Београдски економски форум, 21. по реду, ове године биће одржан 4. и 5. октобра у Београду, најавили су организатори.

„Позоришни комад у проширеној реалности“, представа Рефлектор театра „#ЋаоСвима“ биће премијерно изведена 27. септембра 2021. у Дорћол Плацу.

Лето је било мирно, ишло се на море, базене и језера и деловало је да је читава бура око корона вируса иза нас - све док се она није вратила као бумеранг.

Нови талас Ковида-19 последњих недеља букти Србијом - број новозаражених значајно расте из дана у дан и болнице су све пуније, а лекари упозоравају да ситуација дуго неће поправити.

Одмах се помиње увођење нових мера, прича се о новим сојевима, недовољном броју вакцинисаних и јасно је да Србији предстоји прилично буран период.

Поново вас оптерећује дружење са људима, неспокојни сте у вези са одласком у кафиће и ресторане, нелагодно вам је кад има много колега око вас на послу?

Ако вам било шта од ових сценарија звучи познато, ништа се не брините, зато што нисте усамљени и, према клиничкој психолошкињи докторки Џули Смит, „све је у реду са вама".

Како заштити ментално здравље?

Са Сандром Бијелац, психотерапеуткињом Института за онкологију и радиологију Србије, о менталном здрављу и корони причали смо у марту 2020. године, на самом почетку епидемије.

„Мислим да смо сада у већој агонији него што смо били онда", каже Бијелац за ББЦ на српском.

„Нисмо се нимало навикли на читаву ови ситуацију, број клијената са којима радим се готово дуплирао", додаје.

Када се корона појавила, наводи, огласио се „аларм за ваздушну опасност", људи су се примирили и чекали да реагују они који се тиме баве.

Међутим, реакција званичника у читавом свету није била адекватна, сматра.

„Људи су остали збуњени, са осећајем незаштићености, страха и неинформисаности, уз велики број често супротних информација о томе шта треба да раде", каже Бијелац.

„То је довело до повећања анксиозности, која се само погрошава најавама нових таласа и људи данас заиста нису добро", додаје.

   Корона вирус, самоћа и усамљеност: Најтеже је онима који нису бирали да буду сами

   Корона вирус: Могуће дугорочне последице по ментално здравље

   Живот после короне: „Анксиозности међу децом ће бити - али то је природно“

Стручњаци као велики проблем наводе и „губитак контроле".

„Све ово је једна ванредна ситуација која нас је избацила из редовног живота, а ми људи смо бића навике", каже психолошкиња Јелена Алексић.

„Заправо, ово нас је подсетило на то колико мало ствари у нашим животима ми контролишемо", додаје.

Исто каже и Џули Смит, клиничка психолошкиња, истичући да је „оно што радимо сваки дан постаје наша зона комфора".

„Кад уђете у неку ситуацију у којој нисте били неко време, ваш мозак је тако намештен да активира реакцију на стрес", наводи.

„То је начин да ваш мозак каже: 'Ово је нешто ново, ово је другачије - буди опрезан'", додаје.

Погледајте видео: Како корона вирус утиче на наш мозак

Шта урадити у пракси?

   Контрола

„Да бисте осетили стабилност и сигурност потребно је да имате барем привидну контролу над ситуацијом", каже Бијелац.

То се у пракси може остварити, додаје Алексић, прихватањем „шта можемо и шта не можемо да контролишемо".

На пример, можемо да се вакцинишемо, перемо руке и држимо дистанцу када је то потребно.

„То је то, више не можемо - важно је прилагодити се тренутној ситуацији и живети сада и овде", сматра Алексић.

Бијелац ту саветује „прилагодити живот себи" и „живети што нормалније у оном смислу шта је за вас нормалност".

   Пазите шта читате

Бомбардовање информацијама никоме не прија, а несигурност се може осетити и када немате информацију шта треба радити, што је честа појава у последње време, каже Бијелац.

„Разбољевају се и умиру једни, па други, сада су на мети млади, па нови сој, гора клиничка слика него што је била, скупови и журке су дозвољени, али затварамо школе.

„Зато, прво и основно - као на почетку епидемије - угасите телевизор", наводи Бијелац.

Како наводи, много је практичније и боље информисати се о корони само када су вам потребне информације - на пример, када се појаве симптоми.

А за то, притом, треба користити само проверене и релевантне изворе.

„Знамо да опасност постоји, до сада смо научили како се треба чувати, нисмо необавештени, зашто сталним читањем или гледањем тих ствари беспотребно дизати ниво анксиозности", истиче Бијелац.

   Причајте о страховима

„Што више треба да се прича о страховима, с ким год можемо", каже Алексић.

„Да ли ће то бити блиски пријатељ, терапеут, или дневник - јер папир трпи све - само да се у неком сигурном окружењу избаци то што имамо у себи", додаје.

   Како да не сагорите током пандемије

   Планирање у време короне: Извор проблема или лек против стреса

   Имате корона вирус снове? Нисте једини

Бијелац сматра да је то посебно важно за младе.

„Званичници сада причају да корона пре свега напада омладину и млади су под све већим притиском, а и иначе су веома анксиозни", наводи.

„Ако се разболе, постоји и страх да ће пренети бабама, дедама и осталим старијим члановима породице и да ће бити одговорени за њихово разбољевање.

„Због тога је важно разговарати са децом о свему томе".

   Наше рутине

„Колико год можемо треба се држати навика до којих нам је стало", каже Алексић.

„Да ли ћемо наставити посао, вежбање, вратити се нечему што смо некада волели да радимо, апсолутно није битно", каже.

Бијелац ту понавља да свако треба да живи властиту нормалност.

„Деца иду у школу, онлајн или не, одрасли на посао. Различите су нам нормалности и рутине".

Међутим, често није лако вратити се нечему после испадања из форме.

Али, и за то има лека.

„Избегавање храни анксиозност и све погоршава на дуже стазе - и зато крените одмах, а ако осећате анксиозност зашто не поћи од нечег мањег", наводи Смит.

   Упослити мозак

„Треба бирати садржаје које ће нам оплеменити душу", каже Бијелац.

Дакле, књиге, филмови, серије, стрипови - шта год да вам прија.

„Могу да константно читам о корони на интернету или да на Јутјубу пустим позоришну представу", наводи Бијелац.

„Бирамо садржаје које ћемо конзумирати, зашто би то били садржаји који су оптерећујући и који подижу ниво анксиозности".

Гирл њеаринг маск стандс ат а њиндоњ

Геттy Имагес

Никоме није лако у изолацији, а посебно не младима

Коме се обратити за психолошку помоћ?

Министарство здравља је отворило посебну телефонску линију за психосоцијалну помоћ грађанима: 0800/309309.

Институт за ментално здравље има посебну линију за старије од 18 година: 063/1751150.

Психолози и психијатри бесплатну помоћ нуде и на друштвеним мрежама.

У овој и овој групи можете наћи њихове профиле и контакте.

Погледајте видео: О чему највише бринемо током короне и како да се прилагодимо

Шта даље?

„Док олуја не прође упуства су иста", каже Алексић.

„Биће тешких дана, биће и бољих дана, али је ово је ипак маратон, а не спринт, ваља се припремити за то колико год можемо", додаје.

У преводу, ок је не осећати се добро.

„Апсолутно", наводи Алексић кратко.

„Ок је имати сваку могућу реакцију, то је све нормално. 'Ненормално реаговати' у ненормалној ситуацији је сасвим нормално.

„И оно што је најважније - у реду је потражити помоћ и бринути се о себи".

Извор: BBC