Захваљујући одличном географском положају и повољној клими Србија је богата самониклим лековитим биљкама. Изузетно раскошну и разноврсну флору наше земље чини 3.272 врста од којих је 700 врста лековитих биљака, али је званично описано и регистровано 420, док се у промету налази њих 280.
Пријаве за други циклус школе познавања лековитог биља - "Биљарнице" су отворене.
БЕОГРАД - На иницијативу Привредне коморе Србије, Министарство финансија дало је мишљење на члан 85 Закона о порезу на доходак грађана којим се шумски плодови и лековито биље посматрају као шумски производи чиме је избегнуто да откупљивачи буду доведени у неповољан положај и плаћају додатних 58 одсто од вредности откупљене робе.
БЕОГРАД – Фестивал лековитог биља и очувања психофизичког здравља одржаће се у суботу 12. маја са почетком у 12 часова у хотелу Цептер Апарт.
БЕОГРАД - Матичњак је доста раширена и у народу позната биљка. Матичњак (пчелиња трава, маточина, пчелињак, лимун трава) или лат. Melissa officinalis је лековита, ароматична биљка из породице уснатица (Lamiaceae).
ЗЕМУН - Ванредна скупштина Удружења произвођача и прерађивача лековитог, зачинског и осталог биља "Линцура" одржаће се 12. октобра на Пољопривредном факултету у Земуну.
БЕОГРАД - Кафу вероватно пијете сваки дан, али да ли сте се некад запитали колико заправо знате о свом омиљеном напитку?
КРАГУЈЕВАЦ - Цела Србија је једна предивна башта, пуна лековитог цвећа. Сво то цвеће претворено у новац даје милионску цифру, када бисмо га сакупили, осушили и продали, зарадили би милионе, а хиљаде незапослених би упослили. Ми тражимо новац у иностранству, а по нашим парама газимо, указује председница Удружења произвођача и прерађивача лековитог, зачинског и осталог биља „Линцура“ из Крагујевца, професорка Љубица Стојановић.
ОВЧА - Ко жели да живи боље наћи ће начин, а ко то неће – смишљаће изговоре! Руководећи се овом максимом, Сандра Вендлер и Милутин Стојановић из Овче започели су производњу невена, у намери да побољшају животни стандард и буду „своји на своме“.
Иако су тек закорачили у овај бизнис, сигурни су да ће за неколико година моћи да се посвете искључиво узгоју лековитог биља, јер ће им оно доносити добре приходе.
У посао су ушли захваљујући Удружењу „Линцура“ и професорки Љубици Стојановић; а Сандрина и Милутинова прцена била је да ће им савети врсног стручњака бити од велике вредности. И, како кажу у разговору за „Кућу добрих вести“, нису погрешили.
- Имамо 75 ари под невеном, каже Милутин. – Кад су људи чули коју површину земљишта смо узели за невен, само што нису пали у несвест! Међутим, знамо да нисмо направили погрешну процену. Јер, тек што смо посејали невен, већ смо добили понуде за откуп. Разговарали смо са људима из Института за лековито биље „Јосиф Панчић“, и они су веома заинтересовани да сарађују са нама.
Земљиште на коме су посејали невен није обрађивано 17 година. Прошле јесени припремили су њиву, крајем зиме су довршили припреме и купили семе; све то коштало их је нешто више од 300 евра – 210 за припрему земљишта и 105 евра за семе ове лековите биљке. Приликом сетве, строго су се држали савета професорке Стојановић – размак између два семена морао је да буде 40 центиметара, са довољним простором од реда до реда, пошто је невену потребна ширина да би могао да расте.
- У јуну ћемо већ са ове њиве имати расад невена који ћемо продавати, објашњава Милутин. – И у нашој кући у Панчеву имамо 400 саксија са по два корена невена. Узгајамо га у дневној соби, јер немамо услова да подигнемо пластеник. Планирамо да идуће године узмемо у закуп и земљиште према Јабуци, опет за сетву и садњу невена.
Како за „Кућу добрих вести“ објашњава професорка Љубица Стојановић, невен је биљка која се може користити за справљање мелема и масти - од корена до цвета.
-Невен садржи етерична уља која су лековита и имају широку примену у фармацији за справљање масти за различите болести. Као и свака друга биљка, и невен може да лечи више болести, наводи професорка Стојановић. За мелем може да се користи цела биљка, али травари најчешће праве мелеме од цвета, тако што шаку цвета невена спусте у килограм масти, упрже, скину са ватре и оставе да преноћи, па сутрадан загреју таман толико да се маст растопи. Потом је процеде и маст користе за лечење кожних проблема и проблема са венама.
Осим невена, Сандра и Милутин узгајају још и кантарион, ехинацеу, гоџи бобице, стевију, матичњак и очајницу. Милутин је у Банату познат као човек који справља различите мелеме, етерична уља и чајеве за оболеле од псоријазе и других кожних болести. Каже да има успеха у лечењу, да то могу да потврде људи којима је помогао.
- Супруга и ја желимо да се посветимо гајењу лековитог биља, јер сматрамо да од тог посла можемо добро да живимо и да оставимо деци посао којим ће моћи да се баве с љубављу, да наставе традицију. Истина је да овај посао захтева преданост и вредан рад, али финансијска улагања нису велика, а то је у овом тренутку важно многима који немају посао, закључује Милутин.
Извор: Кућа добрих вести
БЕОГРАД – Србија је цела прекривена лековитим биљем. Има га буквално свуда. Међутим, како нема организоване бербе, то све пропада. У пролеће никне, порасте, на јесен нестане, па је заиста право време да се то промени и да од тога наша земља и њени грађани имају и посла и зараду.