Јер, предочио је он, мобилна стратегија доноси нам хардвер, један на један комуникацију, као у маркетингу када комуницирамо један на један са потрошачима. Такође ће, додао је он, мобилни интернет – 4Г стићи јако брзо, а за седам до осам година преко 4Г моћи ћемо да имамо брзину која премашује четири терабајта, затим оперативне системе, као и гео локацијске сервисе.
Мобилна плаћања су дефинитивно будућност и треба водити рачуна о томе, јер ће и у Србији јако брзо заживети на већем нивоу и виртуелна стварност, те све то изгледа као локомотива која се доста залетела и нема намеру да стане.
Будућност су прототипови смарт телефона у облику рајфа или наруквице
Прве апликације на андроид маркету и еплу су се појавиле 2008. године, указао је Петковић истичући да је захваљујући развоју технологија дошло и до наглог развоја мобилне телефоније. Оно што су, према његовим речима, веб портали од пре 15 година зарадили, зарадио је мобилни за само пет година. У питању су глобални подаци.
Оно што је будућност су други уређаји, као што је прототип смарт телефона у облику рајфа или наруквице, затим фотоапарат на андроид систему где можемо да окачимо директно на интернет преко инстаграма слику, затим ручни сатеви са системом, потом појава гугл наочара (Google glass). Ту су и смарт телевизори који у Србији нису толико популарни (има их око 30.000 у целој земљи, јер су мало скупљи), предочио је Петковић.
Говорећи о томе како користимо таблет, смарт и рачунар, у зависности од доба дана, он је предочио да како се дан приближава крају ПЦ и лаптоп падају у заборав и коришћење таблета и мобилних телефона је једнако као коришћење компјутера у току дана, у току радног времена.
Атос има за циљ да буде први у Србији у области ИТ пословања
Имамо око 130 запослених у Београду и циљ нам је да будемо број 1 у Србији у подручју ИТ пословања, изјавио је на конференцији Дамир Баралић из компаније Атос.
Представљајући своју фирму, он је предочио да воде рачуна нарочито о подршци олимпијских игара и да су по томе познати.
Оно што је битно рећи, додао је он, јесте податак да у свету половина корисника интернета купује онлајн (online), у Европи имамо 240 милиона купаца, Северној Америци 180 милиона, Азији 215 милиона, Латинска Америка 105 милиона. У Централној и Источној Европи сутуација је слабија, просек је 20 одсто, а у Србији је још горе само 16 процената онлајн корисника се бави интернет куповином, што има добре и лоше стране. Лоша страна је та што је такав начин куповине недовољно развијен код нас, а добра је та што ће се све брже развијати, нагласио је Баралић.
Онлајн продавнице успешније у продаји од великих трговинских ланаца
Он је предочио да водећи трговински ланци у интернет свету нису претерано успешни, односно, постоје много успешније онлајн продавнице, које продају много више и имају много више посета него ти водећи ланци. Једина разлика је између географских региона, што значи да се не купују исте ствари у различитим регионима.
Баралић каже да се очекују следећи кораци у развоју е-трговине, при чему је in-store pick up популаран тренд у Европи, као и да је Drive-in куповина колима – остварила 500 милиона евра промета у 2010. години, а планови су да ће три одсто укупне малопродаје бити обављано преко дриве-ин и то до 2015. године.
У примена мобилних телефона, ми имамо решење које се зове Mobiret – разне промоције, маркетинг, на социјалним мрежама да се расправља о нечему, потом програм лојалности, као и m-commerce, m-payments i augmented services. Мобирет садржи више од 24 сеrвиса који се користе, или не, у зависности од потреба оних који праве online, или интернет продавницу, навео је Баралић.
Извор: Кућа добрих вести