У Србији је из године у годину у порасту употреба платних картица и тај позитиван тренд се очекује и у наредном периоду, истакнуто је на скупу.

Укупан број издатих платних картица на крају 2016. године је био 6.900.997, што је за 9,4 одсто више него у претходној години. Уколико се у обзир узму и картице са функцијом е-новца (а то су углавном при пејд картице за плаћање на интернету), укупан број издатих картица је 6.965.354, па је остварени раст преко 10 одсто. Прошле године учињен је помак у броју активних картица, које су повећале своје учешће у укупно издатим картицама на 57 одсто, а годинама уназад то учешће је било 50, или испод 50 одсто, рекла је Катарина Оцокољић, секретар Удружења за банкарство, осигурање и друге финансијске институције ПКС.
У структури издатих платних картица, доминантне су дебитне са 84,14 одсто , док је учешће кредитних картица 15,86 одсто.
После неколико година опадања просечне вредности трансакцијама платним картицама у Србији, овај тренд је заустављен. У односу на претходну годину дошло је до пада просечних вредности само на сегменту кредитних картица, објаснила је Оцокољић.
Како је истакла, позитивни су трендови и у е-трговини. У односу на претходну годину 2016 остварен је раст броја и вредности трансакција у куповини роба и услуга преко интернета. Укупан број плаћања за робе и услуге купљене на интернету, у 2016. години је био 3.852.840, од чега готово 95 одсто представљају трансакције са платним картицама, а 5 одсто чине плаћања употребом е-новца.

Иако промет остварен платним картицама на интернету у Србији, бележи динамичне стопе раста последњих година, број трансакција и промет интернет платним картицама на страним сајтовима, већи су око три пута у односу на трансакције и промет остварен на домаћим сајтовима, указала је Оцокољић.

Циљ је, по речима секретара Удружења за банкарство, осигурање и друге финансијске институције ПКС, да се промовише развој картичарства у Србији и повећа проценат безготовинског плаћања. Брз развој информационих технологија и телекомуникација, како је речено на саветовању, непрестано уводи новине и у област платних картица.

Весна Џудовић, председник Групације за развој платних картица ПКС, истакла је да картичарство прати најновије технологије и иновације. Наставља се тренд интензивног развоја дигиталних банкарских производа и мобилног банкарства који су ефикаснији и приступачнији корисницима.

Сава Савић, помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација, оценио је да се услед дигиталне трансформације пословања и економије највише промене дешавају управно на банкарском тржишту. Мобилно банкарство је први сектор где се виртуелно изједначило са реалним, рекао је Савић.

Ненад Петровић, заменик генералног директора Сектора за платни систем Народне банке Србије подсетио је на недавно усвојену регулативу – Закон о платним услугама којим су створени темељи за бржи развој безготовинског, електронског плаћања, појаву иновативних платних решења и којим је извршено усклађивање ове области са стандардима ЕУ. Петровић је још истакао да су инстант плаћања једна од системских ствари којом се Народна банка Србије бави у овом моменту. У питању су плаћања у којима се пренос платне поруке, информације о извршеном плаћању и расположивост средстава на рачуну примаоца плаћања одвија у скоро реалном времену на 24/7/365 основи. Дакле, ова плаћања ће омогућити исто искуство као и при плаћању готовим новцем – поред тренутне потврде о извршењу трансакције и тренутну доступност средстава на страни примаоца плаћања. Инстант плаћања представљају велику шансу за креирање производа заснованих на коришћењу потенцијала мобилног телефона (на пример коришћење М-банкинга за инсторе и онлине плаћања).

На световању је први пут у Србији представљен национални картичарски систем Кине, „UnionPay International “, који је у 2016. години издао више од 6 милијарди кредитних и дебитних картица, што је за 1,5 милијарду више од укупног броја картица издатих од стране VISA и Mastercard.

Имајући у виду да је у 2016. години 135 милиона Кинеза путовало у иностранство, од чега је више од 10 милиона путовало у Европу, могућности за укључивање „Union Pay” у АТМ и трговачку прихватну мрежу изазвало је велико интересовање присутних.

Извор: Кућа добрих вести