Logo
Одштампајте ову страницу

Јужна Кореја - најлепша економска прича данашњице

Оцените овај чланак
(8 гласова)

KOLA4БЕОГРАД - Идуће недеље ће у Србији бити отворено представништво Корејске агенције за промоцију трговине и улагања (КОТРА), а будућност ће показати да ли је „трећа – срећа“. КОТРА је, наиме, деловала на простору бивше Југославије (из седишта у Љубљани) од краја 1980-тих, док две земље још нису имале званичне дипломатске односе.

 

У Србији је представништво КОТРА постојало између 2004. и 2006, да би потом било пресељено у Загреб.


Овдашње је очекивање да ће се представништво КОТРА бити снажан сигнал привредницима из Јужне Кореје да је Србија привлачна за улагања. Званичници КОТРА сматрају, пак, да ће то бити значајан подстицај да пословни људи из обе земље увелико унапреде сарадњу јер ће бити потпуније информисани о могућностима пословања у Србији, Црној Гори (коју ће представништво из Београда такође покривати), Југоисточној Европи, али и у Кореји. КОТРА ће користити и искуства успешног вишегодишњег пословања компаније за производњу аутоделова Јура у Србији која у неколико фабрика запошљава преко 5.000 радника, наводе из представништва те државне агенције.


Уочи отварања представништва КОТРА, у Београду је одржана конференција “Привреде Кореје и Србије: Путеви за могућу сарадњу и поделу знања и искустава” коју су организавали амбасада Републике Кореје (РоК) у Србији и Центар за високе економске студије (ЦЕВЕС). Из Сеула су тим поводом средином октобра дошли Гонгпил Чои, виши саветник у Корејском институту за финансије (КИФ) и Санг Ђон Ли, професор Универзитета Кукмин и сарадник Економског института мултинационалне корпорације Самсунг. Придружили су им се у излагањима амбасадор РоК у Србији Ли Дохун, те Чан-кил Парк, генерални директор овдашњег представништва КОТРА.


У веома отвореним и искреним излагањима гостујући предавачи су исказали спремност да поделе искуства вртоглавог привредног развоја своје домовине. Овдашњим партнерима су, пак, препоручили да процене праксу источноазијске развијене економије и њену примену на путу привредне стабилизације Србије. На Србији је да добро размисли који је прави пут за структурне реформе њене националне привреде, поручили су експерти из Јужне Кореје.

 

                              jkglavna

 

Јужна Кореја је једна од најлепших економских прича данашњице


Јужна Кореја је земља богате културе и историје дуге близу 5.000 година. Земља која се простире на нешто више од 100.000 квадратних километара, налази се у стратешком центру азијског континента. Јужнокорејских преко 50 милиона становника поседује људске и технолошке ресурсе неопходне како би на најбољи начин искористили огромну експанзију региона Североисточне Азије у коме се налазе друга и трећа привредна сила света, Народна Република Кина и Јапан .
Савремена Јужна Кореја је једна је од најуспешнијих земаља на свету, а развој њене привреде протеклих 60 година је једна од најлепших економских прича. „Чудо на реци Хан“, широком водотоку који протиче кроз 11-томилионски главни град Сеул, омогућило је Јужној Кореји да се из рушевина Корејског рата (1950-1953) и једне од најсиромашнијих земаља света, вине међу развијене државе.
Земља у којој је просечан укупан домаћи производ (БДП) 1953. износио 67 долара, данас је између 11. и 13. места у светској привреди и трећа или четврта по величини у Азији, зависно од критеријума за мерење БДП. За 2015. је јужнокорејски номинални (када се не одбије инфлација) БДП процењен на 1,4 билиона долара или 28.338 долара по становнику. Мерен паритетом куповне моћи (ППП, по тржишним ценама), БДП је за ову годину процењен на 1,85 билиона долара или 36.601 долара по Јужнокорејанцу.
Јужна Кореја је шеста највећа земља извозник у свету. У укупном извозу Азије, Јужна Кореја учествује са девет одсто. Са поносом се истичу највеће бродоградилиште у свету и један од највећих произвођача аутомобила којима руководе одељци конгломерата Хјундаи. Јужна Кореја је највећи извозник гаса у Азији и дом гиганта електронике и великог извозника Самсунг.

