Кућа Добрих Вести

Login

sebevoletiКако бити бољи према себи а тиме и према другима, шта је потребно променити како бисмо били у миру и хармонији сами са собом?

 

Било да сте под стресом, тужни, нервозни или се тешко носите са емоцијама, постоје начини да се то каналише и усмери на такав начин да не производи штету вашем здрављу и самом животу. Најбоље је окренути се себи и сконцентрисати се на то да учинимо све што је у нашој моћи да променимо све оно што негативно утиче на нас.

 

Ако знамо да друге не можемо променити, најбоље је почети од себе и, с тим у вези, ово су савети како бити бољи према себи и пронаћи ту преко потребну хармонију и мир.

 

52 начина како бити бољи према себи

 

1. Прихватите своју моћ. Прихватите оно што те чини специфичном и својом, само тако ћете моћи да мотивишете и подстакнете друге.

 

2. Научите да смирите свој ум. Смирен ум је најбоље оружје против најшкакљивијих и највећих изазова.

 

3. Не устежите се одважних разговора. Вежбајте и научите да водите смеле и одважне разговоре, будите храбре да започнете конверзацију која вам је важна.

 

4. Направите блоклисте медија. Одредите дан у недељи када нећете приступати ТВ програму, одређеним (или свим) сајтовима и друштвеним мрежама, просто, осмелите се да имате дан без приступа медијима зарад детоксикације информација.

 

5. Будите верни својим речима. Кад говорите, нека то буде са интегритетом, причајте само оно што заиста мислите и потрудите се да не причате лоше ни о коме и ни о чему. Искористите моћ својих речи за нешто добро.

 

6. Урадите добру ствар, чак и ако нико не гледа. Чинити добро некад може и повредити, али чинити лоше узрокује трајну штету.

 

7. Проводите време са људима који чине добре ствари. Нека вас њихови поступци мотивишу и подстакну да и ви сами чините више добра.

 

8. Пригрлите непознато. Страх од непознатог паралише и кочи, снага да се са тим суочите ослобађа и отвара за нова искуства.

 

9. Будите саосећајне према себи. Имајте разумевања за себе и оно кроз шта пролазите (шта год да је у питању) и будите сама себи најбољи пријатељ.

 

10. Прославите свој раст и напредак. Понекад (пречесто) заборавимо да признамо, обележимо и прославимо колико смо далеко одмакле. Ментални, емотивни и духовни раст не долазе преко ноћи нити се дешавају по аутоматизму. До тога се стиже напорним радом и упорношћу и то је за свако славље.

 

11. Никад се не мирите са просечним. Немојте мислити дасе треба помирити са мањим него што заслужујете јер једном кад то почнете, увек ћете то радити. Као што стара изрека каже – пуцај на небо, ако и промашиш, завршићеш међу звездама.

 

12. Престаните да бринете о томе шта други људи мисле. Највећи затвор у којем људи живе је страх од туђег мишљења.

 

13. Не живите живот онлајн. Водите рачуна да проводите довољно времена са људима које волите и да живите стваран живот.

 

14. Третирајте људе са поштовањем. Поштовање према другима побољшава и ваше самопоуздање.

 

15. Схватите да сте вредне и заслужне. Велика је разлика између мислити да заслужујете да сте срећне и знати да сте вредни среће.

 

16. Будите љубазне према другима. Поставите пример, третирајте друге као што желите вас да третирају.

 

17. Изразите себе одважно и храбро. Изговарајте своју истину и живите за то да је изразите а не да импресионирате.

 

18. Будите сопствени суперхерој. Запамтите, суперхероји су обични људи који себе чине изузетнима.

 

19. Одбаците самокритику и негативно самопоуздање. Све оно што свакодневно говорите себи ће вас или подићи или уништити. Избор је на вама.

 

20. Задржите своје високе стандарде. Не дозволите никоме да вам говори како су превисоки. Нем аничег погрешног у томе да желите најбоље за себе.

 

21. Не схватајте себе превише озбиљно. Посао и одговорности које имате да, али саме себе не превише.

 

22. Урадите нешто чега се бојите. Научите да превазиђете страх вољом.

 

23. Направите паузу. Свако заслужује слободан дан, дан без проблема, без јурњаве за решењима. Нема штете од повремене паузе од брига и ствари које имате да радите.

