Кућа Добрих Вести

Login

"Бело злато" - шанса за Србију Истакнут

Оцените овај чланак
(15 гласова)

001ИНЂИЈА - Породична фарма коза са млекаром "Селект-Милк" (Select milk) у Инђији, јединствена је у Европи и у Србији јер тржишту нуди стопроцентне производе од козјег млека, за које се каже да је право „бело злато“, и спремна је да у овом моменту, уколико јој држава у томе помогне, извезе више од 20 тона најквалитетнијег козјег сира. Власник и оснивач компаније Милован Булатовић тврди у интервјуу за интернет новине „Кућа добрих вести“ - да се на европском тржишту нуде производи од козјег млека, који заправо представљају мешавину козјег и крављег млека у размери 40:60 одсто.

За производе “Селект Милка”, према његовим речима, најбољи француски и руски дегустатори су већ потврдили да су међу најбољима у Европи.

Поред уобичајене палете сопствених производа од козјег млека, ова компанија је недавно на тржиште пласирала и нов асортиман.

 

Нови производи „Селект милка“

 

„Селект Милк”, поред уобичајене палете производа, међу којима су пастеризовано козје млеко, пробиотски козји јогурт, природна козја сурутка (натур, оранж и тропик), сир пикант, полутврди полумасни козји сир, свеж козји сир, недавно је на тржиште пласирао и нове производе – млади козји сир - са и без мирођије, млади козји сир у саламури, козји сир у маслиновом уљу, као и козју фету.

“Козја фета је јединиствени производ на нашем тржишту и не постоји нигде у региону. Име тог производа је заштићено у Грчкој која производи козју фету, а ми ћемо га назвати Инђијска или Сремска козја фета”, објашњава Булатовић.

О значају козјег млека, за здравље деце, омладине, спортиста, опоравак реконвалесцената, сувишно је и говорити, наглашава он. “Наша сурутка је прави лек и јефтинија је од било ког сока који деца користе по дечијим обдаништима.

Наши производи су сто одсто природни. Није додат ни један адитив за продужење рока, а опет наши сиреви трају и по годину и по дана”, наводи Булатовић.

 

Сочи – прилика за српски извоз

 

У овој компанији очекују да ускоро крене већим интензитетом и извоз „Селект милка” у Русију, ради чега су недавно отворили и своје представништво у Москви. Велику шансу за извоз своје компаније, али и других извозника из Србије виде у предстојећим Зимским олимпијским играма, које ће се одржати у руском граду Сочију од 7. до 23. фебруара 2014. године, а за коју су припреме већ увелико почеле.

Како би се, међутим, компанија успешно позиционирала на том великом и пробирљивом тржишту, као и на тржишту Кувајта где би овог месеца требало да остваре ексклузиван извоз својих производа, Булатовић истиче да им је потребан стратешки партнер, из земље или света, који би „Селект милку” помогао у тој мисији.

Према његовим рецима, уколико успеју да пласирају своје квалитетне производе у руски град Сочи, то би и олимпијцима из целог света који тамо буду присутни, помогло да се здраво хране.

Булатовић је предочио да су већ добили сертификате за извоз у Руску Федерацију, при чему су производи “Селект милка” прошли најригорозније контроле руске санитарне инспекције.

„Ако нам се створи шанса да продајемо у Сочију наше производе, тренутну производњу би морали да увећамо чак пет пута да бисмо подмирили то тржисте”, истиче Булатовић и наводи да његова компанија има капацитете да то спроведе у дело, јер може да прерађује од 10.000 до 11.000 литара козјег млека дневно.

Он наглашава да је повећање извоза једини начин да компанија опстане (што је и у потпуном складу и са подстицајним мерама српској извозној привреди, које је најавила нова Влада Србије). Јер, указује Булатовић, тренутно на нашем тржишту, са оваквим начином плаћања и ланцом неликвидности, једноставно не може да се послује.

Ако се на то, додао је он, надовеже и ‘променљива’ државна политика у области сточарства и доношење уредби на сваких шест месеци, што је да сада био случај, тешко је било шта пословно планирати у тим околностима.

„Са таквим Уредбама у последњих десет година, довели смо Србију до тога да нам се уништава сточни фонд и да останемо без крава, оваца, свиња. Ако се овако настави ми ћемо за две године наставити да увозимо производе од млека”, мишљења је Булатовић, који сматра да о млекарству у Србији не може бити ни речи ако држава не буде исплаћивала премију од 15 до 20 динара по литри млека.

 

Пола лек, пола храна

 

Да би се у већој мери козје млеко, које многи називају „белим златом“, нашло у употреби, потребно је едуковање становништва о његовом значају за људско здравље, истиче власник „Селект милка”. Међутим, то не може да уради сама компанија, без помоћи надлежних институција. Он указује да сарадња са обдаништима, спортским центрима, клубовима, здравственим установама у неком облику већ постоји, али да би уз помоћ државе и друштва, она могла додатно да се подржи, направи добра мрежа снабдевања, а све ради бољег здравља наше деце, спортиста, читаве нације, тврди Булатовић указујући да је козје млеко - "пола лек, пола храна".

 

Козје млеко спада у најздравије намирнице, када говоримо о млечним производима. Од памтивека широм планете козје млеко се употребљава не само за исхрану већ и као помоћно средство за лечење многих болести, јер у себи садржи мноштво протеина богатих есенцијалним аминокиселинама, широку лепезу витамина и нема тешко сварљивих масти.

Не само да је лакше за варење од крављег, већ козје млеко садржи мање лактозе, па га лакше могу подносити особе осетљиве на лактозу. То млеко - у односу на кравље, садржи већи ниво витамина - поготово витамина Б6, минерала (калцијума), уз нижи ниво калорија.

Пошто је, како истичу нутриционисти, близу савршене хране и лако варљиво, козје млеко је погодно и за исхрану беба. Осим тога, одлична је намирница за децу, јер не садржи одређену врсту протеина који често изазива алергијску реакцију код малишана.

Кроз историју човечанства козје млеко се препоручује за јачање имунитета, лечење и јачање плућа, против туберкулозе, за лечење јетре …

“Кућа добрих вести” подржава идеју “Селект милка” о увођењу у исхрану деце и омладине козјег млека, као и козје сурутке за оболеле и реконовалесценте од одређених болести. То би, како предлаже господин Булатовић, могло да се реализује кроз систем предшколских установа и школа, како би деца била што здравија, и то у виду постављања аутомата из којих би људи у болницама, здравственим установама и школама, могли да купују ове производе, по повољним ценама (уколико би држава и наш образовни и здравствени систем то подржали).

 

Предности постојања на српском тржишту једне овакве компаније, препознао је и Пољопривредни факултет у Новом Саду, као и покрајински Секретаријат за науку и нове технологије. Фирма је од покрајинске владе добила и два повољна кредита које је успешно вратила уместо за пет, за две године. “Селект Милк” је самоиницијативно вратио кредит раније, јер нисмо имали где да пласирамо свој производ”, објашњава Булатовић и наглашава да им је сада поново потребна помоћ - како цео овај пројекат не би пропао.

 

Квалитет бољи од захтева Европске Уније

 

Главни технолог “Селект Милка” и менаџер производње Бранислав Милић објашњава за „Кућу добрих вести“, да су производи ове компаније врхунског квалитета о чему сведоче и добијени међународни стандарди квалитета, међу којима су и HACCP  и HALAL.

“Сва наша производња је базирана на контроли сировина и производње. Млеко се контролише код добављача, затим током транспорта, кроз наше цистерне и на пријему. Наше млеко има 10.000 бактерија по милилитру, што је десет пута квалитетније него што захтева Европска Унија (ЕУ)”, предочава Милић.

