Logo
Одштампајте ову страницу

Meђународни аеродром Инћон

Оцените овај чланак
(2 гласова)

incon„Пажљиво пратите на екранима по аеродрому број лета вашег авиона са ознаком излаза на коме ће вас чекати наш представник.” Упозорење домаћина ми је било у глави док се авион Аерофлота приближавао међународном аеродрому Инћон (IIA) код Сеула који је са преко 10 милиона становника у ужем језгру, а више од 25 милиона у околним градовима сателитима, после Токија најмногољудије метрополско насеље на свету.


Испоставило се да на једном од највећих аеродрома на свету који годинама носи титулу једног од најквалитетнијих у ваздушном саобраћају, није било места стрепњи. Беспрекорно чисти ходници са бљештавим ознакама бесцаринских продавница, покретне траке, ознаке исписане крупним словимана на енглеском језику поред корејског писма ханкул, ефикасна имиграциона служба на многобројним шалтерима, воз великих брзина, већ истоварени пртљаг, неформална царина и мноштво информативних панела, су после 15-так минута од искрцавања довели путнике пред одговарајући излаз.


Аеродром на простору отетом од мора


ИИА је велика успешна прича у комерцијалном ваздухопловству пошто је њиме остварено оно што су многи тврдили да је немогуће. Саграђен је усред Јужног мора, стварањем парчета земље у плиткој води између острва Јеонгђонг и Јонгђу и њиховим спајењем. На путу ка 48 километара удаљеном центру Сеула још се виде џепови морске воде на површинама насуте земље које су и даље грађевине.


Аеродром са копном код града Инћон повезује најдужи јужнокорејски мост са косим затегама и седми у свету. Са приступним саобраћајницама мост износи 21,38 километара (км) широк је 33,4 метра (м) и достиже висину до 230,5 м.


ИИА је у 2016. користило близу 58 милиона путника, седми у свету највећи проток на аеродромима. Истовремено је био други најзапосленији аеродром за карго терет са 2.71 милиона тона. IIA повезује 90 авиокомпанија са 186 дестинација у свету. Број међународних и путника у транзиту порастао је на годишњем нивоу за 9,6 посто и 9,1 посто. Међународни теретни саобраћај, такође је повећан, за 4,6 одсто, највише захваљујући експанзији увоза и извоза.


Прва и друга фаза изградње аеродрома


Мастер план за аеродром је усвојен у јуну 1992, у октобру две године касније је саграђен заштитни зид дугачак 13,4 километара, а у мају 1996. је почела изградња путничког терминала. Његова челична конструкција је подигнута у септембру 1999. и у марту 2001. је аеродром отворен, уз уложених 5,6 билиона корејских вона (KRW) или 5,6 милијарди америчких долара. Било је то добрано пре почетка Светског првенства у фудбалу које су заједнички организовали Јужна Кореја и Јапан у лето 2002.


Друга фаза изградње IIA је почела 2002. и у њу је инвестирано 3,5 билиона KRW уз рад од 3,5 милиона радника током године. Та фаза је окончана шест година касније када је IIA добио најмодернију аеродромску технику.


IIA је 2003. био први аеродром у Азији који је добио сертификат CAT-IIIb, инструмент за земаљско приземљење; 2006. је отворена зона слободне трговине, а збирни карго товар је надмашио 10 милиона тона; у марту 2009, број путника је премашио 200 милиона.
Аеродром је током деценију и по израстао у огромну међународну ваздушну луку, поставио стандарде изванредности и представља један од водећих брендова Републике Кореје. IIA је 2005, само четири године по отварању, проглашен првим у светски признатом глобалном програму Квалитет аеродромских услуга (ASQ) којим Међународни савет аеродрома (АCI) мери задовољства путника док су на пропутовању кроз неки аеродром. Монтреалски АCI, једино светско удружења 1.860 ваздушних лука, је 2011. одлучио да IIA постане први члан „Roll of Excellence“програма, што представља награду за унапређење нивоа услуга аеродрома широм света.
Овог марта је АCI проласио 12. годину за редом IIA за првог у програму ASQ и то у две категорије, „Најбољи аеродром у Азијско-пацифичком региону“ и најбољи аеродром са преко 40 милиона путника. Годину дана раније, IIA је добио титуле, Аеродром са најбољим ђути фри (у избору британског магазина Бизнис Травелер); Признање за изузетност у Азији (амерички магазин Ер Карго Ворлд); и Најбољи светски транзитни аеродром ( британска консултантска фирма Скајтрекс).

 

incon1

 

IIA је један од јужнокорејских бррендова


Најсавременије погодности аеродрома Инћон измамиле су признање широм света и допринеле „мекој моћи“ Републике Кореје. Конкурентност IIA лежи у напредним, свеприсутним технологијама које обезбеђују брз и погодан процес доласка и одласка, као и јединствене културне и уметничке атракције и обиље погодности за незаборавно путничко искуство.


IIA има најкраће у свету минимално време за конекцију летова (MTC) од 45 минута. Просечно време имиграционе процедуре је за долазеће путнике само 12 минута, у поређењу са 45 у просеку у свету. Формалности одласка одузму тек 19 минута, наспрам просечних 60 у свету. На IIA тврде како имају стопу од 0.0001 одсто изгубљеног пртљага.


Изузетно ефикасан рад служби на доласку путника је, на пример, обезбеђен увођењем самосталног скенирања и аутоматизованог имиграционог система, као и претварањем неких од пунктова за пријављивање одлазећих путника са домаћих на међународне летове.


Такве безбедне и погодне услуге омогућене су напором преко 40.000 аеродромских службеника из 23 организације и преко 900 компанија које су успоставиле органску сарадњу и систем комуникација с циљем да се буде најбољи на свету. Овај путник је био задивљен када је при првом доласку на IIA 2013. видео да се на команду шефа смене који је стајао на средини сале, попут надолазећег талас отварају један за другим имиграциони шалтери.

vaterpark

 

Још важније, аеродромске власти су наглашавајући културу сигурности, успоставиле беспрекоран бесбедносни систем управљања. Остварено је преко 120.000 сати непрестаних безбедних ваздушних навигација и више од 2.900.000 летова без незгода.


Путницима су на аеродромуна располагањну различите погодности, укључујући еколошки чиста места за одмор и салоне, бесцаринске продавнице које по “великим ценама” нуде робе водећих светских марки и различите догађаје и промоције током сва четири годишња доба. Ту су голф игралиште, бања, привате собе за спавање, клизалиште, казино, покривене баште.


Дуж терминала су изложбе, уметничке галерије, занатске радионице, Музеј корејске културе и наступи уживо уметника који представљају дугу историју и богату културу земље.


(Наставља се...)


Последњи пут измењено четвртак, 20 април 2017 15:29
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015