Logo
Одштампајте ову страницу

КОТРА у Србији

Оцените овај чланак
(3 гласова)

hiorlgilviaБЕОГРАД - У 2018 години ће јужнокорејским инвеститорима и извођачима бити представљене могућности за учешће и улагање у пројекте у Србији, укључујући Косово, као и у Црној Гори.

 

Из београдског представништва Корејске агенције за подстицање инвестиција и улагања (КОТРА), су позвали све носиоце пројеката, државне, локалне, и комерцијалне партнере да објаве пројектну информацију и отворе могућности пројектне сарадње и (су)финансирања.

 

Из КОТРА су навели да ће многобројним грађевинским, инжењерским, као и финансијским организацијама у источноазијској држави бити представљени пројекти који имају највећу вероватноћу да привуку интересовање. То су државни пројекти у секторима грађевине, енергетике, индустрије и сличним; градски пројекти попут развоја инфраструктуре, урбаног развоја, саобраћаја итд; као и у заштити животне средине и обновљивим изворима енергије, процењују у канцеларији КОТРА, која наступа и као Комерцијално одељење Амбасаде Кореје у Србији.

 

Београдка канцеларија КОТРА ће се, преко интерног система Агенције CRM активно ангажовати на представлјанју и објавити  пројекате из области информационо-комуникационих технологија (ИКТ); појединачним комерцијалним пројектима (резиденцијални, хотели, туризам и слично); заједничким подухватима са провереним српским компанијама (производња, нове технологије итд); као и осталим пројектима са транспарентним пословним моделом и финансирањем.  Генерални критеријум који је поставила центала Котре је да сви поменути типови пројеката имају минималну укупну вредност од пет милиона евра, осим заједничких послова).

 

ЗА КОТРА у Београду је 2017. била изузетно успешна

 

Из канцеларије КОТРА су за КДВ изјавили да је на њих 2017. била изузетно успешна година. Реализован је велики број активности које су подстакле трговинску размену између Србије и Републике Кореје, али и промовисале јужнокорејске привредне потенцијале и даље зближавање између две земље.

 

Јужну Кореју су посетили представници више од 70 компанија из Србије који су обишли преко 20 сајмова захваљујући повластицама које КОТРА даје фирмама које одлазе на овакву врсту догађаја у више од 8.000 километара удалјену земљу, То важи и за сајмове у Европи који окупљају јужнокорејске компаније у оквиру националног павиљона, наведено је из КОТРА.

 

Такве погодности подразумевају да и српске и јужнокорејске компаније могу да рачунају на састанке са поузданим партнерима који су спремни да граде успешне пословне односе. Отуда је после ових сајмова потписано 13 уговора којима су обухваћене различите групе производа из Јужне Кореје.

 

Србију су, такође, посетиле три делегације успешних привредника из Јужне Кореје како би се ближе упознали са потенцијалима овдашњег тржишта и представили своје производе овдашњим привредницима, а потписани су и пословни уговори. Број оваквих посета ће у 2018. бити повећан и укључиће специјализоване делегације за производне гране за које постоји највеће интересовање међу српским привредницима, најавили су у КОТРА.

                                                  KOTRAH0

У београдској канцеларији КОТРА наводе да су они и место на којем, како српске тако и јужнокорејске фирме могу добити све потребне информације и савете о законским условима за увоз, односно извоз, кључним актерима на тржишту и конкурентним производима. Стога не треба да изненађује што је преко 150 српских фирми контактирало канцеларију КОТРЕ како би пронашли производе и компаније из Јужне Кореје. Опет, јужнокорејске фирме се увек обраћају КОТРИ када желе да своје производе пласирају на страним тржиштима и остваре контакт са правим партнерима.

 

Из КОТРА наводе да су јужнокорејске компаније заинтересоване и за улагања у Србији. Сада пет компанија из те земље преговара за отпочињање активности које ће довести до реализације великих пројеката.

