- Стонотениски савез Београда није био задовољан како је председник СТСС Зоран Калинић са сарадницима водио савез, на шта смо небројано пута указивали на састанцима Извршног одбора СТСС, јер смо се трудили да се сви проблеми прво решавају у кући, а када се то није могло, обавестили смо и ОКС и Министарство омладине и спорта. Залагали смо се за промене да се заустави урушавање стоног тениса, који је сада далеко од некада трофејног олимпијског спорта – каже Душан Османагић.- Калинић, за кога могу да кажем да је био добар играч, дисциплинован на тренинзима и веома посвећен обавезама,  али се показао као слаб функционер, је поднео оставку и да мојим противницима буде лакше, Стонотениски савез Београда неће имати кандидата за новог председника, а подржаћемо сваког, ма из ког региона био, уколико нам обећа да ће у свом мандату изменити Статут СТСС и да ће генерални секретар Стонотениског савеза Србије бити из места где је седиште савеза. Може да буде, да тако кажем, и  брат новог председника,  али да је из града у коме је канцеларија СТСС. Тренутно, први опративац савеза живи 200 км далеко и два или три пута месечно сврати у канцеларију.
Османагић сматра да је Статут СТС Србије, који даје неограничену власт председнику, један од узрока лошег стања у српском стоном тенису:
- Председник бира два члана Извршног одбора, а региони Војводина, Београд,  Ниш и Косово, као и Инвалидски стонотениски савез Србије дају по једног. Девети члан је председник Стручног савета кога бира Извршни одбор на предлог председника и у последње време увек је био „председников човек“, тако да је било немогуће било шта променити, ако није по вољи председника. Све одлуке су доношене, на први поглед, демократски, гласањем, али је, на пример, у овом мандату, председник увек имао апсолутну већину: себе, два члана које је сам изабрао, представника Војводине и председника Стручног савета. Ако је загустило, лако се нашао глас за, како ја кажем, поклон од „сто лоптица“. И нови председник Стручног савета СТСС је добијен прегласавањем. Није се водило рачуна о интересима стоног тениса већ само да се у Извршном одбору добије још један „сигуран глас“. Изабран је, такорећи, непознат човек у односу на кандидата СТС Београда Зорана Гајића тренерску легенду Југославије и Србије, који је тренирао Каракашевића и Косановића, водио са великим успехом националне селекције Холадније и Грчке и клубове у Шведској, али је често сарађивао и самном. Као делагат у Извршном одбору сам, у последње време, гласао или био уздржан, иако се знало унапред какав је исход. Статут у делу који се тиче Скупштине није добар. Овако као је сада, са „представничким системом“ где гласају делегати регионалних савеза, може лако да се договори исход гласања. Предлажемо директни изборни систем „један клуб - један глас“ што ће отежати лобирање и манипулације. Тиме би се променио и начин избора Извршног одбора. Мислим да СТС Београда не тражи ништа лоше и свако коме је бољитак стоног тениса на срцу, мора да буде уз нас у овим променама.
У последња три мандата српски стони тенис су водили стонотениски радници из Суботице и Османагић, без длаке на језику, каже да су „испустили дизгине из рукe“, или су их затезали погрешно:
- Нису довољно водили рачуна о томе колико и како тренирају наши играчи.  Имали смо добру генерацију и нисмо је у потпуности искористили, а ту је у многоме крив савез. Појавило се много нових такмичења, поред СП и ЕШ и мастерси и светски купови, на којима наши играчи нису учествовали, па јавност није ни знала за њих. У Европи је у току осека врхунских играча, повукли су се или се повлаче Валднер, Персон, Креанга, Самсонов, Сејв, Приморац, Лупулеску па чак и Бол.... Хрвати су, на пример, то искористили „ускочио“ је анонимац Гаћина као и, рецимо, Португалци који су избили у европски врх. Да су Каракашевић, Пете, Јефтовић... радили као неки други европски играчи по пет часова дневно, а не по сат – два,  не бисмо били ту где смо. Нови председник СТСС мора да  прeиспита, у сарадњи са струком, како се и колико ради у клубовима и какве тренере имамо, као и ко и на који начин бира репрезентацију. Ако покаже искрене намере да ту нешто промени, имаће нашу пуну подршку и помоћ. Невоља је, што ми се чини, да у неким категоријама почињемо од нуле.
На крају, Османагић је, мало у шали, више у збиљи, рекао:
- Молим све кадидате за председника да не спомињу да се познајемо или, не дај Боже, да смо пријатељи. Ја сам Баба Рога српског стоног тениса и на сам помен мог имена сигурно губе изборе. Лично, мислим да би најбољи кандидат био Миливоје Каракашевић, човек огромног ауторитета и веома поштен и моралан. Али, неколико пута ми је рекао да нема намеру да се укључи у рад стонотениских организација, што је велика штета...
На сајту СТСС објављено је да су пристигле четири пријаве кандидата за председника: Душан Поповић („Јосип Колумбо“, Ниш), Оливер  Радошевић (Топличанин, Прокупље), Душан Стевановић (Прва петолетка, Трестеник) и Дмитар Мајсторовић („Банат“, Зрењанин).
Скупштина СТС Србије, на којој ће се бирати нови председник, је 17. децембра у 14 часова у Новом Саду у Масариковој 25/3.

(Душан Османагић је ауторизовао овај текст)

Извор: Кућа добрих вести