Logo
Одштампајте ову страницу

Одлични односи Марока и Србије у 60. години формалних дипломатских веза

Оцените овај чланак
(2 гласова)

plavoБЕОГРАД/РАБАТ - Односи Србије и Марока, успостављени на дипломатском нивоу пре 60 година су одлични, оценио је амбасадор ове северноафричке државе у Београду Мохамед Амине Белхаж. Амбасадор Белхаж је у опширном интервјуу за ,,Кућу Добрих Вести", који ћемо објавити у два наставка, казао да су пријатељски односи између Марока и Србије засновани на заједничким вредностима, међусобном разумевању и поштовању суверенитета и територијалног интегритета.

 
Амбасадор Белхаж је говорио уочи националног празника Марока, устоличења садашњег краља, Мухамеда VI, 30. јула 1999. године. Краљ, из династије Алуита, која води порекло од Фатиме (седми век наше ере), најмлађе кћери пророка Мухамеда, је доктор правних наука са Универзитета у Ници, говори четири језика (арапски, француски, шпански и енглески) и од ступања на престо предузимао је реформе које су Мароко усмериле на пут привредног и друштвеног развоја.

 

                           Ambasador-Maroka-1200x600

 

Белхаж сматра и да трговинска размена не одражава снажне политичке везе између Србије и Марока, али се чине напори за подизање економске сарадње на виши ниво, јер две државе имају велики потенцијал, а свака од њих многе предности. Мароко важи за политички стабилну земљу, са повољним пословним окружењем и капијом, за остатак Африке са којим Краљевина има снажне економске везе. Србија, као кључни играч на Западном Балкану, нуди платформу за мароканску пословну заједницу, захваљујући значајним политичким и економским реформама које је спровела влада, а којима је унапређено пословно окружење и земља постала привлачнија за стране инвеститоре, навео је, такође, амбасадор.

   
Према подацима Управе царина Републике Србије, укупна робна размена изнеђу две државе је у 2015. вредела 11,7 милиона долара. При томе је Србија у Мароко извезла робе у вредности од око три милиона долара. Те године је Мароко био 81. трговински партнер Србије, међу 168 земаља света. У првих шест месеци 2016. Робна размена је достигла 9,7 милиона. Извоз из Србије је достигао пет милиона долара.


Амбасадор Белхаж (50) је дипломирао економију и право на Универзитету Мухамед V у Рабату, а магистрирао са темом „ Интердисциплинарна анализа изградње Европе“  на универзитету Лувен Ла Нув у Бриселу. Радио је у мароканским министарствима привреде и финансија, те спољних послова и сарадње (MFAC). Био је дипломата у амбасадама Краљевине Мароко при Европској комисији у Бриселу и у Риму. Пре доласка за амбасадора у Србији служио је као директор за глобална питања при MFAC. Амбасадор је oжењен и има две кћери.



Србија и Краљевина Мароко ове године обележавају 60 година од успостављања дипломатских односа. Какво је стање билатералних односа између наше две државе?


Мароканско–српски билатерални односи су одлични. Ове године обележавамо 60. годишњицу од успостављања дипломатских односа. Ови пријатељски односи засновани су на заједничким вредностима, међусобном разумевању и поштовању суверенитета и територијалног интегритета. Обе земље, такође, блиско сарађују на мултилатералном нивоу, нарочито у међународним организацијама.
Наши односи су свакодневно све снажнији. Радимо са надлежним српским властима на јачању правног оквира којим ће бити постављена неопходна платформа за развијенију сарадњу у будућности. Тренутно очекујемо размену посета на високом нивоу, долазак пословне делегације из Марока и одржавање културне недеље којом ће јубилеј бити прослављен у септембру.


Политички односи између Марока и Србије су значајно развијенији од економских. Како потоње унапредити?


Тренутно, трговинска размена не одражава снажне политичке везе међу нашим земљама. Ипак, чине се напори за подизање економске сарадње на виши ниво. За то постоји велики потенцијал.
Обе земље имају многе предности: Мароку су одата признања због његове политичке стабилности и повољног пословног окружења. То је капија за остатак Африке са којим Краљевина има снажне економске везе. Мароко је други по величини инвеститор у Африци и пета по величини привреда. Марокански партнери могу да користе своју мрежу и знање афричког тржишта како би радили заједно са српским компанијама које желе да истраже ,,континент наде и будућности”, било на билатералном нивоу, или у оквиру трилатералног формата сарадње, на обострану корист.

 

                                reno nisan

 

Према најновијем „Истраживању афричке привлачности“, који је обавила фирма Ернст и Јанг (Ernst &Young), Мароко је најпривлачнија афричка земља за стране инвеститоре у 2017. Мароко је заузео друго место када је реч о квалитету инфраструктуре, сходно глобалном индексу конкурентности Светског економског форума (СЕФ) за 2016-2017.


Са друге стране, Србија, као кључни играч на Западном Балкану, нуди платформу за мароканску пословну заједницу, захваљујући значајним политичким и економским реформама које је спровела влада. Тиме је унапређено пословно окружење и земља постала привлачнија за стране улагаче.   
Како би додатно била оснажена билатерална размена, мароканска и српска пословна заједница морају заједно да утврде секторе од заједничког интереса и наставе сарадњу. Због тога Амбасада ради на организовању састанака између надлежних министарстава и агенција за економију и трговину у Мароку и у Србији, као и привредних комора две државе. Очекује се долазак делегације мароканских пословних људи у Београд пре краја текуће године. Ова посета би могла пружити нови подстицај економским одосима.


