Он је навео да је група лекара тестирала мараме које на фудбалским утакмицама младе муслиманке морају да носе у појединим арапским земљама, али је, према оцени експерата њихово ношење опасно, јер може да  доведе до повреда главе и врата. Осим тога, саопштили су експерти, постоји опасност да тако обучене могу да се прегреју и доживе топлотни удар.

Одбор ФИФА задужен за доношење правила одобрио је ношење марама муслиманским фудбалеркама после кампање коју је спровео члан Извршног одбора, јордански принц Али. Коначна одлука о модификованом дизајну нових марама очекује се наредних недеља. Последњу реч ФИФА  би требала да донесе 2. јула.

Младим муслиманкама, иначе, шеријатски закон не дозвољава обнаженост  било ког дела тела. Гардероба фудбалера кроз историју тог спорта много пута је мењана. Први фудбалери у Енглеској и другим земљама играли су у обичним кошуљама са дугачким рукавима и без бројева на леђима. Носили су гаће преко колена и комотни дрес-кошуљу. Постепено се мода мењала, уведени су бројеви на дресовима, а дужина гаћица је скраћивана. Данас фудбалери, као некада, поново играју у гаћама од скоро три фртаља.

Модни детаљи и дизајн у бојама клубова и репрезентација мењају се за сваки нови циклус такмичења.

Занимљив је, међутим, случај из Немачке у четвртој деценији прошлог века. У Хамбурgу је почетком јуна 1932. године основан фудбалски клуб димничара, који је привлачио пуно публике. Димничари су све утакмице играли у радним оделима, која су им била спортска опрема. Фудбалери тог клуба играли су у црној униформи, у ципелама, дугачким панталонама, кошуљама са дугачким рукавима и цилиндром на глави. Противници овог необичног клуба имали су уобичајену опрему тога времена.

Негде, у исто време, фудбалске судије Београда донеле су пропис о изгледу своје опреме. Они су, такође, у складу са тадашњом модом, судили у гаћама од ,,три фртаља", које су више личиле на краће панталоне, него на спортску опрему. Али, још занимљивије је било да су сви арбитри били у обавези да суде у сакоима направљеним од вуне. Нису позната искуства тадашњих судија, како су се осећали, када су у таквој опреми, морали да суде у врелим летњим данима.

За спортску опрему је занимљив још један случај, који се пре и после тога, никада више није поновио. Наиме, 1935. године руски атлетичари повукли су се с такмичења у Хелзингфорусу, у Скандинавији, јер је публика негодовала  што су на терен изашли у црвеним кошуљама. Због ове увреде тадашња влада Стаљиновог СССР-а  наредила је својим спортистима да се врате у земљу.

Извор: Кућа добрих вести