 

У томе им је помогла канцеларија КОТРА кроз многобројне анализе тржишта и субвенције за инвеститоре које издвајају Србију у односу на остале земље из региона и из Европске уније. Уопште, у Јужној Кореји постоји велико интересовање за учешће у пројектима српске владе у области грађевине, инфраструктуре, заштите животне средине и ИТ сектора.

 

Јужна Кореја је, поред осталог, лидер у свету у области електронске управе те је у овој области реализовала велики број пројеката у земљама у развоју. Србији је Јужна Кореја недавно поклонила Дата центар у којем ће запослени у државном сектору, студенти и ђаци имати прилику да се образују у области ИТ и завршавају стручне семинаре, речено је, такође, у београдској канцеларији КОТРА.

 

Јужна Кореја, земља успешне привреде

 

Република Кореја има високоразвијену привреду и снажан економски темељ. Та држава која се простире на 100.210 квадратних километара и има преко 51,5 милиона становника је, између осталог, на 11. месту по величини номиналног (када се не одбије инфлација) укупног домаћег производа (БДП), од 1.53 билиона долара и дохотком по становнику од 29.730 долара(29. у свету). БДП мерен паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама) процењен је за 2017. на 2.029 билиона долара, или 13. на свету, а пер капита на 39.446 долара(28. у свету).

 

Према КОТРА, Јужна Кореја је девета у свету по обиму трговине који је на крају 2017. достигао 1.05 билиона долара. Земља је u трговини остварила вишак од 95.8 милијарди dolara, повећање од 7,4 одсто у односу на претходну годину. Према КОТРА, биланс текућег рачуна Јужне Кореје је bio четврти по величини у свету.

 

Пошто је Јужна Кореја пребродила финансијску кризу у Азији 1997, економија земље се успешно опоравила. Слично томе, током глобалне финансијске кризе из 2008, јужнокорејска економија није била погођена у мери као што је био случај у другим земљама. Шта више, Кореја је остварила стопу економског раста већу него у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој и Јапану. Просечна стопа раста БДП у периоду 2004-2014. је изнела 3,3 процента.

 

ЈУжна Кореја има девете по величини девизне резерве које су на крају децембра 2017. достигле рекордних 389.27 милијарди долара. Према подацима централне банке, током 2017. су девизне резерве порасле за 18.17 милијарди долара, највећи раст од 2013.

 kotraaaaa

 

Рекордан извоз из Јужне Кореје током 2017. године

 

Извоз Јужне Кореје достигао је историјски годишњи максимум 2017. захваљујући снажној потражњи њених великих извозних производа, саопштено је из владе Јужне Кореје првог дана Нове године. Извоз, који чини око половине економије, достигао је рекордних 573,9 милијарди долара, пораст од 15,8 посто у односу на 2016, навело је министарство трговине, индустрије и енергетике. Увоз у 2017. је порастао за 17,7 посто на 478,1 милијарди долара.

 

Прошлогодишњи извоз је највећи, од почетка прикупљања података у Јужној Кореји 1956. Просечан дневни извоз је током 2017, такође, достигао максимум од 2,13 милијарди долара.

 

Извоз Јужне Кореје представљао је 3,6 посто укупног глобалног у 2017. чиме је ова земља постала шеста по извозу у свету, у односу на осмо место годину дана раније. Током 10 година од 2005. Јужна Кореја је остварила повећање извоза од 201 посто.

 

Фискална и стабилност тржишта рада, некретнина

 

Јужна Кореја је одржала стабилан ниво јавног дуга према БДП, остварујући протеклих 10 година један од најнижих нивоа међу земљама Организације за економску сарадњу и развој (OECD). У јуну 2015. је Међународни монетарни фонд (ММФ) саопштио да је током 2014, јавни дуг Јужне Кореје представљао 35,7 одсто БДП, а да су фискална поузданост и фискални простор те земље најбољи у свету. У новембру исте године је OECD објавио да, иако је дошло до фискалне експанзије због привредне рецесије, Јужној Кореји није потребна додатна фискална консолидација.

 

На крају 2016. је јавни дуг Јужне Кореје порастао на 38,3 одсто БДП, највиши у историји те државе.

 

У протеклих 10 година, стопа незапослености у САД, Немачкој и Британији је варирала. Међутим, Јужна Кореја је одржала стабилну стопу од три посто. Према извештају Банке Кореје из 2014, незапосленост у земљи је износила 3,53 посто, друга најнижа међу земљама OECD. У децембру 2017. стопа незапослености је износила 3,3 процента, пораст од 0,1 процента у односу на годину дана раније, према Statistics Korea, централној организацији за статистику која делује у оквиру Министарства стратегије и финансија.

 

Јужна Кореја је према КОТРА, атрактивнија на тржишту некретнина од осталих великих економија у Азији. Корејске берзе су, пак, показале конкурентан раст.

 

Због снажне економске стабилности, Кореја је рангирана као веома стабилно тржиште од стране три главне агенције за давање кредитног рејтинга. У децембру 2015. је Мудиз побољшао кредитни рејтинг Јужне Кореје на АА (Аа2), колики је и Француске. Постоји само седам земаља у Групи 20 (Г20), највећих развијених и привреда у успону које су добиле кредитни рејтинг већи од Аа2.

 

Кредитни рејтинг Кореје је највиши међу земљама Североисточне Азије. Према С&П он је АА (Аа3), заједно са Народном Републиком Кином, Тајваном и Чилеом, колико им је доделио и Фич.

                                                   Slide33333

 

Привредна сарадња Србије и Јужне Кореје

 

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), током првих 11 месеци 2017, извоз из Србије у Јужну Кореју је изнео 7.113.000 долара, а увоз 140.027.000 долара и дефицит на српској страни од 132.914.000 долара. Годину дана раније, извоз је вредео 5.281.000 долара, а увоз 132.664.000 долара, уз дефицит на српској страни од 127.383.000 долара.

 

Према РЗС који КОТРА цитира, главни извозни артикли из Јужне Кореје у Србију су изолациона опрема за електричне машине; електрични уређаји за пребацивање или заштиту електричних кола; пластика; изолована жица/ кабл; феро-легуре.

 

Из Србије се у Јужну Кореју извозе површински активни препарати за прање или чишћење, н.е.с; прехрамбени производи, неспецифицирани; цеви, цеви и црева и опрема од пластике; машине за пробијање или зарезивање, нумерички контролисане; Цинк руде.

 

Но према Корејским царинама и Институту за развој трговине (KCTDI), извоз из Јужне Кореје у Србију је током 2017. вредео  95,698.000 долара, а увоз 64.692.000. Годину дана раније, извоз је изнео 94.250.000 долара, а увоз  43.505.000 долара.

 

КОТРА:Значајне могућности сарадње

 

У београдској канцеларији КОТРА оцењују да постоје многе могућности за сарадњу привредника две државе и за много већи обим робне размене између Србије и Јужне Кореје. У прилог томе се наводи да је током 2016, Србија увезла робе у вредности од 19,2 милијарде долара. Током последње две године укупан увоз Србије је повећаван по годишњој стопи од 5.5 процената.

 

У КОТРА сматрају да убудуће јужнокорејске компаније могу да понуде своје производе у области медицинске опреме, зубарске опреме и материјала, машина, пољопривредних машина и резервних делова, тешких машина и резервних делова, козметичких и естетских производа, текстилних роба, електричних алатки, лекова, папира, различитих типова алатки,  телекомуникационих и апарата за снимање звука и репродуковање, опреме за пренос технологија, пренос услуга. Јужнокорејске компаније имају и прилику да у будућности учествују у различитим јавним пројектима у Србији – инфраструктурним, енергетским или из сфере ИКТ.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 25 јануар 2018 23:31
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015