор Техничких факултета Универзитета у Београду у чијем окриљу већ послује 25 фирми.

Директорка инкубатора Гордана Даниловић Грковић са нескривеним ентузијазмом тврди у интервјуу за „Кућу добрих вести“ да би још неколико сличних пројеката за пет година променило ситуацију на тржишту рада и добрим делом спречило да наши млади, талентовани људи одлазе из Србије.

Бизнис инкубатор је за фирме, оно што је инкубатор за бебе, почиње директорка причу о овом успешном пројекту.

Када направите бизнис он је право недоношче, коме треба помоћ у првим почетним корацима. Е, то управо чинимо ми, додала је Даниловић, указујући да инкубатори смањују трошкове администрације и помажу почетницима да се концентришу на свој посао и реализацију своје идеје.

“Свуда у свету је то држава подржала, а у цео пројекат укључивали су се региони и општине”, каже Даниловић и тврди да наша држава још увек не препознаје ефекте оснивања оваквих инкубатора и при другим Универзитетима у Србији.

„Мислим да није проблем са обезбеђивањем новца, већ начином размишљања и отпором према променама”, оцењује Даниловић, уз напомену да је и научна заједница “остала затворена” и недовољно активна у понуди својих патената и истраживачких резултата тржишту.

Пословни инкубатор намењен је првенствено онима који су завршили, или још студирају на четири факултета у Београду – грађевинском, машинском, електротехничком и технолошко-металуршком, али и свим осталим младим и образованим људима.

Инкубатор располаже са свега 600 квадрата пословног простора, али се због великог интересовања организују додатни тренинзи за предузетништво и они су доступни за све студенте и свршене дипломце београдског Универзитета.

Јавни позив за коршћење услуга инкубатора објављује се када се ослободи простор за нову фирму. Медјутим, према речима Даниловићеве, како се у пројекат уводе и фирме којима канцеларије инкубатора нису потребне - јавни позив се сматра стално отвореним.

Тиме се пружа прилика и онима који имају пословни простор својих родитеља или свој стан, или имају измештену производњу, да користе књиговодствене, правне и друге услуге инкубатора, или да им се ту води седиште фирме како би доводили странке, или примали пошту…

У јавном позиву су прецизно неведени критеријуми за избор фирми, па се тако може појавити компанија која је тек отворена, до годину дана “старости”, или појединац који има пословну идеју, са условом да уколико буде изабран - региструје фирму. Поменутих 25 фирми у окриљу овог бизнис инкубатора регистроване су у Агенцији за привредне регистре, послују и боре се да остваре профит и позицију на тржишту.

При одабиру пројекта који ће бити подржан, три су критеријума - да је иновативан, да може да се сагледа тржиште и да има потенцијала за раст запошљавања.

Предузеће може да буде у инкубатору најдуже до три године, до сада га је напустило шест фирми, а до јуна ове године се очекује “излазак” још четири предузећа.

На питање, да ли зна како су се те фирме снашле на тржишту, Даниловићева каже да је већина наставила свој успешан пут.

Једна од њих је компанија “Битгеар” која се прошле године нашла на листи медју 10 најбрже растућих технолошких компанија у Југоисточној Европи (ЈИЕ), а коју је у првих десет на листи сврстала консултантско-ревизорска компанија “Дилојт” (Deloitte).

Директорка пословног инкубатора указује да су слабе везе измедју науке и привреде, и да овакви пројекти служе да се знање стечено на факултету комерцијализује. Привреда, да би била конкурентна, мора да буде иновативна, а да би била иновативна њен производ мора да буде заснован на знању, али је у нашем друштву мноштво препрека у разумевању “предузетничког духа”.

“Ми не разумемо колико је велики напор да се фирма подигне. Не поштујемо довољно такве људе. Предузетништво поистовећујемо са тајкунима, предузимачима, економијом деведесетих, шверцом и другим сличним облицима трговине, што је потпуно погрешно ”, истиче Даниловић.

Да би подигао фирму, мораш пуно да радиш и да верујеш у своју пословну идеју. То поручујемо свима који дођу код нас, каже она.

“Пракса западних земаља показује да 50 одсто бизниса пропадне после пет година. Инкубатори и други инструменти развоја су баш због тога развијени да би се смањио тај проценат пропадања фирми и да би се поделио ризик”, закључује Даниловић.

 

Дванаест компанија у пословном инкубатору

У Пословно-технолошком инкубатору, у Рузвелтовој 1а у Београду, тренутно је смештено 12 компанија, а како се у једном тренутку појавио велики притисак оних који желе услуге, развијен је виртуелни модел укључивања предузећа, односно фирме не морају физички да буду ту, али користе услуге инкубатора.

Такође, постоје и едукативни тренинзи намењени свим студентима са Универзитета, а подаци говоре да је за четири и по године постојања инкубатора више од 500 младих прошло тренинге.

„Како изгледа кад отвориш фирму, шта треба да знаш, шта те чека, како можеш да успеш у свом послу и да га успешно водиш, само су нека од питања на која се добијају одговори од стручних сарадника.

Такозвана „прединкубациона фаза“ - од тренинга, преко консалтинга, развијања идеје, до регистрације фирме је - бесплатна, а рад инкубатора финансира се кроз пројекте (Града Београда, Министарства науке, страних донатора и европских фондова...).

Фирме користе простор, књиговодствене и правне услуге, а могу да рачунају и на заштиту интелектуалне својине, развој иновација…

Компанија „Bitgear” - звезда у успону

Компанија „Bitgear” коју је “изнедрио” овај инкубатор нашла се на листи 10 најбрже растућих технолошких компанија у централној Европи и то у првих десет, коју је недавно објавила консултантско-ревизорска компанија “Дилојт”, у категорији “Звезда у успону”.
„Bitgear Wireless Design“ је старт-уп компанија са седиштем у Београду.
Пословни модел компаније заснива се на испоруци квалитетних технолошких дизајн сервиса.
Циљана тржишта су, осим локалног и регионалног, високо захтевна тржишта САД и Европске уније.
Сходно томе, а у комбинацији са приступачном ценом, компанија тежи да постане значајан извозник високих технологија.

Извор: Кућа добрих вести

линкови за посету:

www.bitf.rs
www.inovacija.org.
www.grf.bg.ac.rs
www.etf.bg.ac.rs
www.mas.bg.ac.rs
www.tmf.bg.ac.rs


Последњи пут измењено четвртак, 30 август 2012 16:32
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015