 

                            zura2

 

Јужна Кореја, средња светска сила


Са импресивном јужнокорејска економском историјом данас може да се пореди само неколико земаља или територија у њеном суседству, НР Кином, Јапаном, Сингапуром, Хонгконгом или Тајваном… Неки од кључних елемената те динамичне историје су, стратешка визија, околности Хладног рата, државничко лидерство појединаца и важност државних институција.
Упорна и несаломива воља Кореанаца омогућила је нјиховој домовини да постане лидер на тржиштима индустрија као што су биотехнологија и информационе технологије( ИТ). Кореја примењује најбоље тренутне пословне стандарде и поседује једну од најнапреднијих инфраструктура информационих и комуникационих технологија (ИКТ). У становима, возилима јавног превоза, таксијима, приступ интернету је најбржи у свету. Тржиште мобилних телефона у Кореји је, по броју претплатника, треће највеће у региону и има инсталирану једну од најнапреднијих 3Г мрежа. Кореја поседује модерну инфраструктуру која је на многим пољима упоредива са најбољим у свету.
Важност и фокус на образовању у Јужној Кореји су, такође, омогућили овој земљи да се похвали највећим просечним бројем дипломаца и доктора наука у свету, као и стопом писмености од близу 100 одсто. Многи корејски студенти одлазе у иностранство на студије. Само је у НР Кини готово 100.000 корејских студената, а Сједињене Америчке Државе су друго омиљено одредиште за образовање младих Јужнокорејанаца. Многе од њих су, пак, економске могућности у Јужној Кореји намамиле да се врате у домовину.


Узастопне администрације у Сеулу раде на визији да се Јужна Кореја позиционира као пословно чвориште Североисточне Азије, додатно трансформишући земљу у економију засновану на знању и оријентисану на сектор услуга. То, као и стратешка локација, велики тржишни потенцијал, снажна индустријска база, високообразована радна снага, те комуникациона и логистичка инфраструктура највишег нивоа, чине Јужну Кореју динамичним местом за живот и пословање.


Захваљујући економској снази Јужна Кореја данас у свету има статус “средње силе” и све више учествује у управљању међународном заједницом. Она није само чланица Групе 20 (Г20) најразвијенијих и највећих привреда света, већ учествује у руковођењу том групацијом. Наиме, као прва својевремена земља у развоју, Јужна Кореја је 2010. била домаћин самита Г20, као што се непрестано залаже за реформе и јачање глобалног система међународних институција.


Јужна Кореја је и прва земља бивши прималац међународне помоћи која је постала донатор. Та земља је током 50 година била веома зависна од стране помоћи, да би 2010. постала најновији члан Комитета за сарадњу у питањима развоја (ДАЦ) при Организацији за економску кооперацију и развој (ОЕЦД), клубу 34 индустријализоване државе света, коме је приступила 1996.


Јужна Кореја је једна од оних земаља које су уживају већи утицај него што би се то рекло по њиховој површини или броју становника. Као постколонијална земља која је прошла кроз ужас једног од највећих оружаних сукоба после Другог светског рата, али привредна и политичка успешна развојна прича, она данас представља пример за друштва која су суочана са сличним изазовима. Властита прошлост, пак, Јужнокорејанцима служи да стално обнављају динамичност своје земље.


Сличности и разлике између привредног развоја Србије и Јужне Кореје
Амбасадор Рок Ли уобичава да каже како је од ступања на дужност у Београду пре годину дана, зачуђен сличностима између две земље удаљене преко 8.000 километара. Постоје сличности у историји две релативно мале земље на ветрометини између великих сила.


Разорене после Другог светског рата (1939-1945) и рата на корејском полуострву, ондашња Југославија и Јужна Кореја су биле међу земљама које су током 1950-тих имале највише стопе привредног раста у свету. Две земље су се раних 1960-тих упутиле у обимне економске реформе и ту сличност почиње да се губи. У Јужној Кореји је уследио период вишедеценијског високопроцентног привредног раста који је само на кратко зауставила Велика азијска финансијска криза (1997-1998). За то време су у Југославији, са њом и Србији, привредне реформе једна за другом, у најбољем случају, остајале недовршене.


“Знате ли која је разлика између петогодишњих планова развоја у мојој домовини и у социјалистичким земљама,” упитао ме је током једног од интервјуа раних 1990-тих отац јужнокорејских економских реформи, професор Нам Дук Ву (1924-2013). “Ми обично премашимо циљеве, а оне их ретко достигну.”  


Раст БДП у Јужној Кореји све казује. Током 1971-1980. је изнео девет одсто; у периоду 1981-1990. је достигао 9.7; између 1991. и 2000. је био 6.5; а у годинама 2001-2010, 4.2 одсто. Током протеклих више од пола века, Јужна Кореја је расла по просечној стопи од седам одсто и само током две године у том периоду био је умањен.  

 

                              ZURA3

 

Јужнокорејски стручњаци о економском развоју те земље


Др. Чои и професор Ли су на београдској конференцији били сретно изабрани говорници јер су јужнокорејска економска искуства тумачили стављајући акценат, први, на улогу коју је у томе имало тржиште, а други држава. При томе су обојица изрекла и критике у погледу достигнућа у јужнокорејској привреди.


