Logo
Одштампајте ову страницу

Међународни симпозијум о ајурведи

Оцените овај чланак
(3 гласова)

ajurvedamaharisiУ Београду ће 9. и 10. маја бити одржан Mеђународни симпозијум о ајурведи, најстаријем, свеобухватном систему заштите здравља који потиче из Индије, а данас се користи широм света.

Семинар ће бити одржан под покровитељством Међународне фондације Махариши ајурведа из Холандије и амбасаде Индије у Србији, док су организатори Удружење за Ајурведу Србије (АЈУШ) и „Махаришијев колеџ за савршено здравље“ из индијске савезне државе Махараштра.

 

На почетку скупа у “Звездара театру“ учесницима симпозијума ће се обратити професори др Мирјана Јањанин и др Вук Стамболовић, амбасадорка Индије у Србији Нариндер Чохан и представници АЈУШ-а.

 

Уз више предавача из Србије, своја знања о примени ајурведе ће изнети и гости из Индије, Француске, Аустрије, Немачке, Сједињених Америчких Држава, Холандије и Словеније.

 

Реч ајурведа је сачињена од два израза на санскрит језику– ају значи „живот“, а веда „знање“.  Отуда ајурведа представља знање и науку о животу. Зачеци ајурведе су били у Индији пре око 5.000 година, и сматра се да комбинују дубоко знање медицине и филозофије.ajurvedauspravankip

 

Данас се ајурведа сматра јединственим, незаменљивим видом медицине, потпуно природним системом који зависи од дијагнозе пацијентове три доше, биолошке енергије широм људског тела и ума- вата, пита и кафа – како би била остварена права равнотежа. Доше управљају свим физичким и менталним процесима и пружају сваком живом бићу индивидуални план за здравље и испуњење.

 

У ајурведи се увек констатује целокупна дијагноиза пацијентова и она представља главне циљеве тог система медицине – очување и унапређење здравља, спречавање зараза и лечење болести.

 

У Индији ајурведа и даље има предност над алопатском медицином и изучава се на државним школама и универзитетима. Влада Индије је ради усмеравања међународне праксе ајурведе формирала посебно министарство АЈУШ.

 

Светска здравствена организација је на конгресу у Алма Ати 1977. званично признала ајурведу и препоручила њену примену и популаризацију.

 

Ајурведа Панчкарма центри се могу нађи у различитим деловима Европе, укључујући Швајцарску, Аустрију, Холандију, а ајурведа је озакоњена у Србији.

 

На крају београдског скупа ће бити усвојени резолуција и препоруке „2. Међународног симпозијума о медицини дух/тело у Ајурведи“ о корацима за примену ајурведе у здравственом систему Србије.

       

                                 ajurvedapotekafotka

 

Током семинара ће бити организована радионица ајурведска пулсна дијагноза и приређене изложбе ајурведских производа и литературе о ајурведи.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 09 мај 2016 08:28
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015