Кућа Добрих Вести

Login

vraticcccccЗахваљујући одличном географском положају и повољној клими Србија је богата самониклим лековитим биљкама. Изузетно раскошну и разноврсну флору наше земље чини 3.272 врста од којих је 700 врста лековитих биљака, али је званично описано и регистровано 420, док се у промету налази њих 280.

Објављено у Здравље
понедељак, 20 децембар 2021 09:16

"Биљарница" онлајн

biljarnicaonlinedfdffdfПријаве за други циклус школе познавања лековитог биља - "Биљарнице" су отворене.

Објављено у Природа

PECURKAAAAAAБЕОГРАД - На иницијативу Привредне коморе Србије, Министарство финансија дало је мишљење на члан 85 Закона о порезу на доходак грађана којим се шумски плодови и лековито биље посматрају као шумски производи чиме је избегнуто да откупљивачи буду доведени у неповољан положај и плаћају додатних 58 одсто од вредности откупљене робе.

Објављено у Пољопривреда

cveceere989898БЕОГРАД – Фестивал лековитог биља и очувања психофизичког здравља одржаће се у суботу 12. маја са почетком у 12 часова у хотелу Цептер Апарт.

Објављено у Здравље
недеља, 10 мај 2015 21:52

Хајде да садимо матичњак

maticnjakkkkkБЕОГРАД - Матичњак је доста раширена и у народу позната биљка. Матичњак (пчелиња трава, маточина, пчелињак, лимун трава) или лат. Melissa officinalis је лековита, ароматична биљка из породице уснатица (Lamiaceae).

Објављено у Пољопривреда

profstojanovicЗЕМУН - Ванредна скупштина Удружења произвођача и прерађивача лековитог, зачинског и осталог биља "Линцура" одржаће се 12. октобра на Пољопривредном факултету у Земуну. 

Објављено у Пољопривреда
четвртак, 18 септембар 2014 11:00

„CoffeeFest” у Београду

kafaБЕОГРАД - Кафу вероватно пијете сваки дан, али да ли сте се некад запитали колико заправо знате о свом омиљеном напитку?

Објављено у Култура

lipafisknaКРАГУЈЕВАЦ - Цела Србија је једна предивна башта, пуна лековитог цвећа. Сво то цвеће претворено у новац даје милионску цифру, када бисмо га сакупили, осушили и продали, зарадили би милионе, а хиљаде незапослених би упослили. Ми тражимо новац у иностранству, а по нашим парама газимо, указује председница Удружења произвођача и прерађивача лековитог, зачинског и осталог биља „Линцураиз Крагујевца, професорка Љубица Стојановић.

Објављено у Пољопривреда

sandra-i-milutinОВЧА - Ко жели да живи боље наћи ће начин, а ко то неће – смишљаће изговоре! Руководећи се овом максимом, Сандра Вендлер и Милутин Стојановић из Овче започели су производњу невена, у намери да побољшају животни стандард и буду „своји на своме“.

Иако су тек закорачили у овај бизнис, сигурни су да ће за неколико година моћи да се посвете искључиво узгоју лековитог биља, јер ће им оно доносити добре приходе.

У посао су ушли захваљујући Удружењу „Линцура“ и професорки Љубици Стојановић; а Сандрина и Милутинова прцена била је да ће им савети врсног стручњака бити од велике вредности. И, како кажу у разговору за „Кућу добрих вести“, нису погрешили.

- Имамо 75 ари под невеном, каже Милутин. – Кад су људи чули коју површину земљишта смо узели за невен, само што нису пали у несвест! Међутим, знамо да нисмо направили погрешну процену. Јер, тек што смо посејали невен, већ смо добили понуде за откуп. Разговарали смо са људима из Института за лековито биље „Јосиф Панчић“, и они су веома заинтересовани да сарађују са нама.

Од парлога до цветњака

Земљиште на коме су посејали невен није обрађивано 17 година. Прошле јесени припремили су њиву, крајем зиме су довршили припреме и купили семе; све то коштало их је нешто више од 300 евра – 210 за припрему земљишта и 105 евра за семе ове лековите биљке. Приликом сетве, строго су се држали савета професорке Стојановић – размак између два семена морао је да буде 40 центиметара, са довољним простором од реда до реда, пошто је невену потребна ширина да би могао да расте.

 

                             neven

                     

- У јуну ћемо већ са ове њиве имати расад невена који ћемо продавати, објашњава Милутин. – И у нашој кући у Панчеву имамо 400 саксија са по два корена невена. Узгајамо га у дневној соби, јер немамо услова да подигнемо пластеник. Планирамо да идуће године узмемо у закуп и земљиште према Јабуци, опет за сетву и садњу невена.

Цела биљка лековита

Како за „Кућу добрих вести“ објашњава професорка Љубица Стојановић, невен је биљка која се може користити за справљање мелема и масти - од корена до цвета.

prof-stojanovic-Невен садржи етерична уља која су лековита и имају широку примену у фармацији за справљање масти за различите болести. Као и свака друга биљка, и невен може да лечи више болести, наводи професорка Стојановић. За мелем може да се користи цела биљка, али травари најчешће праве мелеме од цвета, тако што шаку цвета невена спусте у килограм масти, упрже, скину са ватре и оставе да преноћи, па сутрадан загреју таман толико да се маст растопи. Потом је процеде и маст користе за лечење кожних проблема и проблема са венама.

Тајне траварског заната

Осим невена, Сандра и Милутин узгајају још и кантарион, ехинацеу, гоџи бобице, стевију, матичњак и очајницу. Милутин је у Банату познат као човек који справља различите мелеме, етерична уља и чајеве за оболеле од псоријазе и других кожних болести. Каже да има успеха у лечењу, да то могу да потврде људи којима је помогао.

 

                    nevendva

- Супруга и ја желимо да се посветимо гајењу лековитог биља, јер сматрамо да од тог посла можемо добро да живимо и да оставимо деци посао којим ће моћи да се баве с љубављу, да наставе традицију. Истина је да овај посао захтева преданост и вредан рад, али финансијска улагања нису велика, а то је у овом тренутку важно многима који немају посао, закључује Милутин.


Извор: Кућа добрих вести

Објављено у Пољопривреда

lekovitooooooБЕОГРАД – Србија је цела прекривена лековитим биљем. Има га буквално свуда. Међутим, како нема организоване бербе, то све пропада. У пролеће никне, порасте, на јесен нестане, па је заиста право време да се то промени и да од тога наша земља и њени грађани имају и посла и зараду.

Објављено у Пољопривреда
Страна 1 од 2

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија