Logo
Одштампајте ову страницу

Зимске Игре спорта и културе у Јужној Кореји

Оцените овај чланак
(2 гласова)

krugovoiviviviБЕОГРАД - Многи у свету ће током 27 дана у фебруару и марту гледати пут Јужне Кореје где ће бити одржане Зимске олимпијске и параолимпијске игре. Организатори позивају госте да дођу у Пјонгћанг, округ у провицији Гангвон на североистоку Републике Кореје да би уживали у новим рекордима, чудима и хоризонтима.

 

Зимске олимпијске игре, 23. по реду од 1924. биће свечано отворене у планинском одмаралишту Пјонгћанг, у петак 9. фебруара. Током 17. дана у 16 дисциплина са 102 догађаја у којима се додељују медаље, наступиће 92 земље са 2.900 спортиста, међу њима и из Србије. Десетодневне, 12. параолимпијске игре ће трајати од 9. до 18. марта, а 670 спортиста из 45 земаља ће се надметати у шест дисциплина на 80 догађаја у којима се додељују медаље.

 

Највећа светска прослава зимских спортова сваке четири године биће овог пута одржана под слоганом “Страст. Повезаност”. Домаћини очекују да ће Игре отворити нове хоризонте зимским спортовима у Азији и оставити трајно наслеђе у местима такмичења Пјонгћангу, Гангнунгу, Ђонгону и читавој Кореји.

 

                                 ajajajjaa

Јужнокорејци желе да поделе са човечанством многе ствари које поседују, казао је амбасадор Републике Кореје у Србији Ју Де Џонг на семинару о туризму у његовој земљи уочи Игара. Семинар је организован у сарадњи са  истанбулским огранком Туристичке организације Кореје (KTO) и представнишвом турске националне авиокомпаније Туркиш Ерлајнз у Београду.

 

“Сваке године угостимо преко 20 милиона страних туриста. Шта их привуче? Да ли је то‘кул фактор’ популарне корејске културе, коју оличава Гангнам стил Псаја (репер Парк Џе-санг) и која има више од 2.000 поклоника само у Србији? Или је то због снаге наше индустрије конференцијског туризма? Да ли због склада модерне дигиталне привреде и 5.000 година традиционалне културе? Или због у свету чувене корејске хране,”упитао је амбасадор Ју.

 

Јужна Кореја на полострву, у свету

 

Јужна Кореја, која је током 60 година од 1950-тих и разорног рата на полуострву у североисточној Азији, израсла у високоразвијену земљу, представља се као место где се традиција сусреће са модерном културом. Високообразовано становништво, инфраструктура и чиста индустрија, покрећу на ограниченом простору од 100.210 квадратних километара здрав раст земље са 51,5 милиона Јужнокорејаца.

 

Зимска Олимпијада, друга највећа светска спортска манифестација коју Јужна Кореја приређује после Летње олимпијаде у Сеулу 1988. (за којом су следиле прве икада одржане Параолимпијске игре) означиће наступ Пјонгћанга као новог стуба регионалне економије и азијског чворишта зимских спортова. Биће то и прекретница у развоју Јужне Кореје јер ће остати наследство које ће побољшати економију провиције Гангвон, а то оснажити националну привреду.

 

                                              konektesddd

Руководство и већина народа у Јужној Кореји се надају да ће Игре допринети, такође, дијалогу између власти двеју корејских држава и миру на Корејском полуострву. Од краја Корејског рата на полуострву влада само примирје, без закљученог споразума о крају непријатељстава, а корејска нација, са историјом од преко 5.000 година, остаје подељена што се доживљава као незалечена рана.

 

Прошле године су још више појачана непријатељства у региону, због убрзаног развоја нуклеарног програма у Северној Кореји, која је запретила интерконтиненталним ракетама, чак и архинепријатељу Сједињеним Америчким Државама. САД, пак, имају близу 30.000 тешко опремљених војника у Јужној Кореји са којом изводе регуларне масивне маневре.

 

Пјонгћанг је 80-так километара јужно од Демилитаризоване зоне између две Кореје. Зато је са великим олакшањем дочекан договор власти у Сеулу и Пјонгјангу да олимпијци две државе дефилују на отварању Игара под заједничком заставом и наступе са јединственом женском хокејашком репрезентацијом.

