Скуп је отворио председник Привредне коморе Србије, Марко Чадеж, који је истакао да овај велики светски бренд доприноси интернационализацији домаћих вредности јер компанија “Coca –Cola” кроз домаћу производњу запошљава значајан број наших радника и тај производ пласира у целом свету, што повећава извоз и уједно чини добру конкуренцију домаћим произвоћачима који због тога морају константно да раде на побољшању квалитета. Присуство ове компаније подстиче и друге инвеститоре из целог света који желе да инвестирају у Србији.

Значане су сугестије “Coca-Cola” система у креирању привредних прописа као што је смањење накнада за коришћење вода, а привредна комора је уочила потребу за школовањем кадра за техничара шпедиције, која је потребна компанији.

Душан Вујовић, министар финансија, рекао је да је ова студија повод да се укаже на резултате пословања. Пројектована, минимална стопа раста, је 4 од сто, која чини основу за планирање буџета, а може бити и већа.

Планирано је да се отвори пут за инвестиције привлачењем привредног, приватног секстора greenfield и brownfield инвестиција у циљу побољшања рејтинга наше земље. Компанија која постоји, практично пола века, инпресионира како успева да нађе начин да превазиђе бројне проблеме у земљама где практично нема других брендова. Исхитрене приватизације су грешке из прошлости и зато је важно да се квалитетно оцењују и бирају пројекти који ће омогућити бржи развој Србије, ракао је министар.

Coca – Cola је у Србији присутна је од 1968. године када је нова пунионица у Земуну почела са радом. Поред ње, тенутно Coca - Cola систем код нас чине четири пунионице, “Coca-Cola” HBC srbija (CCHBC Srbija) и Coca Cola Barlan S&M (TCCC), огранак компаније Coca Cola.

Професор Економског факултета у Београду, Иван Вујачић, објаснио је да се студија односи на период од 2013. до 2015. године. У том периоду забележен је раст од 10 од сто у продаји (7,9 милиона потрошача у Србији) што је изузетан резултат с обзиром да у том периоду није забележено повећање стандарда које би евентуално утицало на број конзумената.

У 2015. години потрошачи су потрошили 300 милиона евра на куповину 407 милиона литара Coca Cola напитака, а од тага 50 милиона евра иде одмах за државу кроз ПДВ, 93 милиона евра иде на марже за продајне објекте, 153 милиона евра чине приходи и локална продаја, а од тога 35 милиона евра износи проход од извоза, а 29 милиона евра чини додата вредност каја иде на зараде и порезе. Допринос нашем БДП-у у 2015. години, производња и трговина Coca- Cola, оствариле су 225 милиона додате вредности, што чини 0,7 од сто укупног БДП-а.

Систем је подржао 11700 радних места у српској привреди у 2015 години, што је око 0,6 од сто укупне запослености, јер свако радно место у систему одржава 11 индирекстних радних места у широј економији.

Професор је објаснио и методологију која се заснива на раду добитника Нобелове награде, економисте Василија Леонтијефа и економски модел који користи матрицу друштвеног рачуноводства, која се заснива на српским државним рачунима. Потрошња и извоз доводе до трансфера новца међу секторима што доводи до прихода за домаћинства, државу и компанију, наравно.

Александар Ружевић, генерални директор “Coca – Cola” HBC Србија рекао је да су 2015. и 2016. година, године рекорда и да је планирано отварање још седам нових тржишта.

Закључено је да “Coca – Cola” компанија доприноси локалној заједници кроз подршку професионалном развоју младих, унапређење квалитета живота заједнице, помоћ у ванредним околностима кроз донаторске и волонтерске активности као и заштиту животне средине.

Аутор текста: Наташа Ускоковић

Извор: Кућа добрих вести