 

24. Научите да опростите. У било којем конфликту, ко се први извини је најхрабрији, ко први опрости је најјачи, ко први заборави је најсрећнији.

 

25. Поставите високе циљеве. Дневне, месечне, дугорочне – изградите их на својим сновима и никад се не плашите да пуцате на високо. Ништа није немогуће, ако верујете у себе, успећете.

 

                             klkllhjhjhjhjh

26. Поштујте себе у потпуности. Увек се према себи опходите као што се опходите према другима. И не заборавите, свет вас види онако како се представљате – одржите висок стандард.

 

27. Дајте другима. Давање је кључна ствар за сопствену срећу у животу. Тек у давању добијамо највише.

 

28. Слушајте људе кад разговарају са вама. Али стварно их слушајте. Престаните са свим другим и фокусирајте се на оно што вам други причају.

 

29. Не одлазите касно на спавање. Недостатак сна се негативно одражава на здравље, срећу и продуктивност – знате шта вам је чинити.

 

30. Помажите другима. Не тражите разлог да помажете људима, само урадите.

 

31. Промените своје мисли како бисте променили свој живот. Ако желите да будете бољи према себи, почните да ослушкујете своје мисли Ум је моћна ствар и кад га напуните позитивним мислима невероватно ствари се могу десити.

 

32. Не покушавајте да се уклопите. Када се нађете на страни већине, време је за паузу и евалуацију. Концентришите се да будете своји и да се издвајате.

 

33. Размишљајте о начину да учините живот једноставнијим, а онда тако и урадите. Ако нешто не доприноси у вашем животу, онда му и не припада.

 

34. Престаните да осуђујете себе. Један од најважнијих начина на који можемо бити бољи према себи јесте да се не осуђујемо. Не сумирајте читав живот у један моменат.

 

35. Искористите сваку прилику. Кад прилика закуца на врата, не устежите се да јој отворите. Пригрлите је јер је можда нешто најважније што вам се може десити.

 

36. Научите да пустите ствари. Понекад је најбољи начин да будете срећни управо тај да научите кад је време да дигнете руке и кренете даље – од свега онога што вас кочи и држи у месту.

 

37. Тражите помоћ. Будите довољно јаки да стојите сами, али и довољно паметни да тражите помоћ када вам је потребна.

 

38. Останите фокусирани. Држите се зацртаног циља, задарка и схватићете и открити да имате више времена.

 

39. Будите у потпуности присутни. Присутни у тренутку, како не бисте пропустили да будете у миру са собом и срећни.

 

40. Одвојте време за себе. У мору посла и обавеза породице пријатеља и чега све не, потрудите се да увек одвојите макар мало времена за себе и своје личне потребе.

 

41. Негујте себе. Наредну годину посветите сопственом угађању и нези. Нема изговора и одлагања, урадите све што је потребно да бринете најбоље што можете о себи.

 

42. Унесите музику у свој живот. Музика нам даје крила, надахњује ум и распирује машту.

 

43. Изађите и забавите се. Не постоји ниједан довољно добар разлог да не уживате у животу сваког дана.

 

44. Цените људе у свом животу. Никад не знате на који начин тако можете променити нечији живот, а тако и сопствени побољшати.

 

45. Научите да плешете слободно. Чак и ако плешете само онда када сте сами и нико не посматра, научите да се ослободите /страхова/, будете своји и само уживате у сваком кораку.

 

46. Не одмарајте се на ловорикама. У смислу, не уљуљкавајте се у успехе које правите, већ увек стремите напред и ка бољем.

 

47. Нека вам сваки дан има смисла. Врло је важно схватити да свако од нас у себи има и носи неко значење.

 

48. Научите да се извините. Извињење не значи да нисте у праву већ да однос са људима цените више од сопственог ега.

 

49. Будите одважни у изазивању себе. Не задовољавајте се малим, ако вас ништа не изазива и не тера напред, неће вас променити.

 

50. Частите себе личним даном здравља. Направите паузу и почастите се масажом, уживањем у доброј храни, читању књиге или, једноставно, не радите ништа. Само, један дан с времена на време нека буде дан за то да радите шта желите.

 

51. Будите себи најбољи пријатељ. То је далеко боље него да будете сами себи непријатељ.

