Logo
Одштампајте ову страницу

Форум - Корпоративне друштвене одговорности

Оцените овај чланак
(2 гласова)

korporacijaБЕОГРАД – На конференцији „Изазови корпоративне друштвене одговорности – искуства најбољих“ коју је организовала Колор Прес Група протекле седмице представљене су компаније које воде рачуна о запосленима, младима кроз програм стипендирања, организовања практичне наставе и менторског рада, али и издвајају значајна средстава за побољшање живота целе заједнице.


Наравно, очување животне средине приоритетан је задатак свих компанија, као и брига о најугроженијам и намлађим становницима наше земље.


Скуп је ооворио господин Мишел Сент Лот (Michel Saint –Lot), директор Unicef-а у Србији, а како је брига о младим кадровима највећа друштвена одговорнот, прва панел дискусија водила се на тему “Млади и образовање у Србији”. Модератор је била Милица Марковић из Direct media. Учесници: проф Весна Дамјановић са Факултета организационих наука у Београду, проф Драган Стојковић са Економсог факултета у Београду и Јован Протић, националани кокординатор Међународне организације рада за Републку Србију, разматрали су колико су компаније и појединци у Србији спремни да се баве младима и студентима кроз различите едукативне програме.


Принципи одрживог развоја


Другу панел дискусију водила је Вања Ковачев на тему “Пословање у складу са принципима одрживог развоја“ у којој су учествовали Душан Сокић, директор Центра за заштиту животне средине, Данило Чурчић оснивач “Bajsologije”, Милан Давидовић из “Delta Motors”-а и Горана Џуџа Јаковљевић из “Фондације Новак Ђоковић”.


“Банкарски сектор за децу Србије” представила је Весна Савић Ђукић из Unicef-а, а студију случаја “Одрживост није лака “ господин Рамон Аратиа (Ramon Arratia) из Шпаније, дiиректор асоцијације Cambridge Istitute of Sustainability Leadership и прено нам своја искуства, како имплементирати али и прилагодити искуства других компанија код нас, кроз примере добре праксе у земљи и иностранству.


Циљеви одрживог развоја


Студију случаја “Циљеви одрживог развоја - како их остварити у 2017. години” објаснила је на примеру своје компаније Тијана Копривица из Delta Holding-а која је навела да је њихова компанија у једној години издвојила 1, 15 милиона евра, према хуманитарном извештају. Пре свега, да би одредили намену средстава ради се испитивање о потребама друштва. У фокусу њихове компаније су задужбине, попут изградње дневног боравка за особе са инвалидитетом које се уче самосталном животу, а родитељима је омогућено да их оставе дан или два у боравку. Такоше води се рачуна о запосленима, добром радном окружењу и усаврашавању.

                               crs555

 

Лидери глобалне одрживости


Трећи панел “Лидери глобалне одрживости” односно, промоцију друштвено одговорног пословања српских компанија, водила је Марина Косановић. Поред Тијане Копривице у дискусији су учествовали и Никола Папак, Delhaze Serbia корпоративне комуникације, објаснио је да се њихова компанија одлучила за сарадњу са банком хране. Они су највећи донатори хране у Србији тако што се сва непродата роба дистрибуира преко невладиних организација. На месечном нивоу, преко 10000 људи има оброк захваљујући овој акцији. Акција је проширена и на остале stejt holdere па су и њихови добављачи постали донатори. Такође, ова компанија радо запошљава особе са инвалидитетом и сада их има око 250, води се рачуна о радном окружењу, али и о напредовању. Свакога дана један колега у компанији напредује и добија боље радно место.


Марина Вујанић, директорка комуникација одрживог развоја Теленор-а, је објаснила како компанија води рачуна о најмлађим корисницима. Заштита деце и безбедност на Интернету ради у сарадњи са Unicef-ом, кроз програм за родитеље и васпитаче, како би за почетак, 7000 деце прошло кроз едукативне радионице.


Невен Мариновић, извршни директор фирме Smart kolektiv, који је нагласио да се друштво и компаније морају гледати повезано. Разлику између филантропије и друштвене одговорности објаснио је да је каласична филантропија заправо позитивно трошење, док је друштвено одговорно пословање позитивно стицање новца. Њихова фирма се бави запосленима, али и потрошачима, заштитом животе средине као и одговорним понашањем према локалној заједници. У Европској унији постоји обавеза да се извештава о нефинансијском пословању, а тај тренд се и код нас проширује. Постоје 200 индикатрора за мерење друштвене одговорности, измешу осталог, ту је и питање о родној равноправности у компанијама.

 

 

Санда Савић, Hemofarm фондација, објаснила je да они воде рачуна о здрављу и животима људи кроз камапању “Један позив мења све”, који је требало да привуче већи број донора органа људима којима је неопходна трансплатација.


Покренимо нашу децу


Још једну студију случаја “Покренимо нашу децу” водила је Милана Петровић из компаније Књаз Милош, која је успела да уведе свакодневну физичку активност у школе. Студија је показала да деца нису довољно физички активна и у зависности од узраста и распореда она свакодневно упражњавају једноставне вежбе са својим предавачима у трајању од десетк минута, некада и у току часа. Те вежбе им помажу, не само у физичком развоју већ и значајно побољшавају концентрацију.


Четврти панел “Савремени концепт управљања људским ресурсима”, водила је Оливера Стефановић Станковић са учесницима Ивана Марковић, бизнис партнер из Calsberg-а, Ана Мијатовић из Manpower Group, менаџер Infostud-а, Маја Стојачковић из фирме Pepsiko и Гордана Вељин из Delta Holding-а. Ангажовање запослених, уз дорбу комуникацију са претпостављенима неопходан је услов за добро радно окружење уз добре услове рада, бенефите за добро обављен посао, консултовање по питању њиховог радног места, мотивационо окружење, задовољство и добробит запослених оличени су у подстицању равнотеже између пословних и приватних обавеза о којима воде рачуна друштвено одговорне компаније, доносе и добре пословне резултате.


Aутор текста: Наташа Ускоковић

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 28 мај 2017 23:20
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015