Од започињања тзв. „Арапског пролећа“ 2011. у Мароку су убрзане реформе. Каква је земља Мароко постала у међувремену?


Од крунисања Његовог Височанства краља Мухамеда VI, Краљевина Мароко је доживела незабележени процес реформи у политичкој, друштвеној и привредној сфери.


Почев од Закона о породици, са његовим револуционарним и еманципаторским димензијама у погледу статуса жене, до покретања Националне иницијативе за развој човека (NIHD) и реформе правног система, обим тих промена је достигао врхунац 2011. кроз промене Устава државе.


На привредном и друштвеном плану, предузете су реформе ради убрзања економског рада, бољег интегрисања Марока у светску привреду, побољшања јавних финансија, подршке приватном сектору, као и сузбијања сиромаштва и искључености из друштва.

 

                            Мароко

 

Мароко, као привреда у успону, бележи у протекле четири године просечну стопу раста од 3,7 одсто, преко 3,5 милијарди евра страних директних инсвестиција и више од 10 милиона страних туриста.


После година добрих стопа привредног раста, док се међународна привреда опоравља од глобалне кризе из 2008, привреда Марока је прошле године имала скромније резултате. Каква су очекивања за ову годину?


Током последњих година, економију Марока одликују макроекономска стабилност и ниска инфлација. Мароканска привреда је и даље чврста, углавном се ослања на извоз, експанзију приватних инвестиција и туризам, са просечном стопом раста укупног, бруто домаћег производа (БДП) од 4,3 одсто у последње четири године.


После изузетне 2015. године, захваљујући доброј пољопривредној сезони, мањак киша у 2016. је довео до пада аграрне производње, што је довело до значајног економског умањења. Са 4,5 одсто у 2015, БДП је пао на 1,6 одсто у 2016, а и ово углавном захваљујући инвестицијама. Но, очекује се повећање раста у 2017. с обзиром на добру жетву и наставак раста у секторима невезаним за пољопривреду. Очекује се да ће економски раст Марока достићи 4,4 процента у 2017.


Циљеви финансијског закона из 2017. су убрзање структурног преображаја привреде. Фокус је на индустријализацији и извозу, побољшању конкурентности и промовисању приватних улагања, обуци кадрова, смањењу социјалних и територијалних неједнакости, те оснаживању механизама институционалног управљања.


Шта привлачи све већи број страних туриста у Мароко?


Три главна фактора који привлаче туристе у Мароко су: културно богатство, лепи пејсажи земље, али и политичка стабилност.


Према последњем извештају СЕФ, Мароко је 65. најпривлачнија туристичка дестинација, међу 136 земаља. Краљевина представља туристичку дестинацију на светском нивоу у односу на друге делове Африке. Мароко је трећа најконкурентнија дестинација у Африци, одмах после Јужне Африке и Маурицијуса. Први је међу земљама Магреба.

 

                               Plaza

 

Мароко располаже богатим вековним културним наслеђем и УНЕСКО је низ локација у земљи прогласио светским наслеђем. Међу осталима, такви су  медина (стари град) у Фесу (1987) и у Маракешу (1985), ксар (тврђава) Аит Бенхаду (1987), историјски град Мекнес (1996), опет медина у Тетоуану (1997), римски град Волубилис (1997), медина Есауира (2001), португалска тврђава у Ел-Жадиди (2004) и град Рабат, модерна престоница и историјски град (2012) …


Краљевина пружа све и свакоме. Љубитељи културних тура могу задовољити радозналост лутајући међу царским градовима Марока, са многобројним палатама, домаћим тржницама (сукови) и музејима.

 

Заљубљени у спорт могу уживати у разним активностима, као што су излети четвороточкашем квада кроз пустињу, пењање на највиши врх Северне Африке Тубкал (4.167 метара), Агадир и Дахла су градови познати по воденим спортовима, док су играчима голфа на располагању 40 терена по читавом Мароку.


Туристи који су склонији мору могу трагати за угођајима на обали дугачкој више од 3.500 километара на Медитерану и Атлантику, богатој различитим плажама и активностима, са угоститељском инфраструктуром на високом нивоу.


Било да се ради о срдачности људи, њиховој великодушности, о погледу са планина, из Сахаре или са мора од ког застаје дах, или једнако укусним јелима ,,која проносе кроз време и простор", једна ствар је сигурна, где год идете и шта год да радите у Мароку, сигурно ћете бити очарани, зато што је та земља празник за сва чула.


Каква је сарадња у туризму између Србије и Марока?


Мароко и Србија располажу огромним туристичким потенцијалом. Неколико хиљада туриста из Србије посећује Мароко сваке године. Ова бројка је недовољна у односу на интересовање са обе стране. Та растућа крива ће се, највероватније, повећати са предлогом за отварање директне авионске линије између Казабланке и Београда.

 

                            Casablanca

 

Уговор о ваздушном саобраћају је у завршној фази између Министарства туризма, ваздушног саобраћаја, домаће радиности и друштвене привреде Марока и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије. Скоро закључивање тог уговора ће отворити пут већој сарадњи између различитих туристичких промотера и туристичких агенција двеју земаља.


(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено недеља, 30 јул 2017 14:41
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015