Logo
Одштампајте ову страницу

Слика кинеске привреде кроз пет година

Оцените овај чланак
(4 гласова)

gdbp1223БЕОГРАД - Недавно завршена годишња седница Свекинеског народног конгреса (СНК) и Извештај о раду владе премијера Ли Кећијанга пружили су јасну слику привреде Народне Републике Кине у наредних пет година.

 

 

Два документа обухватају једнодеценијски период, од 2010, током кога је НР Кина постала друга највећа национална привреда у свету, и одређују јој правац достизања средње развијеног друштва 2020. године.


Насупрот постојано слабој и неизвесној међународној економији и сталног притиска наниже у домаћој привреди, друга по величини економија света одржаће годишњи раст од 6,5 одсто током 13. Петогодишњег плана (од 2016. до 2020.), за нијансу ниже од прошлогодишњих 6,9 одсто. Уколико то буде остварено, НР Кина ће допринети са око 0,9 одсто расту светског укупног домаћег поизвода (БДП) у просеку у наредних пет година и осигурати међународној заједници предвидљивију подршку.

 

k1

 

НР Кина је 2012. поставила циљ удвостручење БДП и прихода по глави становника до 2020, у односу на 2010. Од 2011. до 2015, БДП те земље је порастао укупно 46 одсто, остављајући да 37 одсто буде достигнуто у наредних пет година, или просечан годишњи раст од 6,5 одсто. Уколико не буде остваривано тих 6,5 одсто, значи да не би био испуњен зацртани циљ за 2020.


Таквом стопом раста, укупан БДП НР Кине (67,7 билиона јуана, РМБ у 2015.) достигао би 92,7 билиона РМБ (статичких) до 2020, или 14,15 билиона долара по садашњем курсу. То би износило приближно две трећине БДП Сједињених Америчких Држава, у поређењу са 58,2 одсто у 2015. НР Кини је свакако потребно још времена како би достигла величину привреде САД.
Становништво НР Кине је у просеку расло за по шест милиона људи током последњих пет година. Буде ли настављен овај тренд, укупно становништво ће до 2020. вероватно достићи 1,4 милијарде, остављајући БДП по глави становника на око 10.000 долара. Било би остварено благостање нације, али не и статус земље са високим примањима.

 

k2

 

Неопходност успоравања привредног раста


Међу осталим кључним циљевима новог плана јесте смањивање индустријских капацитета, гашење предузећа и селективније давање кредита. Ово ће снизити стопу раста за један до два процентна поена, уз још један процентни поен због смањеног извоза.


Успоравање раста са двоцифреног на испод седам одсто, не само да је неизбежно, већ и неопходно. Изузетно висока стопа раста током прошле деценије довела је до низа структурних проблема који нагризају темеље економије НР Кине. Изузетно озбиљна питања су презасићеност челиком, угљем, цементом, равним стаклом, алуминијумом који се користи у електроиндустрији, итд.


Производња сировог челика премашила је 800 милиона тона у 2015, што је половина светске. То је довело је до загушења челиком широм света и пада тражње на тржиштима. Укупан капацитет је још додатних 350 милиона тона. У извештају премијера Лија најављени су планови за смањење капацитета челика за 150 милиона тона и 500 милиона тона угља током три године. Због тога ће 1,8 милиона радника морати да потражи нови посао.
Озбиљна презасићеност капацитета не само да је снизила производњу, већ је допринела озбиљном загађењу животне средине у многим деловима земље. Многа предузећа са великом презасићеношћу и лошим учинком постала су “зомби” који стварају велике корпоративне дугове и раст укупне националне задужености.

 

k4

 

Даљи озбиљан проблем представља велики број непродатих акција на тржишту некретнина процењеног на 6,9 милијарди метара квадратних, што задовољава потребе за 24 месеца. Претерана изградња подигла је мехуре тржишта некретнина и нивое дугова, укључујући обвезнице локалних влада, те зајмове предузетника некретнина и купаца станова. Све се окончало у расту стопа неотплаћених зајмова комерцијалних банака.


