- Један сан, који сам сањао 23 године, од када сма почео да рвем сам испунио – постао сам шампиона света. Други, а то је олимпијска медаља, надам се да ћу испунити у Рију 2016. Био сам јуниркси првак света, 2009. сам изгубио светску бронзу у последњој секунди меча, сада сам све надокнадио – истакао је Штефанек.
Штефанек се захвалио свим људима из савеза, „најбољем тренеру на свету“ Дамјановићу, бугарском стручњаку Добреву и осталим члановима стручног штаба, друговима из репрезентације Максимовићу и Фрису и посебно Мате Немешу:
- Са њим са последњих месеци много спаринговао и половина ове златне медаље је његова. Имао сам две лакше борбе али и три веома тешке против Литванца који је касније освојио бронзу, Азербејџанца од кога сам пре месец и по изгубио и на крају са Иранцем. Избегао сам Мађара Леринца који је опасан ривал и њему је припала бронза. Ако буде овакве подршке људи из савеза и мог клуба Спартак, у Рију ћу се, сигуран сам, борити за медаљу... Још нисам свестан шта сам урадио, чини ми се да сам се вратио са неког обичног турнира.
Тренер Сретен Дамјановић и сам бивши шампион света, створио је плејаду врсних рвача и два првака света – Мемишевића (1981) и Штефанека:
- После Олимпијских игара у Атланти 1996. мој клуб Спартак је кренуо на турнир у Мађарску и у јуниорској екипи био је и Штефанек. Када смо увече Мемишевић и ја обилазили клинце, видео сам да Штефанек спава у рвачком дресу. Тада сам рекао Мемишевићу „Девбели, овај ће бити првак света“. И ево, скоро две деценије после тога Штефанек је после пет сјајних брби постао најбољи рвач света.
Конференцији за медије присуствовали су државни секретар за спорт Предраг Перуничић, заменик министра омладине и спорта Драган Атанасов, председник Спортског савеза Србије Алексндар Шоштар, саветник председника др Дане Корица, спортски директор Спортског савеза Србије Драган Шешум и друге угледне званице. Поздравион их је председник Рвачког савеза Србије Жељко Трајковић и нагласио:
- Рвање је од 2004. донело српском спорту седам светских и европских медаља и у континуитету бележи одличне резулате. Захваљујем се Министарству омладине и спорта Србије, Олимпијском комитету Србије на великој помоћи рвачком спорту. Немамо спонзоре и да није државе не би било ни ових успеха. Велики допринос дали су у тренери и чланови стручног штаба. У Ташкенту смо и на спортско дипломатском пољу имали много успеха, истакнути српски спортски и рвачки званичник Ненад Лаловић изабран је за првог човека светског рвања.
Вођа репрезентације у Ташкенту био је Рајко Балтић:
- На овом шампионату, Штефанек је показао да је сазрео као такмичар и био је најбоља када је било најтеже. У његовом развоју, огромну улогу имали су и тренери Нандор Сабо и Милорад Докманац. Штефанекова медаље је огроман успех у изузетној конкуренцији јер је, на пример, велика рвачка сила Русија тек у финишу првенства успела да освоји златну медаљу...
Лекар репрезентације др Стевана Сикимић истакао је да су српски рвачи по „знању, физичкој спремности и псхолошкој снази били уз раме са такмичарима из рвачких велесила“.
Златна медаља Давора Штефанека је 40 у историји нашег рвања са шампионата света (6 – 17 – 17). Шампиони света били су 1963: Бора Вуков и Стеван Хорват, 1966: Стеван Хорват, 1971: Сретен Дамјановић, 1981: Рефик Мемишевић. Последњу медаљу на СП освојио је Кристијан Фрис (2007, бронза).
На Шампионатима Европе Шефанек је освојио сребро 2004. и бронзу 2008. и 2012. Учествовао је два пута на Олимпијским играма 2004. у Атини и 2008. у Пекингу. Јуниорски шампион света био је 2005.
Извор: Кућа добрих вести