 

                                              sdjfddkfkfld

Наслеђе Сеулске олимпијаде 1988

 

Пјонгћанг треба да представи свету нову Кореју и покрене савремену фазу развоја у политици, економији, друштву и култури те земље. Јужна Кореја је већ предводник у кретањима у Азији, најмногољудијем (преко 4,5 милијарди житеља) и најпространијем континенту на свету (44,6 милиона км2). Јужнокорејско предводништво трендова је видљиво у тзв. К-таласу, глобално популарној музици, певачима, глумцима, позоришним представама, ТВ и филмским серијама. Земља је предводник у моди, спорту и високим технологијама (Самсунг, Хјундаи, LG су тек неке од моћних компанија…) и човечанству стално представља новине и футуристичке идеје.

 

Такве квалитете је Јужна Кореја успела да споји са брзим привредним развојем, урбанизацијом, али и очуваном традиционалном културом и јелима, националним и локалним идентитом и другим особинама ради стварања низа атрактивних места. Отуда странци мисле да је Јужна Кореја “интересантна, пријатна, у тренду и инспиративна”.

 

Јужна Кореја је у првој лиги технолошких и привредно развијених земаља света. Такав развој јој је омогућио да до сада организује три највећа глобална спортска догађаја – Летњу Олимпијаду, Светско првенство у фудбалу и сада Зимске олимпијске и параолимпијске игре.

 

Летња олимпијада у јужнокорејском главном граду Сеулу 1988, у шта је пре три деценије могао да се увери овај аутор, била је велики успех за тада још увек земљу у развоју. Пуно је уложено у инфраструктуру Игара што је видљиво и данас. У јужном делу мегаполиса је подигнут нови спортски комплекс у коме се данас одржава низ спортских сусрета и концерата; проширен је систем подземне железнице који свакодневно користе многи од преко 10 милиона житеља; саграђене су нове авеније да ублаже велике саобраћајне гужве.

 

                                    stazasneg

Игре у Пјонгћангу као вододелница

 

Зимска олимпијада треба широм света да промовише садржаје јужнокорејске културе и туризма, те кључне технологије, попут информационо-комуникационих (ИКТ), да оснажи националну економију отварањем радних места и могућности. Истраживање компаније Хјундаи о предвиђеном економском утицају Олимпијаде у Пјонгћангу 2018. утврдило је да ће економске користи од Игара уследити од повећања инвестиција и потрошње, унапређеног националног профила и раста туризма.

Игре ће представљати могућност за проширење базичних јавних услуга (транспорта, комуникација, спортских и других објеката…) и упознавање света са растом вредности регионалних брендова, планина и плажа провинције Гангвон. Помоћи ће и преображају Гангвона и Јужне Кореје у нови центар зимских спортова у Азији.

 

Таквим циљевима је већ послужило проношење олимпијске бакље током 101 дана кроз 17 јужнокорејских градова и провинција. Зато је организовано пет тематских догађаја посвећених Култури, Природној средини, Миру, Економији и ИКТ.

 

Рецимо, динамичну Корејску економију је оличавало ношење бакље по доласку из грчке Олимпије на један од три најбоља аеродрома на свету, Инћон, западно од Сеула.“Хармонично предавање штафете”је обављено на Инћон мосту, дугом 21,38 километара, подигнутом делимично и на простору отетом од мора.

 

Корејску креативност и одважност у ИКТ је представио Деђон робот. У граду Деђону, 149 километара јужно од Сеула, средишту напредне технологије светске класе, приређено је роботско предавање штафете.

 

                                      zimskeigre

Олимпијада атлета, природе и технологије

 

Олимпијске игре у Пјонгћангу су оријентисане према атлетама и треба да допринесу прожимању природне средине и технологије. Природа Гангвона, повољна за зимске спортове, уз јужнокорејску напредну технологију, ствара динамично окружење за такмичење у Пјонгћангу.

 

Борилишта у Алпенсиа олимпијском центру имају праву мешавину природног и вештачког снега, обезбеђујући спортистима најбоље услове. Алпенсиа центар за скијашке скокове опремљен је мрежама за разбијање ветра. Мреже могу да успоре брзину ветра на испод три метра у секунди.

 

Шест постојећих спортских објеката реновирано је за Игре, седам новосаграђених, укључујући Пјонгћанг Олимпијски трг, је спремно. Свака локација обезбеђује најбоље могуће окружење и систем. Олимпијада треба да прође са ниским процентом угљен диоксида, 15.900 тона.

 

Борилишта су изграђена у складу са Параолимпијадом и за период после Игара. Олимпијски објекти имају перспективу и у будућности, за тренинг професионалних такмичара и јавне спортске центре са просторима за доколицу и културу.

 

Спортисти ће показати најбоље резултате у најкомпактнијем такмичарском комплексу у историји Зимских Игара, тврде домаћини. Уз Олимпијски трг у туристичком средишту, на коме ће бити одржане церемоније отварања и затварања, осам борилишта се налази у планинском венцу Пјонгћанг; пет у приобалном венцу код Гангнунга, града са преко 200.000 житеља. Сви стадиони су удаљени 30 минута колима од Олимпијског села чиме је спортистима омогућено да се усредсреде само на такмичење.

 

Олимпијски транспортни систем је планиран да буде погодан и стабилан за спортисте и гледаоце. Возови KTX велике брзине повезују 180 километара на запад удаљени међународни аеродром Инћон са Гангнунгом. Саобраћаће 51 пут на дан, превозећи у просеку 20.910 путника.

 

Десет паркинга на железничким и аутобуским станицама прихватају 11.170 возила. Од железничке станице до Олимпијског села и борилишта гледаоце ће возити 1.200 кружних аутобуса отклањајући саобраћајне гужве.

 

Места олимпијских надметања

 

Пјонгћанг,Гангнунг и Ђонгон нису само домаћини и градови у којима се одржавају Игре. Они баштине јединствену корејску културу.

Пјонгћанг, са енергијом планине Одесан и непрегледним зеленим пашњацима планинског превоја Дегвалџонг, нуди предиван призор. Стеновито подручје, у коме је готово немогуће пронаћи равницу, пуно је полудрагог камена плавог жада и миришљавог чичка. Ту сељанин може међу облацима на надморској висини од 1.200 метара да посади до 10.000 литара семена пиринча. Планинска повртарска башта говори о његовој мудрости и снази.

 

Простор за одмор и исцељење је хиљадугодишњи храм Вољеонгса на Одесан планини која се простире између Гангнунга и Пјонгћанга. Шума јела, која се протеже километар од улаза у храм до моста Гумганг, посебно је добро место да се утопите у природу.

 

Кад први мраз падне на Дегвалџонг, при температурама увелико испод минус 10 степени Целзијусових, Пјонгћанг се загрева за зимске фестивале. Можете пецати зимску пастрмку, правити снежне фигуре на фестивалима небеских пахуљица, санкати…

 

                              risortttt

Гангнунг називају дивним местом традиције. Вода у огромном истоименом језеру толико је бистра да је названа „Гјонгпо”, огледало. Најживописнији поглед на језеро је из павиљона Гјонгподе, романтичног места окупљања. Павиљон су посећивали песници и научници, често виђани како приковани посматрају пејзаж или су одлутали у мислима.

 

Прича се да посетиоци Гјеонгподеа могу да виде пет Месеца. На небу, његов одраз на површини оближњег Јапанског или Источног мора, у самом језеру, чаши пића или у очима вољене особе.

 

У међувремену, свако јутро у селу Чоданг Дубу (тофу), људи извлаче слану воду из Источног мора како би припремали топао, испарујући, лак и светао тофу. Свитање на плажи Јонгдонгђин представља величанствено место коме пристаје назив Кореје од давнина, „Земља јутарњег мира“.

 

Из Ђонгсона су, опет, у прошлости сплавови испловљавали према Хањангу (данашњи Сеул) и пристизали бродови са других места. То га је учинило центром трговине. После ослобођења од јапанске колонијалне власти 1945, Ђонгсон је постао чвориште индустрије рударства, а град израстао у напредно и живахно средиште.

 

На Ариранг пијаци у Ђонгсону се могу наћи многи локални специјалитети. Ту су лековите биљке које су трговци продавали у стара времена док су прелазили планину Тебек, суриши колачи од пиринча који су служени током Дано (петог дана петог месеца у години, према лунарном календару) и тврди резанци од хељде (служе се са маказама), међу многобројним другим. Ђонгсон подсећа на спору и умирујућу мелодију средњевековне народне песме Ариранг, најомиљеније  Корејцима. Зато Јужнокорејци одмор од ужурбаног живота траже у Ђонгсону.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 05 фебруар 2018 15:59
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015