 

52. Изградите се. Живот није у томе да се пронађете, живот се састоји из тога да се изнова изградите у неког новог и бољег.

 

Извор: Oрган власти/Кућа добрих вести

 

Објављено у Култура

kompasss3434434БЕОГРАД - Често се јавља питање како неко може да открије сопствену сврху.

Објављено у Култура

celijaБЕОГРАД - Од 3. маја до 3. јуна у Музеју науке и технике постављена је изложба „Од ћелије до домена – еволуција живота на Земљи“.

Објављено у Теслианум
недеља, 22 април 2018 21:00

Дан планете Земље

planetaaaaa66666БЕОГРАД - Широм света данас, 22 априла обележава се Међународни дан планете Земље као подсетник да нам наша племенита Планета и њени екосистеми дају живот и као упозорење на опасности које прете животу на Земљи, биљним и животињским врстама, услед развоја индустрије, повећане потрошње енергије, глобалног загревања и климатских промена.

Објављено у Природа

pslsaniccaggggggСрпска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2018. године

 

по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 

Испуни се време вишенедељног Часног поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали Христово славно Васкрсење. Учествујући у овим догађајима, ми кроз њих и живимо, превазилазећи смрт и сваку жалост; јер као што без смрти нема Васкрсења, тако ни без подвига са надом и трпљењем нема утехе. Зато се поклањамо и благодаримо Господу Васкрслом из мртвих, јер је нас, верне Своје, удостојио да будемо причасници Његових чудесних дела, осећајући у нашој души нов живот који побеђује све невоље.

 

Радосно прослављајмо данашњи светли празник, драга наша децо духовна, јер његова благодат и светлост не долазе од Сунца, нити од анђелâ, већ од неприступне светлости којом се разгони тама и очи људске сагледавају сву лепоту и склад Божјег света. Само у тој светлости може се јасно сагледати смисао постојања човека и света у достојанству које им по Божјем назначењу припада. На овај дан се, заједно са богоносним оцима Цркве Христове, подсећамо и опомињемо да се узрок и циљ тварне егзистенције налази у Богу. Као сарадник Божји, човек је одговоран не само за себе и свој народ, него за све људе и за све народе, за свеукупну Божју творевину. То је свечовечанска философија којом наша вера живи и делује кроз векове, пројављујући оно што се данас модерно назива „еколошком свешћу“. Зато на данашњи Празник, који јесте оаза мира и радости, ми вршимо духовну смотру, наоружавајући се надом да бисмо уз помоћ свеоружја Божјег, које је у Цркви, издржали све тешкоће и сва искушења, црпећи снагу од Господа који нас храбри речима: „Не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16, 33). Васкрсење јесте највећа победа над злом, грехом и смрћу, која нас подсећа да и ми имамо могућност и обавезу да се успротивимо сваком духовном паду и свему што нас онемогућава у идењу за добром, да не очајавамо него да наду своју положимо на Господа, да бисмо добили Божју благодат и помоћ у свакој тешкоћи. Вера у Васкрслог Богочовека пројављује лековитост пред стихијом пораста депресивности у савременом свету, јер нам, по речима светог Теофана Затворника, дарује могућност да духовним очима „гледамо преко греха и патње“. Ако ли по слабости грешимо, свето Јеванђеље нам поручује: Устани ти који спаваш – у греху – устани и васкрсни из мртвих – покајањем – и обасјаће те Христос (ср. Еф 5, 14).

 

Како би све довео у првобитни склад и нама људима вратио радост од гледања лица Његова, Сâм Господ из превеликог милосрђа и љубави према нама узима на Себе чудесни подвиг – постаје Богочовек, родивши се од Духа Светога и Марије Дјеве ради нас људи и ради нашега спасења, и „би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше“ (Рим 4, 25). Дакле, оправдање наше јесте обожење у Христу Исусу, а радост наша јесте вечна радост и нада Васкрсења, на коме се темељи Символ хришћанске вере, а које собом доноси највећи дар: победу живота над смрћу. Очовечење као почетак домостроја спасења рода људског у Васкрсењу остварује коначно испуњење спасоносног дела које Православна Црква сваке недеље непрекидно прославља. Тако годишњи круг у коме постојимо, по златокрилим речима светог Владике Николаја, није „само једна читуља мртвих“, већ увек отворени динамизам живота који иде у сусрет Христу Који долази. Зато, ко је Христов и назива се хришћанином ослобођен је смрти, јер нас Сâм Господ у то уверава: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у Мене, ако и умре, живеће“ (Јн 11, 25). Овим речима Он нам даје наду на истински живот који је радост наше вере; из њих разумемо да је Његово Васкрсење – наше васкрсење, јер Христос смрћу смрт уништи, дарујући нама живот вечни.