 

По чему се издваја „Селект Милк“ По производима без конзерванса и без адитива, по сировини екстра квалитета, која је боља и до 10 пута од норматива које прописује ЕУ. Наши коминтенти од којих откупљујемо млеко, као и наша фарма имају посебна упутства која се тичу здравља и исхране коза (која је искључиво природна и контролисана), хигијене узгоја коза и хигијене муже и под сталном су контролом акредитованих лабораторија.

Само од високо квалитетног сировог млека и високих стандарда у производњи могу се добити овако квалитетни производи, истичу у тој инђијској компанији.

 

Троструки еликсир здравља

 

“Козје млеко је одлично за пробаву. Капљице млечне масти су мањег пречника, па се због тога оно лакше вари”, објашњава Милић предности козјег млека и додаје да је оно “богато важним протеинима, аминокиселинама, а доприноси и бољем расположењу”. Према његовим речима, „Селект Милк” је и прва млекара која се бави прерадом козје сурутке, која је прави еликсир здравља.

“Не постоји орган на који позитивно не утиче, почевши од јетре, бубрега, срца, желуца…Наша сирутка је обезмашћена, садржи мање од један одсто млечне масти, додајемо инулин као пробиотик и додајемо пробиотске бактерије. Значи имамо један троструки еликсир здравља”, указује овај технолог.

Он наглашава да је за људе који се опорављају после операције (реконовалесценте), козја сурутка незаменљива и указује да већина препарата за дечју исхрану користе протеине који се налазе у козјој сурутки, јер се врло брзо варе и енергетски су вредни.

 

Фирма “Селект милк” основана је пре десет година. Све је поцело 2003. када је Булатовић купио у Немачкој основно козје приплодно стадо од 27 грла, које данас броји око 670 коза, јарића и јараца. "Селект Милк" располаже сопственим пољима за узгој квалитетне хране за козе које једу, углавном, детелину која није прскана нити ђубрена вештачким ђубривом, затим кукуруз, зоб и јечам, а сунцокретова и сојина сачма, као додаци, имају сертификат који гарантује да нису генетски модификоване.

У марту ове године су започели извоз за Босну и Херцеговину, Републику Српску, Македонију, Црну Гору. Булатовић је предочио да су ове године у Црну Гору извезли око 200 грла коза, а да ће до краја 2012. у Републику Српску и Босну и Херцеговину испоручити још 100 до 150 грла. Када је реч о азијским земљама, први на листи је Кувајт који је заинтересован за целокупни асортиман производа инђијске фабрике. За производе „Селект милка“ интересовање су показали и Јапанци, а амбасадор Јапана у Србији посетио је ову инђијску компанију да би се упознао са њеним пословањем и могућностима производње и извоза.

Шта би за “Селект Милк” била добра вест Добра вест у нашем пословању би била да можемо да наплатимо оно што произведемо. Имамо велики лагер, па би могли да испоштујемо континуитет захтевних тржишта као што је руско. Добра вест за нас би била и та да, када би изашли на та тржиста - да имамо обезбеђено плаћање унапред, јер са пословањем на нашем тржишту - где се уговори рок плаћања од 60 дана, а не плати се ни за сто дана, долазимо у ситуацију да врло тешко можемо изаћи на крај са финансијским проблемима.

Када би имали нормалне услове плаћања и тржиште у Србији, могли би да повећамо и наша стада код коопераната, тврди Булатовић и наводи да је сточарство у Србији на најнижим гранама у последњих двадесет година.

 

Мој деда је живео 103 године. Имао је три козе - млека, јогурта, сира, сурутке у изобиљу. Редовно се јело јагањце за славу, Ускрс, Божић. Био је господин човек. Само у Делибатској пешчари, када се други светски рат завршио, било измедју 700.000 и 800.000 коза и оваца.

У Инђији данас, међутим, нема производње ни једног литра крављег млека по становнику, указао је Булатовић.

Агнеза Трпковски и Маја Јованов

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 21 септембар 2012 14:58
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија