У рукама предузетница је 26 одсто активних приватних предузећа од укупног броја фирми у Србији. Забрињава податак да је запослено мање од 40 процената радно способних жена, а тек 15-ак одсто је самостално у бизнису док је, поређења ради, у приватном бизнису двоструко више мушкараца, рекао је председник Коморе Марко Чадеж на отварању прве конференције Форума за развој предузетништва у Србији.

Чадеж је указао да је пред женама доста баријера које им додатно оптерећују предузетничке кораке, почев од родне дискриминације и стереотипа, недовољно развијене бриге о деци, усклађивања породичних и пословних обавеза, уз већ отежавајући различити однос жена и мушкараца према предузетништву. Скренуо је пажњу на податак да жене имају много мање некретнина укњижених на своје име од мушкараца, што им отежава добијање кредита за почетак приватног бизниса, зато што немају гаранције за обезбеђење зајма.

По речима Чадежа, жене предузетнице у послу опстају у просеку једну до две године или можда нешто дуже, а чак 99 одсто њих запошљавања мање од 10 радника, највише у сектору услуга, док 76 одсто предузетница никада не превазиђе локалне оквире.

Све то, нагласио је председник ПКС указује на потребу подршке у свим фазама развоја женског предузетништва – од оснивања фирме, преко управљања, раста и развоја предузећа.

Улога ПКС је у заступању интереса на националном и међународном нивоу, подршци предузетницама да унапређују своје капацитете и лакше превазилазе баријере у пословању, као и умрежавању свих релевантних асоцијација, како би направили заједнички напредак, истакао је Чадеж и подсетио да је ПКС формирала Савет и Биро за женско предузетништво.
Приоритет нам је процес модернизације – коморски систем Србије постаће ефикасан и функционалан сервис привреде, способан да ефикасно одговори и потребама женског предузетништва, поручио је Чадеж.

Влада Србије формирала је Координационо тело за родну равноправност које треба да подржи, помогне и створи амбијент за ефикаснији развој женског предузетништва. Координационо тело води Зорана Михајловић, потпредседница владе, која је на скупу у ПКС, указала на потребу да се измени и допуни Закон о родној равноправности, са циљем подршке запошљавању жена. Како је истакла, алармантан је податак да чак 60 одсто радно способних жена не ради. Жене се укључују у предузетништво али да у једном моменту након годину, две или три долази до проблема у пословању и немогућности да наставе финансирање. Влада Србије, као и све релевантне институције заједничким напорима треба и могу да помогну веће запошљавање и самосталност жена у бизнису, поручила је Михајловић.

Милош Петровић, државни секретар у Министарству привреде подсетио је на недавно усвојену Стратегију развоја малих и средњих предузећа 2015-2020 како би се значајно унапредило стање у кључним областима за развој предузетништва па и женског. Стратегија почива на шест главних принципа - унапређењу пословног окружења, приступа изворима финансирања, континуираном развоју људских ресурса, јачању одрживости и конкурености сектора малих и средњих предузећа, унапређењу приступа новим тржиштима, развоју и промоцији предузетничког духа, као и подстицање предузетништва жена, младих и социјалног предузетништва, објаснио је Петровић.

Властимир Матејић, председник Европског покрета у Србији указао је на потребу афирмације женског предузетништва као значајног сегмента за укупан економски развој. У том смислу, веома је значајна сарадња невладиног сектора и бизниса, рекао Матејић. Прву конференцију Форума за развој предузетништва у Србији, заједно су организовали Европски покрет у Србији и ПКС, уз подршку Владиног Координационог тела за родну равноправност Владе Србије. На скупу у ПКС су разматрани конкретни кораци за превазилажење препрека које коче развој женског предузетништва у Србији, улога државе у том процесу, као и конкретне идеје како напред, како опстати и остати у бизнису. Током конференције предвиђено је усвајање Платформе и потписивање Декларације посвећене стварању повољног пословног окружења у коме ће се несметано развијати женска иницијатива и промовисати предузетнице и њихов допринос.

Извор: Кућа добрих вести