Тај блажени живот, живот са свима светима, почиње већ овде на земљи. За свакога ко душу своју испуни вечном речју Божјом и опрости свима за све, радост и мир почињу овде, у овом животу. Нема човека данас, био он верник или неверник, који не би желео бар за тренутак да учествује у истинској радости. Али, мира и радости ниоткуда. Свуда безизлаз, душа опатуљена у личним тежњама и жељама које происходе из самољубља и саможивости, што доводи до духовне смрти која има за последицу бесциљност и немарност за вечно спасење.

 

Сведоци смо свеопштег отуђења и раздора, најпре у самој породици, где је заједница међу супружницима све нестабилнија, а међусобно непоштовање родитељâ оставља неизбрисиву рану на дечјим душама. Не можемо тражити своја права угрожавајући туђа. Заборављамо да је неопходно поштовати себе и светињу свога тела које је храм Духа Светога (Кор 6, 19), како бисмо могли наћи праву меру свега пролазног, поштовати ближњег, његову слободу, светињу општег и заједничког добра, као и личних потреба.

 

Стога, децо наша духовна, поштујте и чувајте светињу брака, јер је она темељ здраве и неразориве породице. Чувајте у љубави тајну живота коју је осветио Сâм Бог. Искрена верност и узајамно праштање нека красе сваку нашу породицу која је домаћа Црква. Чедоморство, највећи злочин овога века, нажалост, присутно је и у нашем народу: према статистичким подацима, сваке године у Србији нестаје читав један град. У светлости Христовог Васкрсења свако зачеће, рођење и свако људско биће јесу дар Божји који има вечни смисао и рађа се за вечност. Износећи пред вас, драга браћо и сестре, искушења читавог човечанства, у очинској љубави молимо вас да сездраво и одговорно владате, искупљујући трезвено и у миру време свога живота „јер су дани зли“ (Еф 5, 16). Помолимо се Господу да завлада мир свуда одакле је протеран, на првом месту у нашим срцима и нашим домовима, али и у целом многострадалном свету!

 

Ми хришћани не презиремо овај свет и људе. Ми чврсто ходамо на земљи, очију подигнутих ка небу. Поштујући сва људска достигнућа, желимо да се све освети благодаћу и силом Божјом, јер нам Господ поручује: „Ви сте светлост свету“ (Мт 5, 14). Радујте се пасхалном радошћу, јер Господ жели „да радост наша буде потпуна“ (1. Јн 1, 4). Сигурна је победа са Христом која се постиже благодаћу и нашим трудом да одржимо заповести Божје. Када се човек роди водом и Духом, тада почиње његово васкрсење, које је централна тачка вечнобитија, у коју се сабирају сви елементи помоћу којих долазимо до себепознања и богопознања. Познање Истине, стварне Истине, јесте вера у Васкрсење и радост Васкрсења.

 

У светлим данима наше радости, ми не заборављамо људски бол, патње и страдања. Не заборављамо ни болесне, старе и изнемогле, оне у сиромаштву, избеглиштву и беди, прогнане и изгнане са својих огњишта. Са вером и надом молимо се да Бог обрише сваку сузу са лица њихових (в. Отк 7, 17). Непрестано састрадавамо са свештенством и монаштвом, са нашим верним народом и децом Косова и Метохије, који су наша савест и без којих је српска духовна свест слаба и ништавна. Окрепљени вашом снагом и одлучношћу, непрестано приносимо коленопреклоне молитве да истрајете и да нам свима Косовски Завет буде мост између небеске и земаљске Србије. Ми не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ се определити за Царство небеско са светим кнезом Лазаром, који је принео жртву као и ви што данас приносите.

