Logo
Одштампајте ову страницу

Ћирилици на интернету дати простор који заслужује

Оцените овај чланак
(2 гласова)

telefonmondoЋирилица у садашњости нема статус, који би многи желели да има. Латиница узима већи део простора, а будућност ћирилице на интернету је прилично неизвесна без помоћи државе. Ћирилица кошта и то је главна препрека њеном ширењу.

 

Да ли пишете ћирилицом на интернету? Користите ли је на телефонима и рачунару? Користите ли је уопште? Одговор већине је очекиван - не.

 

Ово је донекле и оправдано, јер српска ћирилица данас, како волимо да је зовемо, на интернету нема статус. Постоји ћирилични домен, постоји могућност употребе ћирилице на интернету, постоје и опције да садашње мобилне уређаје или тастатуру ПЦ-ја користите на ћирилици (на ликовима су корак по корак упутства за тако нешто), па и даље ћирилица није заступљена у значајној мери код нас.

 

Зашто је то тако тешко је рећи, али верујемо да је за то одговоран низ утицајних фактора. О томе зашто ћирилице нема у већој мери и како побољшати њено присуство на интернету говорило се на скупу “Ћирилица на поклон“, коју је организовао РНИДС поводом обележавања седме годишњице ћириличког .СРБ интернет домена.

 

Бесплатна ћирилица за све

 

На сајту Типометар у могућности сте да преузмете неколико бесплатних ћириличних фонтова, које можете да користите за сајтове на српском ћириличном писму.

 

На скупу су говорили лингвиста Владо Ђукановић, уредник РТС портала Зоран Станојевић, председник УО РНИДС Војислав Родић и ауторка будућег ћириличног фонта професорка Факултета примењених уметности у Београду, Оливера Стојадиновић.

 

Србија би у наредних годину дана требало да добије квалитетан ћирилички фонт, који ће свим корисницима бити доступан бесплатно, а који би требало да омогући не само лакшу имплементацију ћирилице онлајн, него и да популаризује њено коришћење уопште.

 

“Нажалост, званичних информација о томе колико се ћирилица користи уопште и колико је заступљена у односу на латиницу данас у Србији нема, јер није спроведено ниједно истраживање на ту или сличну тему, али јасно је да се ћирилица користи све мање. Многима је због тога свеједно. Они, којима није свеједно због позицији ћирилице данас, можда и причају о ћирилици, али не знају како да јој помогну. Не постоји ћирилични фонт какав нам је потребан нити постоје стандарди по којима би се створио нов ћирилични фонт или породица фонтова. Додатан проблем јесте и чињеница да ћирилица не би требало да изгледа исто онлајн, па у том смислу постоји и проблем с њеним варијететима“, рекао је лингвиста Ђукановић, уводећи нас у причу о ћирилици онлајн.

 

Домаћи сајтови, било да они користе национални .СРБ, .РС или друге домене препуштени су сами себи кад је реч о томе да ли је потребно имати садржај на ћирилици или не. Уколико је сајт или медиј довољно јак да може да “изнесе“ имплементацију ћирилице у техничком и финансијском смислу, онда ће ћирилица живети. Нажалост, таквих сајтова је изузетно мало, посебно оних доступних само на ћирилици. То се, наравно, правда различитим економским и другим мерама, који утичу на то да ћирилица буде само успутно писмо, као опција, а да латиница буде примарна, као што је то свуда случај.

 

Развој свеобухватног ћириличног фонта је скуп процес, који је економски готово неодржив без озбиљних спонзорских улагања, која су у овом тренутку недоступна. Нажалост, прилагођавање других ћириличних, већ доступних фонтова, попут бугарских или руских, нису трајно решење, а популација наше земље је мала, да би се било ко из ЕУ или неко други са стране одлучио за такво улагање.

 

Проблем са којим се сусрећу сви сајтови, који желе да понуде садржај на ћирилици код нас јесу и фонтови. Не постоји довољно велика база квалитетних фонтова, који изгледају лепо и који омогућавају добру читљивост на свим уређајима. У том смислу су сви они, који желе да подрже ћирилицу, опет окренути сами себи, јер од њих зависи да ли желе да уложе у ћирилицу на свом сајту, развију фонт и подршку или не.

 

Стварање квалитетног фонта, односно породице више сличних фонтова, који ће бити у складу са потребама ћириличног писма онлајн, тако да ћирилица буде једнако добро читљива и дизајнирана за мобилне уређаје, таблете, рачунаре и уопште све интернет уређаје, који се данас користе је процес, који у овом тренутку у Србији, у условима у којима се ради, траје око годину дана. Још већи проблем, који би решио претходни јесу улагања у развој ћириличног присуства на интернету.

 

Ни српски, ни хрватски, него НАШ језик

 

“Није довољно имати само домен, вољу и људе, који ће то да ураде. Потребно је имати и средства, која ће подржати све то. Нажалост, нико нема времена да се ћирилицом на интернету бави из ентузијазма, а држава не чини довољно напора да нађе средства, којима би се финансирало присуство ћирилице на интернету“, рекла нам је Оливера Стојадиновић, наглашавајући чињеницу да ће се ствари можда променити у ближој будућности, јер су државни органи схватили да би требало образовати комисију или посебно тело, које би могло овим питањем да се бави. “Држава је пронашла начин да помогне креаторима ранијих ћириличних фонтова, али мора постојати неко ко ће ћирилицом на интернету бавити у континуитету и примарно, не успут“, додала је професорка.

 

Колико су велика улагања неопходна у развоју нове породице фонтова, који ће бити квалитетни и употребљиви деценијама, водећи рачуна о томе да они буду лако читљиви и прилагодљиви свим врстама уређаја, показује случај британског “Гардијана“, који је уложио око 80 милиона фунти у развој потпуно нове породице фонта, која је направљена по свим стандардима.

 

Србија прво мора да дефинише те стандарде, одреди стратегију по којој ће се присуство ћирилице онлајн развијати и тек онда приступи озбиљном дизајнирању и развоју нових фонтова.

 

Добијање бесплатног фонта је добар почетак, али ово не сме остати усамљен случај, који ћирилици у будућности, ако то буде случај, неће донети никакав напредак. Без помоћи државе и без улагања у развој ћирилице, писмо које се развија већ стотинама година престаће да постоји онлајн.

 

Извор: Мондо


Последњи пут измењено четвртак, 31 јануар 2019 12:27
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015