Нови мотори раста


Нови петогодишњи план не разматра фискалне стимулансе великог обима, нити екстензивна монетарна лабављења. Захтева само активну фискалну политику (фискални дефицит од три одсто БДП у 2016, на пример) и опрезну монетарну политику са благим лабављењем. Највиши приоритет ће бити реформа производње и структралне промене. Нови покретачи развоја биће:


Постојан раст потрошње. Потрошња је допринела са 4,6 одсто расту БДП Кине у 2015. и вероватно ће постићи додатни моментум у наредних пет година. То укључује проширење и унапређење потрошње роба И продају некретнина, захваљујући све вишим приходима (за 7-8 одсто сваке године) и око 100 милиона нових урбаних миграната. Потрошња услуга ће вероватно и брже расти (укључујући образовање, здравствену заштиту, забаву И негу старијих особа).

k5

 

Снажан раст иновација, нових и високо-технолошких индустрија. То подразумева свемирске технологије, аутомобиле са хибридним моторима, нову генерацију иновација И телекомуникационе технологије, биотехнологију И индустрију, алтернативну енергију, заштиту животне средине, железнице великих брзина, нуклеарне реакторе и турбине, нове материјале, аутомобиле, производњу компјутерских машина и поморску опрему. Ове индустрије остварују годишњи раст по стопама између 8 до 10 одсто у неколико последњих година И вероватно још више у наредних пет година. На пример, Кина је већ сада највећи светски произвођач електричних аутомобила (аутомобила на струју), а биће светски предводник у тој области и после 2020.


Свеобухватно унапређење традиционалних индустрија. Те индустрије чине чине 88,2 одсто укупне индустријске производње.


Брз напредак “интернет плус” и 5Г телекомуникационих технологија. Те технологије  покривају трговину путем интернета, е-логистика (компјутерске технологије у логистици) и О2О (привлачење потрошача са онлајн канала у реалне продавнице). Оне журно мењају привреду НР Кине. Очекује се да ће 2020. куповина путем интернета достићи 1,1 билион долара готово утростручивши учинак из 2014. (442,2 милијарди долара). Број корисника интернета би требало до 2020. да достигне 70 одсто, после 50,3 одсто у 2015.


Значајан развој и унапређење сектора услуга. Здравственој заштити ће бити поклоњена посебна пажња. Приватне и иностране компаније ће моћи да пружају здравствене услуге због чега ће се болнице брзо развијати и пружати бољу јавну заштиту. Политиком другог детета ће такође брзо расти породилишта и службе за негу деце. Због становништва које брзо стари, широм земље биће распрострањена изградња центара за бригу о старим особама. Следствено, процењује се да ће ену медицинска индустрија до 2020. достићи производњу од 10 билиона јуана, повећање од 247 одсто у односу на ниво из 2015. (2,88 билиона јуана).

k6

 

Сектори повећане сарадње са НР Кином


Упућени наводе да су у наредним годинама потенцијалне могућности сарадње са привредом НР Кине у следећим областима:


Повећање извоза у Кину. То укључује технологије за чисте енергије, биотехнологију, паметну производњу, заштиту животне средине И еколошки пријатељску, ваздушну индустрију итд. Потрошачке робе, од хране, одеће и обуће до џепних компјутера и паметних телефона, машинерије и интелигентне производње, производње ваздухоплова, роба који не загађују животну средину, информатичко комуникационих технологија (ИЦТ), медицинске опреме, ће имати све шире тржиште у НР Кини.


Повећање улагања у истраживање и развој и производњу у Кини. Нарочито у девет кључних области: паметној производњи, чистој енергији, модернизацији пољопривреде, инфраструктури, интернет плус и 5Г телекому, заштити животне средине И еко система, иницијативи Појас и Пут (копнени И поморски Нови путеви свиле), интеграцију највећег урбанизованог региона у северном делу НР Кине, између Пекинга, Тјенцина И Хебеија, те здравствену заштиту. Индустрија забаве ће, такође, имати велики потенцијал раста у НР Кини, као резултат брзо растуће потражње.