Професор Ли сматра да је аргумент у прилог владине интервенције, то што она може помоћи у поправљању неуспеха тржишта кроз проактивно управљање капиталом у одређеним компанијама и секторима. Подршка, давање зајмова под повољним условима, помоћ у координацији и извозу, заштита при увозу, те јавно партнерство, представљају главне механизме интервенције Владе, навео је он.


По Лију, “историја указује да је у свим успешним економијама, држава увек играла важну улогу у олакшавању структурних промена и помагању одрживости приватног сектора“. Он истиче да су се успешне привреде увек ослањале на владине политике које заговарају раст тиме што убрзавају структурни преображај.


После глобалне финансијске кризе из 2008, истиче Ли, дебате се померају од тога „да ли владе треба да имају активнију политику” ка томе “како потребне политике треба да буду пројектоване”. Истовремено, влада и приватни сектор треба да сарађују. Такође, владине интервенције треба да буду комбиноване са елементима јачања капацитета, посебно технологија и образовања, сматра Ли.


По Лију, у будуће ће потцењивање националне валуте вероватно заменити индустријску политику. „Индустријске политике често нису успевале да остваре зацртане циљеве”, приметио је он.

 

                              hjundai


Ли је навео како је влада Јужне Кореје на почетку реформи 1962. одиграла централну улогу, али да је она из 1982. сматрана главном препреком развоју. У сваком случају, институционална новина захтева прагматичан приступ који избегава идеолошко укопавање, сматра овај научник.
Ли је посебну пажњу посветио интервенцији јужнокорејских влада током 1970-тих и 1980-тих за повећање извоза. Основу су чиниле системски подстицаји извозницима.


Следствено, извоз из Јужне Кореје је са 10 милиона долара у 1960, порастао на 557,3 милијарде у 2013, повећање 46.441 пут.“Модернизација индустрије је била кључ за стални раст извоза и читаве привреде,” истакао је Ли.


Др. Чои је своју презентацију заснивао увелико на јужнокорејским искуствима азијске финансијске кризе из 1997-1998. која је тешко погодила тамошњу привреду, као и глобалне финансијске кризе од 2008, у којој је Јужна Кореја била једина развијена привреда која је избегла рецесију. “После сваке кризе неопходне су структуралне реформе, то је порука тржишта свима да треба да се промене,” казао је јужнокорејски стручњак.


Економске реформе треба, нагласио је Чои, да буду напор свих актера у националној привреди. Оне подразумевају нови квалитативан приступ и промену у колективном начину размишљања учесника на тржишту.
Др. Чои је нагласак ставио на улогу тржишта. “Промене које чине приватници на тржишту не могу да буду замењене мерама које доноси влада,” одлучан је био он.


“Одржива реформа треба да буде добровољан тржишни процесс, а не да је диктирају власти”, истакао је Чои. У супротном, привреда ће изгубити свој живахни карактер и тражиће непрестану владину интервенцију, приметио је он.


По Чоију, једна од битних јужнокорејских поука јесте да реформе морају да остану дугорочнан програм рада. Даље, аутори реформи би требало да имају на уму будуће правце привредног развоја. “Сада су развој интернет управљања и дигиталне платформе од кључног значаја за спровођење реформи које гледају према будућности и које би биле самоодрживе”, оценио је он.

 

                            hjundai1

Економске реформе треба, нагласио је Чои, да буду напор свих актера у националној привреди. Оне подразумевају нови квалитативан приступ и промену у колективном начину размишљања учесника на тржишту.
“Ваше реформе треба да буду разноврсне. Не треба само да следите шта су други радили, већ и да узимате у обзир ситуацију и услове у којима се ова земља налази,” закључио је др. Чои.


Могућности за привредну сарадњу између Србије и Јужне Кореје
У евентуалној будућој привредној сарадњи између Србије И Јужне Кортеје, Чои сматра да су ИКТ “област број један.” „Можете користити ИКТ за формирање дигиталне основе ради преображај ваше привреде. ИКТ је средство за прелаз са традиционалне на модерну економију. Ми имамо сва средства технолошка и финансијска да помогнемо српској привреди. То је прилика да успоставимо партнерски однос,“ казао је он.


Чои је истовремено указао да је јужнокорској привреди „потребан приступ на велико европско тржиште. Наша производња и ваш доминирајући сектор услуга могу да буду савршен спој,“ поручио је тај стручњак .
Професор Ли подсећа да је РоК, према вредновању Уједињених нација, три пута била на првом месту када се ради о електронском управљању. ЈКореја сарађује са другим земљама у развоју е-управе, како би била обезбеђена транспарантност јавне управе. “Желимо да сарађујемо са Србијом у сектору е-управљања како би повећали капацитете за трговину, економски напредак и отварање нових радних места,” казао је он.


