Од преко 200 пријављених блогера из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, изабрано је 9 блогера који ће током ове године креирати садржаје на теме из области активног живота, подршке младима, заштите животне средине и брендова.

Oвом приликом бих желео да скренем пажњу зашто и даље мислим да у овом региону има веома мали број реално квалитетних блогера, али и свих осталих корисника друштвених медија. То не значи да на овогодишњем CCBNA конкурсу није било веома пријатних изненађења са појавом нових интересантних блогова, већ да и даље има мало знања о томе шта неког корисника друштвених медија чини препознатљивим, и како се поставити према креираном садржају да бисте се брже издвојили из масе неких “истих”…

Ово не значи да све особе које су конкурисале имају проблем са креирањем садржаја, јер код оваквих конкурса срећа игра одлучујућу улогу… Текст у наставку треба схватити као подсетник шта је све важно за креирање реално корисног и квалитетног садржаја.

Више од 15 година ме интересује тематика креирања квалитетних садржаја, као и одговор на питање зашто већина активних интернет корисника с једне ствари тврди да то што објављује онлајн јесте занимљиво, корисно, квалитетно (…), али пракса то не показује.

Годинама сам давао студентима на различитим врстама студија задатак да креирају блогове, и да поред тога у радовима опишу шта ће све то радити на тим блоговима. Најчешће се дешавало да студенти у опису онога што су кренули да раде на блогу у свом раду напишу “креираћу занимљив, користан садржај…”, без да опишу како ће тачно изгледати тај занимљив и користан садржај. Када сам их питао да ми детаљније опишу на примеру како ће то тачно извести – од укупно неколико стотина студената, то је успело само неколицини (мање од десет особа).

Jедноставност исказивања онога што желите да кажете
Једна ствар је да кажете да је ваш садржај занимљив, користан, квалитетан… Сасвим је друга прича да ли је то стварно тако!

Неки од проблема које сам уочио при креирању било које врсте онлајн наступа, а који нису посебно обрађени у линкованим материјалима:
Једноставност исказивања онога што желите да кажете. То не значи поједностављивање до баналности, али то значи да се морате концентрисати да не “скачете са теме на тему”, да смушено објашњавате, или да не кажете на крају оно што сте желели – јер сте се негде “запетљали”.

На који начин да наметнете тему о којој желите да пишете/причате, односно који начин изабрати опис и контекст те теме у односу на интересовања ваше циљне групе.

Колико сте реално обухватили тему, и да ли сте исказали да се ради само о сегменту те теме. Један од највећих проблема креирања садржаја јесте чињеница да већина особа сматра да је својим садржајем обухватила све оно што чини дату тему, а у стварности је обухватила све оно што она/он размишља о тој теми у том моменту.

Највећи проблеми значајнијег искорака у квалитету садржаја су недостатак квалитетног истраживања и квалитетног доношења закључака о томе.

Проблеми са начином размишљања

По мени најважнији проблеми које сам уочио у разлици између онога што се тврди да је занимљив, користан, квалитетан (…) садржај, и да ли то јесте такав садржај за одабрану циљну групу лежи у неколико изгледа мање уочивих системских проблема са начинима размишљања:

Већина особа на зна довољно добро да процењује и оцењује различите врсте онлајн садржаја, односно не зна да издваја садржаје по важности – шта је најважније у некој материји! Да бисте знали коју тематику да одаберете, потребно је добро проучити шта други о томе причају/пишу, и на основу тога увидети шта бисте ви могли ново/другачије да кажете на ту тему. Ова вештина се усваја непрестаним понављањем, без обзира на број грешака који се приликом тога ствара.

Нпр. ако у неком тексту стоји да је за креирање садржаја убедљиво најважније направити квалитетан наслов, то је тачно у контексту промоције текста, не у контексту креирања квалитетног садржаја. То значи да стручан текст у себи има системску грешку – јер није урађено довољно истраживања најрелевантнијих извора на дату тему. Као пример који говори о важности наслова наспрам важности квалитета садржаја, може да послужи један од првих виралних блог постова код нас из 2011., који је Жарко Птичек написао на свом блогу под насловом “Општи неуслови“. Овај наслов не значи пуно док се не прочита овај феноменалан текст, чији епилог можете прочитати у тексту такође интересантног наслова “Ипак може“.

Применити савет у пракси

Већина особа не зна у пракси да примени оно што је чула као савет, и да научено прилагоди свом случају. Пракса је показала да вештину примене и прилагођавања савета других најбоље усвајају особе са инжењерским образовањем (добро познавање математике). Ово је вештина која се учи непрестаним понављањем, без обзира на број грешака који се приликом тога ствара.

Већина особа не зна да о једној појави размишља на различите начине, што има за последицу да ове особе тешко реално разумеју потребе својих корисника. Успех у послу али и у креирању наступа онлајн као блогер, јутјубер, твитераш, фејсбукаш… зависи од степена разумевања шта ваша циљна група жели од вас (“Wалк ин цустомер’с схоес“). Ова вештина се усваја непрестаним понављањем, без обзира на број грешака који се приликом тога ствара.

Нпр. већина особа из области маркетинга/оглашавања не разуме ПР поглед на исти производ или услугу, и обрнуто – већина особа из ПР-а не разуме маркетиншки поглед на исти производ или услугу. Разлог за то је недостатак оваквог погледа на едукацију у формалном систему школства.

Закључак

Прво се фокусирајте на то да значајно унапредите квалитет онога што радите, а као резултат тога успех сигурно долази, јер не заборавите – у овим крајевима има довољно мало квалитетних онлајн садржаја, да квалитет одмах “исплива”. Али, реалан квалитет!

Извор: Кућа добрих вести