БЕОГРАД - Коришћење ћирилице на интернету тек је у повоју, али могућност да се региструју ћирилички домени, отворила је велики простор за све оне који желе да користе ћирилицу и залажу се за очување националног писма и културног идентитета, каже у разговору за интернет новине “Кућа добрих вести” Предраг Милићевић, извршни директор за развој пословања Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС).Србија је, указује он, ухватила корак са светом, те је одмах после Руског ћириличног домена наш домен .срб други регистровани ћирилични ИДН домен (домен који није на енглеском алфабету) на свету.
Прва три домена која нису била на енглеском алфаберу били су Египатски, затим домен Уједињених Арапских Емирата и домен Саудијске Арабије, а одмах након Србије су своје национално писмо регистровали Казахстанци, Украјинци, док Бугари са регистрацијом своје ћирилице још имају проблема.
На питање наших интернет новина (које се пред читаоцима појављују прво на ћириличном писму) - да ли је лакше стране брендове, односно робне марке, као што су Coca-Cola, или Кока-кола, Nike или Најк, Nicolaus или Николас - прочитати на енглеском или написане на српском језику, многи грађани који нису учили енглески језик одговарају да је то лажна дилема и сувишно питање. Они кажу да им је природније да прочитају имена робних марки (односно жига, како је правилно), на матерњем језику.
А каква је ситуација са коришћењем ћирилице на интернету, да ли је интернет заједница користи у довољној мери?
Милићевић подсећа да је регистрација ћириличког домена омогућена од 27. јанаура ове године и пружа могућност и глобалним, мултинационалним компанијама које послују на српском тржишту, да региструју своје интернет сајтове на ћирилици и своје брендове прилагоде локалном изговору. Неке од њих, то увелико и чине.
“Јапанска Тојота је, рецимо, регистровала домен Тојота са ј, а не са y, да би могла да користи Тојота.срб. ЕПЛ (Apple) је регистровао Ејпл, Ајпед (iphone) и Ајфон, неких шест-седам појмова на ћирилици, односно онако како се изговорају на српском језику”, предочава Милићевић и указује да постоје и многе друге предности, међу којима је и да претраживач Гугл (Гоогле), не прави разлику између ћирилице и латинице, већ избацује све адресе.
Он објашњава да је донедавно ћирилица коришћена у оквиру садржаја сајтова, али није могла да буде употребљена као веб или мејл адреса.
Иако још има неких практичних потешкоћа у примени ћирилице на интернету, оне се уклањају у ходу. Тако на пример, претраживачи без проблема раде са ћирилицом, али је било тешкоћа са браузерима (броwсер), односно прегледачима попут – Фајерфокса (Фирефоx), Опере, Интернет експлорера (Еxплорер). Неки од њих нису могли да прочитају адресе на ћирилици.
Фајерфокс је, рецимо, каже Милићевић, препознавао веб адресе али их није исписивао на ћирилици. Међутим, априла ове године појавила се нова верзија Фајерфокса и објављено је званично да је грешка исправљена.
Потешкоћа има и на друштвеним мрежама, па тако на Твитеру (Тwиттер), ако укуцате ћириличку адресу, он је неће препознати као линк. И Фејсбук (Фацебоок) прави проблеме, па ако се укуца ћириличка адреса он ће препознати ту страну, али се не може публиковати тај пост на страницама те друштвене мреже.
Овај интернет стручњак указује да коришћење ћирилице у српском друштву није довољно, те би тако држава требало да се ангажује на већој употреби ћирилице.
“Покушајте да нађете тастатуру на ћирилици у нашим продавницама, или погледајте колико је мобилних телефона где је уграђена ћирилица…то све довољно говори. Држава би, рецимо, могла да уведе неке бенефиције фирмама које увозе такве тастатуре…”, предлаже Милићевић.
Није боља ситуација ни у коришћењу Вукове азбуке у медијима, јер се на прсте могу избројати штампани медији на ћирилици (Новости, Политика), али и интернет сајтови националних телевизија (РТС), указује Милићевић.
На тржишту ни не постоји довољно добрих фонтова на српском језику, па би тако рецимо Министарство кулуре могло да распише конкурс за сто најлепших ћириличних фонтова, додели неке награде…
Милићевић додаје да коришћење ћирилице није у супротности са основном логиком интернета као глобалном друштвеном мрежом. Према његовим речима, постоји око 15 милиона корисника у региону и дијаспори који користе ћирилицу, а лажна је и представа да енглески језик доминира у интернет заједници.
“Око 50 одсто свих садржаја је на енглеском језику, али остаје оних 50 процената који нису. Руски језик, рецимо, спада међу првих пет писама на интернету, а ту је још и по милијарду Кинеза и Индуса” .
Коришћење ћирилице у пословној заједници, такође је ретко, тврди он и наглашава да се компаније опредељују да своје интернет презентације имају на латиници из техничких разлога, али и ограничења које намеће наше писмо.
Међутим, каже Милићевић, препрека нема да се ћирилићни домен користи у установама културе, музејима, позориштима, библиотекама, издавачким кућама.
„Тако се враћамо својој културној баштини, а отвара се и могућност да добар део индивидуалних корисника има свој ћирилички домен, да нема проблема са кукицама и квачицама и природније користи свој национални језик.
Од 27. јануара када је поцела регистрација срб. домена до 1. августа ове године, када је у подне почела слободна регистрација ћириличног домена, регистровано их је 5.721. Када је реч о трошковима, годишња цена за коришћење рс. домена је 1.350 динара, док је пуна цена срб домена 500 динара од првог дана августа, након што је прошао шестомесечни бесплатни период. То су, основне цене на које се, затим, са својим ценама, уграђују фирме, овлашћени регистривачи. Иако има примедби појединих корисника да је цена висока, за .rs домен је то око 2.500 динара годишње, а Милићевић сматра да та цена није висока.
Домен .rs је скупљи од com домена, али .com домен је јефтинији из математичког разлога, јер има више од 100 милиона регистрованих корисника, док .rs домене тренутно има 73.100 наших корисника.
Предавање о значају националних домена за брендирање производа
- На конференцији о електронском пословању - "Е-трговина 2012", која је одржана у априлу на Палићу код Суботице, Милићевић је имао предавање о значају националних домена за брендирање прозвода.
„Желим да верујем да људи из необавештености, ‘гурају’ .com и стране генеричке домене уместо националног домена. Покушао сам из примера у пракси да објасним због чега је у одређеним случајевима важно имати национални домен. Ако хоћете да функционишете у Србији, ако сте глобална компанија и хоћете нешто да урадите на српском тржишту, морате да креирате понуду према локалном тржишту, уз поштовање локалних обичаја”, наглашава Милићевић.
Фикција или реалност
Није искључено у блиској будућности да, рецимо, ваш аутомобил, свом овлашћеном сервису ‘каже’ да је дошло време да се промени уље, закаже термин и захтева да се обавести газда када ће то бити. Могу да замислим и као блиску будућност да се фрижидер испрограмира тако да буде повезан са самоуслугом којој шаље информације о томе шта од намирница фали и да их наручи за кућну испоруку.
И интернет новине “Кућа добрих вести” појављују се прво на ћириличном писму, а наш домен добревести.срб регистровали смо одмах првог дана када је ту могућност РНИДС обезбедио – 27. јануара, на празник Светог Саве.
Извор: Кућа добрих вести
