Logo
Одштампајте ову страницу

Како олакшати тегобе које доноси старост

Оцените овај чланак
(1 Глас)

seniropiplodfdfdfdМа колико био свестан свега онога што старење са собом носи и ма колико се постепено с годинама мирио са очитим показатељима онога што пише у његовој крштеници, ретко који човек је у потпуности припремљен да се адекватно носи са старењем, пре свега као биолошком категоријом.

 

И све док без већих проблема може да функционише и да свакодневне животне активности обавља на сопственим ногама, може се рећи да живи без неких већих проблема и без превелике потребе за целодневном и потпуном туђом бригом и негом.

 

Старост може бити јако лепа, уколико је човек те среће да му здравље није исувише нарушено, ако је у младости избегао замке раскалашног и неуредног живота које додатно нарушавају здравље, ако није подлегао пороцима типа дуван и алкохол, ако се здраво хранио и није претеривао у јелу, уколико је водио рачуна о биоритму и поштовао потребу организма за сном током ноћи.

 

Лагане вежбе за остареле кости

 

Али, оболи, онемоћа, издају ноге, руке и остали органи чак и многе од оних који су се беспрекорно старали о свом здрављу, а како неће оне који су сами запостављали сопствено здравље или су их тежак живот, напоран рад у још тежим условима, оскудица, сиромаштво, лоша исхрана, стресови, живот у нездравој средини или лошој породичној атмосфери учинили подложним свакојаким обољењима.

 

Лекови су ту, наравно, да припомогну “крпљењу” нарушеног здравља и опстанку – ко је још видео особу у зрелом добу која може да функционише без бар шаке лекова дневно; мало бар кретања и лагане физичке вежбе прилагођене старосном добу и здравственом стању сваког појединачно могу донекле да ублаже тегобе везане за обољење костију, узроковане дугим животом, остеопорозом, смањеном физичком активношћу и тим брдом лекова; деца, унуци, праунуци и остала родбина и пријатељи су ту да унесу мало радости и ведрине, па и оптимизма у, многим старим људима досадну свакодневицу, а понекад се ангажује и стручна помоћ психолога или психијатра за ублажавање тегоба везаних за анксиозност, депресију, деменцију, метеоропарију...

 

Када све то постане недовољно, нужно се ангажују појединци или пак институције које су конципиране тако да пружају разноврсне услуге у виду помоћи старим и онемоћалим лицима и њиховим породицама. Понекад је у питању само лекарска брига (било код ургентних стања, било као редовна здравствена брига) и сестринска нега (давање ињекција, превијање...), а некада је нужно да се ангажују и геронтодомаћице чији је задатак да помогну старом члану породице око свакодневних активности: обављања умивања и личне хигијене, исхране и набавке и припремања хране, узимања лекова на време, одржавања простора у којем стари човек борави, лагане шетње по стану или дворишту. А некада се обим услуга проширује и на вођење лекару, узимање резултата и анализа, одношење тих резултата лекару опште праксе, уколико је потребно преписивање лекова или давање упута за докторе специјалисте.

 

Одлазак у амбулатну, дом здравља или на специјализоване клинике, за стару особу чије је кретање отежано до нивоа да једва без туђе помоћи може отићи и до тоалета или начинити само неколико корака, може да буде и врло трауматичан. Такси возило или породични аутомобил могу бити неприкладни за улазак и излазак пацијента, ма колико се породица трудила око њега, а често он није у стању ни да седи у њему, чак и да успе да се некако смести.

 

                                  senitortuttttt

Транспорт пацијената санитетом и избегавање траума

 

Није сувишно, стога, подсетити на чињеницу да постоје институције које се баве пружањем и ових услуга: транспортовањем пацијената санитетом до жељене локације, било да је у питању амбуланта, било болница или клинички центар. У возилима специјализованим за превоз пацијента се, тако, могу избећи трауме скопчане с његовим транспортовањем у неадекватним условима, које, осим што су физички непријатне за њега, могу узроковати и психичке проблеме код оних особа које су ионако притиснуте осећањем беспомоћности и питањима типа “зашто све ово мора да подносим”.

 

И да се вратимо причи с почетка овог текста. Све то, теоретски посматрано, знамо скоро сви. Она народна “питаће те старост где ти је била младост” односи се на све аспекте једног живота, почевши од бриге о сопственом здрављу па све до бриге, током читаве те “младости” и о томе како ће и шта ће када старост закуца на врата.

 

Живимо у јако стресним временима. Оптерећени смо неизвесношћу, нестабилношћу, несигурни смо, немамо тачку ослонца понекад. Једемо... ма колико читали и слушали о пестицидима, адитивима и осталим загађивачима намирница, никада не можемо поуздано знати колико затровану храну, гуше нас и загађене реке, и ваздух и земљиште и мора и шуме, које би требало да буду извор здравља. Подлежемо рекламама које нам намећу прерађевине... ко зна чега, чипсеве и преслатка газирана пића обогаћена ко зна каквим појачавачима укуса које нас нагоне на још и још... и још... Чак ни забрана пушења на јавним местима многе није одвикла од цигарета, чак и по цену да се смрзавају до прехлађивања, само да би током оних пет минута паузе повукли неколико димова на минус ко зна колико степени. Осим у тело, и на тело наносимо гомилу штетних састојака у виду свакојаких крема, мириса, гелова, боја, потамњивача и просветљивача. Мало се крећемо. Седимо за компјутером уз телевизор. Зрачимо се и зраче нас. Храну печемо у алуминијумској фолији, на ћумуру, пржимо на рафинисаном уљу... И тако бисмо могли да набрајамо док не сване.

 

А онда, када кренемо да се суочавамо с дијагнозама, почињемо да водимо рачуна о томе и шта једемо и шта пијемо и колико се крећемо. Па држимо дијету, било да смршамо, било да смањимо холестерол и триглицериде, појачамо крв, било да се угојимо.

 

Све у стилу, живиш, радиш, понедељак - петак, понедељак – петак... све док не дође прва субота.

 

Можда је баш ово онај дан када би требало да се замислите над својим здрављем.

 

Како вам у старости не би била потребна помагала било које врсте.

 

Ако већ није касно.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 02 септембар 2019 12:52
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Најновије од Негослава Станојевић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015