 

Неправда и злоупотреба добара овога света није мимоишла наш многострадални, али никада погажени и понижени народ који, милошћу Божјом, прославља догодине осам векова самосталности Цркве и државе. То нам даје поуздање и потврду да смо ми народ вођен светима – светим Симеоном, Светим Савом и светим краљем Стефаном Првовенчаним – који за свагда српски народ утемељише на крајеугаоном камену, Васкрслом Христу.

 

Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовној деци наше Цркве, која живе на свим континентима, са којима смо молитвено сједињени, да се са нама радују Васкрсењу Христовом, које нас позива да у љубави и слози, једни са другима, чувамо „јединство духа свезом мира“ (Еф 4, 3).

 

Желећи вам свако истинско добро, опростивши једни другима, призивамо благодат, мир и силу Васкрслога Христа, да бисмо могли једним устима и једним срцем да кличемо радосно:

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2018. године.

 

Извор: Кућа добрих вести

Објављено у Култура

beccccccБЕОГРАД - Нигде на свету се не живи тако добро као у Бечу.

Објављено у Култура

fridakaloБЕОГРАД - Изложба илустрација шпанске уметнице Марије Хесе, која својим делима на јединствен начин дочарава живот и стваралаштво чувене Фриде Кало, биће свечано отворена 9. фебруара у 19 часова у галерији Института Сервантес у Београду.

Објављено у Култура
понедељак, 08 јануар 2018 16:00

Питања која ће вам ослободити ум

umprofiuiuiuiiШта си урадио данас - али да се тога заиста сећаш? Да ли радиш оно у шта верујеш? Или једноставно пролазиш?

 

1. Кад не би знао колико имаш година, колико би себи дао?

2. На крају живота, да ли би волео да си причао више или урадио више?

3. Када би просечан људски век био само 40 година, шта би живео другачије?

4. Ако је срећа новац, шта би те обогатило?

5. Да ли би пре радио исправне ствари или радио ствари исправно?

6. Шта је боље: мрзовољни геније или срећни идиот?

7. Да ли би пре волео да изгубиш све своје сећање, или да више не можеш да ствараш сећања?

8. Можеш ли да поднесеш истину а да је не оспораваш?

9. Да ли си се икада истински суочио са својим највећим страхом? Ако ниси - због чега је то твој највећи страх?

10. Да ли си само жив или истински живиш живот?

11. Шта си урадио данас - али да се тога заиста сећаш?

12. Да ли радиш оно у шта верујеш? Или једноставно пролазиш?

13. Колико у ствари контролишеш куда иде твој живот?

14. Кад би могао некоме да даш само један савет, који би то био?

15. Да ли видиш линију између лудила и креативности?

16. Кад би могао да промениш само једну ствар у свету, која би то била?

17. Да ли би се одрекао десет година живота да би био атрактиван или славан?

18. Да ли више волиш да имаш мање новца или да имаш више посла радећи посао који волиш?

19. Да ли некад имаш осећај да изнова живиш један исти дан?

20. Ако учимо из грешака, због чега се бојимо да их начинимо?

21. Како то да оно што те чини срећним не чини и све друге срећним?

22. Зашто си ти - ти?

23. Шта би урадио другачије да нема никог да те осуђује?

24. Шта у животу истински волиш?

25. Одлуке које сада доносиш: да ли су везане за тебе или за неког другог?

26. Кад бих знао да умирем, како бих живео?

27. Шта је горе: пасти или никад не покушати?

28. За шта се грчевито држим, да морам да пустим?

29. Да ли је нешто што ме је узнемиравало пре пет година уопште више битно? Зашто?

30. Ако не сада, када?

 

Извор: Оригинал/Кућа добрих вести

Објављено у Култура

dekamabakadddddБЕОГРАД - Како доживети стоту, и може ли се томе сопственом вољом допринети – питања су која се обично постављају када се прославља рођендан, важна годишњица, или као сада, (д)очекује Нова година.

Објављено у Култура
уторак, 31 октобар 2017 10:47

Дани мароканске културе

serboropsusejeБЕОГРАД - У другој половини септембра Савско шеталиште на београдском Калемегдану је било десетак дана претворено у “Мали Мароко.” Проласком кроз капије крочили би у краљевску земљу са северозапада Африке, док је одјкивала традиционална мароканска музика, виорио се њен фолклор, приказивале занатске делатности Мароканаца и ширио мирис тамошњих јела.

Објављено у Култура

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија