Сајт је почео са радом пре свега неколико дана, тачније 4. новембра. Данас, само после неколико дана рада већ има више од 2.000 прегледа његових страница, а очекивања организатора и носиоца пројекта су да ће заинтересованост расти, као и да ће портал допринети решавању емоционалних проблема, партнерских и породичних односа, питања посла и каријере, али и личног развоја студената.

У разговору за "Кућу добрих вести", Mиљан Перовић, координатор пројекта „Причајмо о томе“ говорио је колико је постојање овог портала значајно за студентску популацију и њихово суочавање са бројним изазовима које им предстоје током студирања, на шта указује и велика посећеност већ прве седмице постојања овог сајта.

Можете ли нам нешто рећи о Вашем сајту, шта је био циљ покретања овог пројекта?

Циљ пројекта “Причајмо о томе” је пружање бесплатних психолошких услуга студентској популацији, и рад на превенцији, заштити, очувању и унапређењу менталног здравља студената путем организовања јавних предавања, тренинга и радионица. Осим тога, пројекат има за циљ разбијање предрасуда према тражењу психолошке помоћи. Пројекат реализује неформална група „Промена“ у оквиру конкурса „Здраво интернет“ Фондације „Ана и Владе Дивац“, који је подржала Фондација за отворено друштво. Иако се конкурс званично завршава 15. јануара, наш сајт ће наставити да ради и надамо се даљем развоју пројекта.

Одакле Вам идеја за покретање овог сајта?Kако сте дошли до ње?Јесе ли Ви један од покретача?

Сама идеја је кренула од Бојане Обрадовић, која је идејни творац пројекта и која је уз помоћ Јелене Вукелић написала пројекат. Касније сам се тиму прикључио и ја. Нас троје чинимо покретаче и уједно смо и координатори пројекта. Сама идеја отварања онлине психолошког саветовалишта за студенте је проистекла из самих наших искустава за време студирања, и потешкоћа са којима се у том добу сви сусрећемо. Једноставно, велика већина студената нема коме да се обрати. Нас троје смо хтели да предузмемо нешто поводом тога и као резултат тога је настао пројекат "Причајмо о томе".

Као што сам напоменуо, нас троје смо покретачи пројекта, али се то не би остварило да нисмо имали огромну помоћ од стране наших саветника и сарадника, људи који пишу текстове и свих оних који су препознали добру идеју и прихватили да буду део тима који жели да промени неке ствари у друштву на боље.

Какве су повратне информације од студената, када је реч о помоћи коју могу да добију путем овог сајта?

Сајт је покренут 4. новембра, дакле пре свега шест дана. За сада је посећеност сајта више од 2.000 прегледа, при чему сваки дан имамо нове посетиоце, од којих се 23,8 одсто враћају на сајт. Занимљиво је да имамо посете не само из различитих градова Србије, већ из Мексика, Швајцарске и САД-а. До сада саветовање је обављено само путем мејла, а управо данас ћемо имати састанак са саветницима па ћемо имати прецизније податке. Све информације ће бити објављиване на сајту. Пре покретања сајта ми смо спровели истраживање, и тада је 41,1 одсто студената исказало заинтересованост за психолошко саветовање. У оквиру пројекта, до сада смо имали предавање на Филозофском факултету и Тренинг асертивности у Inforoomu и реакције студената су и више него охрабрујуће, и очекујемо да заинтересованост расте када будемо кренули са медијском кампањом.

Какве врсте помоћи се нуде, шта су досадашње пријаве студената показале, који их проблеми највише заокупљају и да ли су успели да бар неке реше уз помоћ Ваших савета?

Саветовање је оn-line типа, и студенти бирају да ли желе саветовање путем скајпа, мејла или форума. Осим тога, на сајту постоји посебна секција блог, где студенти имају могућност да поделе своја искуства са другима, како о својим тешкоћама, тако и о свом искуству са психотерапијом. За сада студенти су, углавном, писали мејлове са разним питањима, при чему су највише заступљена питања везана за анксиозност и депресију. Што се тиче другог дела Вашег питања, о решавању проблема, на то можемо да вам одговоримо тек кад прође неки период, јер је тек прошла прва недеља рада, тако да званичне резултате можете да очекујете 4. децембра као пресек првог месеца рада, затим 4.фебруара (три месеца), и 4. маја (шест месеци рада).

Студентска популација су људи, за које обично сматрамо, да захваљујући свом образовању, интелекту, друштвеној мрежи коју успостављају током студија, могу да се изборе са психолошким проблемима боље него други. То код нас није случај. Зашто је то тако?

За почетак, не можемо рећи ни да јесте ни да није стабилна психолошка база. Нажалост, озбиљнијег и обимнијег истраживања о менталном здрављу опште популације у нашој земљи нема, па тако ни информација о студентској популацији. Студенти, као носиоци социо-културолошких и економских промена, представљају најважнији ресурс једне земље. Ипак, последњих година, све чешће можете чути да се студенти суочавају са бројним проблемима, попут депресије, анксиозности, нападима панике и одређени део њих чак покуша или изврши суицид. Осим тога, имамо и значајан број студената који посећују дневне болнице, пију лекове или су хоспитализовани. Иако се може рећи, да студенти, као елита нашег друштва имају веће могућности за развој личности и бригу о себи, а пре свега, за свест о потреби за то, реалност нам показује другачију слику. Често се заборавља да се ови млади људи свакодневно суочавају са различитим тешкоћама и изазовима. Од њих се очекује да буду успешни на факултету, да редовно полажу испите, добијају добре оцене, и истовремено одржавају складне социјалне и емотивне односе, испуне очекивања родитеља, околине и друштва чији су члан.  

У нашој земљи су присутне додатне отежавајуће околности?

Последњих година, студенти сваке године живе у одређеној врсти неизвесности и страха шта ће држава сада променити у начину студирања, да ли ће имати право на дом, стипендије, колико бодова ће им бити потребно за наредну годину. У том процесу они се неретко суочавају са финансијским проблемима, радним изазовима, и променом начина живота. Свакодневни изазови са којима се студенти суочавају често доводе до инсомније, анксиозности, депресије, поремећаја у исхрани и понашању, повлачења у себе, пада концентрације и стагнације на свим пољима. Иако је за већину студената емоционални и академски притисак релативно лако подношљив, за неке од њих, он може бити претежак.

Болоњски начин студирања са собом доноси нове изазове на које није једноставно одговорити, и стрес је уобичајени пратилац студената. Суочавање са смањеним бројем рокова, повећањем школарина, притиском да се одржи добар просек због себе, али и места у дому или задржавања, добијања стипендија, неизвесност након завршетка студија око запослења, питање признавања дипломе и мастер студија, као и захтев будућих послодаваца за што већим бројем пракси и додатним знањима, сасвим сигурно доводе до осећања страха, стрепње и неизвесности код бројних студената. Осим тога, економско и политичко стање у нашој земљи је тренутно такво да се студентима не посвећује довољно пажње, што доводи до тога да се многима од њих студирање чини узалудним, јер на крају “посао увек неко добије преко везе”. Та беспомоћност и мрачан поглед на будућност доводи до тога да студенти не стижу више да се брину о себи, о својим потребама, жељама и амбицијама. Стога, студентима је неопходно одговарајуће и професионално пружање помоћи у очувању и побољшању квалитета менталног здравља како би постали зреле и здраве одрасле личности које ће градити како своју, тако и будућност једне земље. Најбољи начин да им помогнемо јесте да им обезбедимо саветовалиште које ће бити намењено искључиво њима и које ће задовољити њихове потребе. То подразумева финансијски и временски доступно саветовалиште, стручне особе које ће их саслушати, помоћи им у решавању проблема, личном и професионалном развоју.

Ко учествује у пружању психолошке помоћи студентима?

У одговарању студентима учествују дипломирани психолози, психијатри, дефектолози, социјални радници и едуковани психолошки саветници. 

Психолошка делатност обавља се у складу са резултатима савремене психолошке науке, Кодексом етике и психиолога и начела професионалног чувања података и коришћења психолошких мерних инструмената као чланова Друштва психиолога Србије и Европске федерације психолошких асоцијација (ЕФПА).
Он лајн саветовање је бесплатно, не морате да путујете и можете да бирате саветника у складу са вашом личношћу и очекивањима од саветовања. Једино што вам је потребно је Скајп програм, микрофон и слушалице, мејл адреса и наравно интернет.
Предности online саветовалишта су: већа приватност, мејлове и четове можете читати више пута, а писање о проблему омогућава да дођете у контакт са својим емоцијама, омогућава вам фокусирање на проблем, доводи до увида и емоционалног олакшања.
Online саветодавна сеанса путем скајпа се састоји од 45 минута директног саветовања и 15 минута предвиђених за сумирање и практичне одговоре.
                                                                                                                       Извор: Кућа добрих вести