Logo
Одштампајте ову страницу

АФА Самит: Дигитализација у здравству и иновативно лечење пацијената

Оцените овај чланак
(3 гласова)

lidersumitКолико су иновације, научна истраживања и дигитализација  у здравству допринели томе на који се начин лечимо?Да ли смо спремни за промене које доноси нова технологија и наука у здравству?Медицина се убрзано мења и сви лекари  и пацијенти мораће убрзано да се мењају и прилагођавају променама. Све води ка томе да ће се ићи на индивидуални приступ сваком пацијенту у његовом лечењу. И то је свакако добра вест!Али, намеће се питање равноправности у приступу таквом лечењу?Да ли ће се у будућности - исто лечити богати и сиромашни?


То су све питања којесу оквиру, другог по реду АФА Самита женског лидерства,  који је одржан од 31. октобра до 2. новембра поставили учесници панела о дигиталној трансформацији и подстицању иновација у здравству.

 

„Медицина од традиционалне гране постаје авангарда“, поручила је том прилико Јасмина Кнежевић угледни лекар и власница медицинске установе „Бел Медик“.


Једно од највећих открића у медицини, по њеној оцени, свакако је откриће генома где сада медицински стручњаци унапред могу да знају да ли ће неко оболети од неке болести. То ће довести до великих уштеда у здравству јер ће се много боље радити на превентиви и спречавању болести, на шта данас све државе које имају систем државног здравства, троше огроман новац.


„Дошли смо до персонализоване медицине. Ви сада можете знати, на основу целокупне генезе, да ли ће одређени лек деловати на њега или не. Данас и у Србији за неких 300 до 400 долара можете да добијете личну карту своје генетске предиспозиције да ли имате ризик да оболите од неке болести или не“, објашњава она и подсећа на пример познате светске глумице Анџелине Жоли која је захваљујући тим анализама сазнала да постоји опасност да оболи од малигних болести.
Следећа велика ствар, по њој је – генетски инежњеринг, захвљујући коме ви у биолошком истему можете да пронађете неисправан ген а затим да неки протеин интервенише на вашем генетском материјалу. Тако на пример, објашњава, ви сада гентски материјал људске ћелије можете рецимо мењати уз помоћ вируса неког комарца. Можете да лечите меланомтако што модификујете вирус, или можете генетски модификовати вирус менингитиса у терапији тумора мозга. Имате просто „биолошке маказе“ које исеку код који врши репликацију вируса.

                                                               junaci

 

Трећа важна ствар су матичне ћелије, из којих се већ сада производе одређени органи,те ће те моћи да замените део тела који вам недостају.


Кнежевић има одговор и на питање достпуности лечења. Одговор, каже,лежи у осигурању.


„Све док ви слободно не располажате својим здравственим осигурањем и не одлучујете где и како ће се трошити новац који зарађујете по том основу,неће бити озбиљнијег помака и промене система по питању равноправности у лечњеу. Одговор се крије и у сарадњи државног и приватног здравственог система и њиховом партнерству. Капаците приватног здравства није довољно искоришћен“,поручује овај угледни медицински стручњак.


Она наводи пример операција катаракте које су уступљене и приватним клиникама од стране државног здравственог система и кажеда би таквих примера требало имати више. Ви сада, истиче,имате чекање од по шесет месеци на скенер или магнетну резонанцу. Ту се пуно касни у лечењу и избог тога имате огромне трошкове лечења због тог кашњења.


Умрежавањем података – до бољег лечења пацијента


Марија Крстић, генерални менаџер компаније  Glaxo Smith Kline каже да је све заступљенији индивидуални приступ и индивидуална терапија пацијента. Управо се и компаније као што је њена прилагођавају томе. За комплетирање целе приче  битно је умрежавање података (Big data) и постојање велике базе података која ће бити доступна и лекарима али и компанијама које производе лекове. Интегрисање података које имају пацијенти, здравствене установе и фармацеутска индустрија од пресудног је значаја за успешно лечење пацијената, сматра Крстићева.


Тренутно је now how и знање сконцентрисано код ИТ, уместо код фармацеутских компанија и нема равноправне диструбуције тих података ка осталим члановима ланца у том систему (пацијент – здравствена установа). За таргетирану терапију потребна је и свеобухватна едукација пацијента, сматра Крстић.


