Logo
Одштампајте ову страницу

За или против ГМО – лажна дилема или озбиљно питање здравља нације

Оцените овај чланак
(5 гласова)

kukuruzzzzzБЕОГРАД - Здрава и правилна исхрана један је од главних проблема данашњице. Велики број људи већину свог времена проведе у канцеларији и стресном окружењу, мало њих уопште размишља о храни и њеном редовном узимању. Ако се свему томе дода и свакодневно „плитак“ џеп онда се питање о генетски-модификованој храни некоме може учинити сувишним, али, није баш тако.

Када се почну читати вести о ГМО храни у Србији, испрва, оне збуњују наше суграђане. Ако Министарство пољопривреде тврди да се неће дозволити производња ГМО хране у Србији, чему онда јучерашњи протест активиста против ГМО хране у Србији и свакодневна јавна расправа на ту тему? Да ли се међусобно ове две стране довољно не разумеју, или недовољно комуницирају? Министарство тврди да производњу неће дозволити али да трговину није могуће спречити, то од нас тражи Европска Унија. О чему се онда ради, одсуству поверења у сопствено министарство - да ће изиграти сопствене прописе?
То, да иза захтева трговине ГМО храном стоји профит и велике компаније, свакоме је јасно и то је потпуно легитиман циљ. Званична теза је да, трговаће се храном, али ће на њој ће бити назначенa декларација, па je на нашем потрошачу да одлучи сам да ли ће купити ту храну или не. Избор је само његов. Овде би, међутим, уследило логично питање: да ли се заиста можемо уздати у толику едукованост нашег просечног потрошача, да он при свакој куповини прочита и проучи кесицу или паковање неке хране у својим рукама, поготово када је на декларацији готово увек све написано веома ситним словима, за које често ни лупа није довољна?
Даље, да су лобији и утицаји да се са ГМО глобално тргује јаки довољно говори недавни пример када је научни часопис под називом „Прехрамбена и хемијска токсилогија“ формално повукао објављену студију која повезује генетски модификован кукуруз са растом тумора и смртну опасност код пацова. Зашто, због чега, на чију иницијативу и где је у свему овоме вођење рачуна о здрављу људи?

Имамо потенцијала за производњу органске хране

Постоје дилеме. Постоји подела на оне који тврде да је исхрана генетски модификованом храном природни след ствари услед глобалног недостатка хране и да је то храна будућности, док други сматрају да је најздравија и храна будућности управо органска храна. Да ли ће се догодити да ГМО храна буде храна сиромашних а органска храна – храна богаташа? Нерегуларности на тржишту већ постоје. Код нас то не би требало бити случај. Простора за производљу здраве хране има, само треба обезбедити средства, да држава субвенцијама поспеши овакав вид производње. Кад може јавна предузећа и губиташе, што не би могла да субвенционише и производњу здраве хране?

Кућа добрих вести ће, овде ће застати са образлагањем ставова једних и других и за разлику од оних који се чак и не сврставају ни на једну страну, изјаснити се за - здраву храну. А то, како се хранимо остављамо да утврди Министарство здравља које је већ започело анкету здравља нашег становништва. Формирани су тимови који ће обићи више од 19 000 људи у читавој Србији. Тимове ће чинити анкетари и лекари. Осим што ће постављати питања, испитаницима ће мерити притисак, тежину, висину, а први пут ове године и обим струка да бисмо добили податке колико смо гојазни. Истраживање би требало да покаже како се хранимо, али и да унапреди здравствени систем у Србији. Иначе, бројке су неумољиве – једемо 109 килограма хлеба по становнику годишње, убедљиво највише у Европи, у којој је просек 30 до 40 килограма. Годишње наш човек просечно потроши 65,1 килограм меса и прерађевина, што је изузетно скромно. У мањим количинама него што је то европски просек пијемо млеко, једемо рибу и многе друге, за здравље битне, производе.

 

Одржан протест против промета ГМО хране у Србији

Неколико стотина представника Грађанске иницијативе "Србија без ГМО" окупило се јуче испред Скупштине Београда како би спречили увођење и промет генетски модификованих организама (ГМО) у Србији. Представник Грађанске иницијативе Миладин Шеварлић рекао је да су њени представници већ уручили председнику Србије Томиславу Николићу писмо са молбом да не потпише најављени закон којим се омогућава промет ГМО у Србији."
Шеварлић је рекао да захтевају од надлежних државних органа стриктну примену и контролу спровођења постојећег закона о ГМО до доношења предложеног закона о десетогодишњем мораторијуму на ГМО по коме би Србија била географско подручије без ГМО организама.
Србија има 250.000 хектара необрађених ораница и може да прозиведе храну за 21 милион становника и зашто би Србија која има седам милиона становника требало да користи ГМО храну", казао је Шеварлић, који је и професор на Пољопривредном факултету. "Лажу да је већина ораница на планети генетички модификована јер је ГМО присутан на само 10 одсто ораница у свету", додао је.

Нећемо дозволити гајење ГМО култура

Закон о ГМО који је на снази од 2009. године није безбедан за грађане Србије и мора да се мења.
Актуелни Закон дозвољава генетску модификацију до 0,9 одсто, што отвара простор за улаз модификација које су чак и експерименталне природе.
Став Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде је да не дозволи гајење ГМО култура на територији Србије, као ни увоз ГМО производа за људску употребу.
Променом актуелног Закона о ГМО увео би се ред на тржиште, декларисали производи, а потрошачи би имали информацију о томе каквог су садржаја намирнице које купују.
Изменом важећег Закона о ГМО, наше законодавство би било усаглашено са законодавством ЕУ у овој области које је најрестриктивније на свету.

                                                                                                                      Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 05 децембар 2013 08:41
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015