 

Повећање технолошке сарадње у пољопривреди НР Кине чија је модернизација главни приоритет 13. петогодишњег плана. Продуктивност у пољопривреди НР Кине је испод 1.000 долара (производња на фарми по раднику), док је, на пример, у САД, преко 60.000 долара. Дакле, то представља огромну и ургентну прилику.


Повећани приступ сектору потрошње у НР Кини. Свеобухватна реформа државних поредузећа омогућиће приватним И станим инвеститорима приступ понудиће огромном тржишту. НР Кина ће понудити много већи приступ банкарству, осигурању, рачуноводству, пружању правосудних услуга, забави, архитектонском дизајна, образовању И здравственој заштити. Брз раст броја нових болница, образовних центара, предшколских установа и, нарочито, центара за бригу о старијим лицима, пружиће у будућности мноштво могућности.

kina8

 

Кинеско тржиште капитала. Директно финансирање кроз тржишта капитала заостаје у великој мери за пословним потребама у земљи. Оно учествује са само четири одсто у финансирању свих предузећа која имају социјалну функцију, а по економским критеријумима, при чему индиректно финансирање, углавном од стране банака, играју доминантну улогу И доприноси високом стопи корпоративног дуга. Реформа И отварање тог сектора ће бити други кључан задатак у наредних пет година.


Значење петогодишњег плана у НР Кини


У НР Кини има мишљења да је петогодишњи план “можда најлакши начин да се стекне потпунија слика о тамошњој привреди и друштву”. У НР Кини су прву петољетку почели 1953, као копију оне у Совјетском Савезу, која је постављала циљеве за све, почев од производње челика до узгајања домаћих животиња.


До сада је у НР Кини донето 13. петогодишњих планова. У протеклој деценији је економска равнотежа померена са државне привреде у корист тржишта и приватног влкасништва, а власти сада план називају својим“Социјалним и економским програмом". Документ је одавно изгубио централистичке карактеристике већ се усредсређује на политичке приоритете и тек по који нумерички циљ.


Стручњаци на Западу признају да су петогодишњи планови били кључни за многе од привредних и социјалних достигнућа у НР Кини, држави са преко 1,35 милијарди људи на површини од више од 9,7 милиона квадратних километара која је после ослобођења 1949, била изразито аграрно друштво. Све је више мишљења да би нарочито земље у развоју могле да користе неке од кинеских мудрости у састављању петогодишњих планова.

 

 

k7

 

Нови план је, сматра се у Пекингу, нова шанса за утврђивање како ће НР Кина пројектовати своју будућност у наредних пет година, планирати циљеве, бавити се изазовима и преображавати. Документ је у СНК усвојен после више месеци рада на нацрту током којих су прибављана мишљења, чланова ККП и других странака, водећих привредника, трговинских удружења, јавности…


Руководство Комунистичке партије Кине (ККП) на челу са генералним секретаром и председником Републике Ши Ђинпингом и влада су поставили циљ да до 2020. пер капита БДП, мерен паритетом куповне моћи (ППП, по тржишним ценама) буде удвостручен у односу на онај из 2010, који је, према подацима Светске банке, изнео 6.810 долара (константним из 2005).
Јаз у просечним БДП по становнику између највеће привреде Сједињених Америчких Држава и НР Кине био би смањен са садашњих 7:1 на 3:1. Неки страни аналитичари мисле да би онда било само питање времена када ће НР Кина постати највећа националне економија у свету.


Анкете по кинеским медијима, међутим, показују да је обичне људи највише заинтересовао циљ у 13. петогодишњем плану да током 2016. буде отворено преко 10 милиона нових радних места, а до 2020, најмање 50 милиона. У НР Кини из сиромаштва до 2020. треба да буде избављено преосталих 55.75 милиона људи у сеоским подручјима.

 

Са истом одлучношћу је проглашен рат загађивању природе, будући да је смог постао главна еколошка и здравствена брига. Улагања у истраживања и развој ће порасти на 2,5 одсто БДП, у чијем ће расту наука и технологија учествовати са 60 одсто.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 03 април 2016 22:55
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015