Према њеним речима тзв биосензори, а то су у процесу у физиологије нашег организма,  заправо сигнали и понашање пацијента дају и  драгоценеподатке о томе како се треба лечити конкретан појединац. Колико дуго пацијент узима терапију, како лек утичена пацијента, екстерни фактори који утичу на исход лечења – то су све параметри које пацијент може саопштити свом лекару. Све то повезано са клиничким и другим научним студијама доводи до тога да се спрече нежељени ефекти по пацијента.


„Огроман недостатак је што су подаци о свему томе неструктуисани и фрагментисани. Нешто од тих података има пацијент,нешто здравствена установа, али то за сада није на једном месту.Зато је решење у Big data (базама података) и њиховом исправном коришћењу у правцу иновативног лечења“,  истиче Крстићева и додаје да се сада у болницама скупљање података углавном односи на то да се види из сакупљених података ко сноси трошкове лечења.
Са друге стране, потребан је проактиван пацијент, који даје корисне податке свом лекару, ти подаци улазе у Big data, и лекар даје препоруке у оквиру којих ће он радити.  Све се своди на то да је потребна нека врста партнерства са ИТ сектором како би се у овој области све довело  у ред.


Исплати се улагати у превентиву


Професор на економском факултету Драган Лончар и оснивач и директор консултантске куће  „Peterhof Consulting“ говорио је о економским аспектима лечења, нарочито о томе колико се исплати улагања у научна истраживања и проналазак иновативних лекова.


Према његовим речима, рађена су нека истраживања која показују да се на стотине милона долара потроши за проналазак лекова за лечење хронолошких болести. Према његовим речима ради се на „библиотеци“  која броји  десет милиона молекула а да ви уопште незнате да ли ће нешто постати лек. То је управо због недостатка података о којима се говорило на овом скупу.


Многа истраживања нису економска,тржишно успешна. Са друге стране он се залаже за иновативне лекове али и за иновације у другим областима здравства – нови методи лечења, нови алати, као што је на пример сајбер нож, скенери или материјал, попут легура стентова у интервентној медицини, само су неки од примера.  Лончар сматра и да треба направити разлику између тумачења шта је вредност и колико то кошта,јер очигледно постоји нека разлика.


„Истраживања су показала да свако улагање од  500 долара у превентиву, смањује трошкове хоспитализације за 2000 долара. Имамо податак да рецимо, улагање у превентиву од лечења птичјег група у вредности од 2.000.000 долара ствара уштеду од 300 милиона“, каже он и напомиње да се свакако исплати улагати у иновације на дуже стазе јер оне смањују трошкове лечења а са друге стране пацијенти живе дуже, квалитетније и хуманије.

                                                            lepostapostojanja

 

Где леже резерве уштеде


Како су истакли предстанивици медицинске и економске струке, овакав здравственисистем у Србији није одржив на дуже стазе. Око 40 одсто грађана удара потрошња по џепу на лечења јер нису задовољни здравственом услугом.


Резерве за уштеде, постоје у бројним областима. Наведен је и пример да РФЗО око 17 одсто свог буџета троши на лекове а у последњих пет година само је један иновативни лек стављен на листу. Једина позитивна промена је што је прошле године стављено 20,али то још увек није довољно. Рецимо РФЗО,око 50 одсто свог буџета троши и на плате немедицинског и медицинског особља,штоје још један доказ у прилог ономе о чему су говорили панелисти на овом изузетно занимљивом панелу.


Што се тиче осталих извора уштеде они леже у – спровођењу адекватних јавних набавки, смањењу административних трошкова и редефинисању специјалних уговора.


Овај, као и бројни панели који су одржани показали лсу да је АФА самит женског лидерства и ове године оправдао своје постојање.


Окупио је водеће експерте из различитих области, представнике привреде, владе и администрације, институција, амбасада и невладиног сектора са циљем да истражи на који начин лидери водећих индустрија управљају променама, као и да истакне највеће изазове са којима се друштво суочава, те како иновативне технологије могу да допринесу унапређењу пословног окружења и развоју економије и привреде уз примене принципа једнаких могућности.


Мисија успела – чекамо другу!

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 03 новембар 2018 13:58
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015