Председник Спортског савеза Србије Александар Шоштар у поздравној речи је истакао да је овом монографијом од заборава отргнут драгоцени део историје српског спорта и представљени бројни спортисти, спортски радници, тренери, новинари, педагози физичког васпитања... који су радом и резултатима учинили наш спорт успешнијим и богатијим.
- Монографија сведочи и о лепим али и тешким годинама српског спорта који је управо залагањем велике армије поштовалаца и прегаоца опстао и забележио резултата не понос будућих генерација – нагласио је Шоштар.
Рецензент, доајен спортског новинарства Србије и Југославије Владета Недељковић је истакао да је монографија капитално дело спортске публицистике у Србији:
- Свима који су на било који начин поменути у овој изванредној књизи и по садржају али и изгледу, Спортски савез Србије је одао заслужено признање јер су дали велики допринос развоју нашег спорта. Овом књигом можемо да се поносимо пред светом.
Угледне званице поздравио је и државни секретар за спорт Предраг Перуничић нагласивши да је Спортски савез Србије један од стубова српског спорта и изузетан партнер Министарству омладине и спорта Србије, док је председник СОФК Србије од 1977. до 1981. Светозар Мијаиловић говорећи о значају монографије посебно нагласио:
- Нас мало старије ће подсетити, а оне млађе подучити и обавестити како се некада генерације у спорту живеле, такмичиле и сналазиле јер је свака радила у неким различтим временима и околностима и носила се са другојачијим проблемима. Како је рецезент уважени Владета Недељковић лепо приметио, важно је да аутори не стану. Остало је још много материјала и докумената о људима и догађајима који су обележили безмало седам деценија српског спорта и сугурно имају места у некој новој књизи.
Представљању су присуствовали аутор Дејан Стевовић (Живко Баљкас је био службено спречен јер је извештач са Универзијаде), Јасминко Поздерац директор Завода за спорт и медицину спорта, др Дане Корица генерални секретар Спортског савеза Србије, некадашњи председници и генерални секретари СОФК Србије, угледни спортисти, ветерани, спортски радници, представници Министарства омладине и спорта Србије, ОКС, Спртског савеза Београда, Секретаријата за спорт и омладину Београда и друге угледне званице.
Фискултурни спортски одбор Србије (ФИСОС) формиран је 2. децембра 1945. и први председник био је Владимир Дедијер. Већ у пролеће 1946. одбор је променио име у Фискултурни савез Србије, а нови председник био је Немања Марковић. Име је поново променио 1952. у Спортски савез Србије и већ 1954. имао је 22 гранска савеза у чланству. Савез организација за физичку културу (СОФК) постао је 1961. Од јуна 1992. је Спортски савез Србије и први председник био је Горан Алексић.
Од 1945. до 2013. српским спортом руководило је 18 председника и 12 генералних секретара. Спортски савез Србије је тренутно највећа невладина спортска организцаија на Балкану са 196 чланова, гранских спортских савеза, оппштинских спортских савеза и организација.
У монографији је представљен српски спорт до Првог светског рата, између два рата, у Другом светском рату, после Другог светског рата од 1946. до 1992. и спорт после распада СФРЈ.
Посебно је статистички обрађен период спорта у самосталној Србије од 2006. до 2013. и набројане су по годинама медаље српских спортиста. У књизи су објављена и имена свих добитника „Мајске награде“ и „Специјаних признања“, а посебном поглављу побројана су велика имена српског спорта и статистички прегледно приказани сви трофеји у олимпијским спортовима. Посебну целину монографије чини списак свих чланова Спортског савеза Србије.
Књигу је издао Спортски савез Србије, дизајн и припрему урадио је Студио „Платинум“, а штампао је Д.о.о Драгић из Зрењанина. Књига има 255 страна, богато је илустрована. Тираж је 1.000 примерака.
Извор: Кућа добрих вести