Амбасадор Ли, и сам економиста по образовању, сматра да Јужна Кореја, може да учествује у текућем процесу приватизације у Србији и инфераструктурним пројектима. “Србија је конкурентна и у тзв. тешким индустријама,” додао је он.


Амбасадор је указао како је познато да се “Влада Србије труди да стабилизује ситуацију како би дошли страни улагачи. Веома је важно да сарађујемо са Владом Србије како би јужнокорејске компаније долазиле овде да инвестирају... Битно за заједничку сарадњу је и да знамо које су то области привреде Србије у које можемо улагати,” приметио је Ли.
Истичући хвале вредан пример компаније Јура, амбасадор сматра да се не ради само о инвестицијама у Србију. “Можемо заједнички наступати и на осталим тржиштима у региону Западног Балкана или другде,” казао је он.
Амбасадор сматра да су узајамни интерес и одрживост принципи који треба да руководе привредну сарадњу Србије и Јужне Кореје. “Имајући то на уму, Амбасада Јужне Кореје полаже нарочиту пажњу на сарадњу са припадницима младе генерације, са универзитетима,” закључио је амбасадор Ли.


Пуно простора за унапређење привредне сарадње Србије и Јужне Кореје


Недовољна привредна сарадња трговинска размена између Кореје и Србије износила је у 2014. нешто преко 120 милиона долара Од тога је свега 2,4 милиона долара представљао извоз из Србије. У периоду од осам месеци 2015, увоз из РоК је вредео 62 милиона, а извоз непуна два милиона долара, подаци су Републичког завода за статистику.
Ли је приметио да „јужнокорејски инвеститори желе стабилније тржиште”. Dalje, сада у Србији нема пуно јужнокорејских компанија, пошто им нису познати услови овдашњег пословања. Pословни људи желе што је могуће више информација.


“Недостатак информација је увек проблем. У Србији постоји веома добар амбијент за улагања, али то наши пословни људи не знају. Морамо смањити географску раздаљину од 8.261 километра између Сеула И Београда, тако што ћемо превладати физичку и баријеру коју ствара недовољна информисаност,” казао је он. Амбасадор је оценио да су реформски потези Владе Србије веома добродошао знак за стране пословне људе који евентуално, планирају улагања. “Истовремено, они желе да виде да је успостављање законске И институционалне структуре у Србији учвршћено. Док Влада ради веома добро, у основи, на терену, у локалним срединама увек има и проблема. Треба нешто учинити, такође, у том погледу”, приметио је Ли.


Амбасадор Ли је на скупу навео како би споразум о ваздушном саобраћају између Србије и Јужне Кореје требало да буде ускоро потписан. “Споразум о избегавању двоструког опорезивања је спреман за потписивање. Веома важан споразум, о заштити инвестиција, захтева више времена за договарање и надам се да ће бити потписан у току 2016,” рекао је амбасадор.
По амбасадору, велика погодност за будућа улагања је и жеља Србије да буде део Европске уније. “У том смислу су остварени велики резултати у консолидовању И реформисању целокупног привредног система,” закључио је јужнокорејски амбасадор.


Кореја у претходних пола века:
БДП по глави становника: 87 долара (у 1960.) - 26.305 долара (у 2013.), 302 пута више;
Извоз: 10 милиона долара (у 1960.) – 557,3 милијарде САД долара (у 2013, шеста у свету), 46.441 пута више;
Раст реалног ГДП:
1.971-1.980 = 9,0 одсто
1.981-1.990 = 9,7 одсто
1.991-2.000 = 6,5 одсто
2.001-2.010 = 4.2 одсто

teslacika

 

Посета Музеју Николе Тесле


Кратак боравак у Београду је др. Чои искористио да два пута оде до Музеја Николе Тесле. Јужнокорејски академик сматра да је Никола Тесла (18561943) био “већи ум” од свог великог ривала Томаса Едисона (1847-1931). “У осталом, то је казао и Стив Џобс,” покојни оснивач Епла, приметио је др- Чои.


Чои је навео да у Самсунговом музеју у Сеулу “постоји посебан део посвећен Николи Тесли. Као што И у Теслином музеју имате одељак о Самсунгу, који подржава ту институцију,” казао је он.


“Србија је привукла моју пажњу и поштовање и због мог дивљења Тесли. Он је, у суштини променио начин нашег живота. Његов начин размишљања и изуми су били тако широког опсега да су оставили далекосежнији утицај од било ког политичара или људи тог профила. Желео бих да данас имамо личност попут Тесле, али таквог изумитеља савремено човечанство нема,” закључио је др. Чои.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 16 децембар 2015 09:35
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015