Logo
Одштампајте ову страницу

Секулић: нови талас предузетништва на интернету

Оцените овај чланак
(9 гласова)

miloje-sekulic-uvodnaБЕОГРАД - На интернету се већ може препознати нови талас предузетништва и ангажмана, пре свега, младих људи у покретању старт-ап (start-up) бизниса и управо се ту јавља простор за реакцију и помоћ државе, каже на почетку разговора за „Кућу добрих вести“, интернет и пословни консултант Милоје Секулић.

На држави је, истиче он, да ту енергију препозна и обезбеди пружање више информација, савета, упутстава на једном месту, како би људи на што лакши начин покренули свој бизинис на интернету.

„Могући су различити модалитети - од отварања неке телефонске линије за савете, преко успостављања видео конференција, или остваривање неке врсте контаката преко скајпа са стручњацима за покретање пословања, тврди Секулић и наводи да су потребни савети и упутства у књиговодство, законе, правне и бирократске заврзламе.

 

Виртуелни бизнис инкубатори -  уместо физичких

 

„Мислим да би таква нека врста виртуелног инкубатора била корисна, јер се испоставило да су физички бизнис инкубатори били промашена инвестиција. Ти инкубатори се једноставно налазе негде, а ви тамо треба да одете. Зашто бих ја путовао, рецимо, на Нови Београд, када могу да радим из свог кревета“, пита се Секулић.

Према његовим речима, талас ових старт-ап послова се своди на то да се, релативно млади људи из програмерског, дизајнерског, интернет миљеа, окупљају око неке идеје, или интернет пројекта. Обично је реч о неком веб (web) сервису. Они затим улажу свој рад, време и нека средства. Те иницијативе држава може на неки начин да подстакне, јер такви почетнички бизниси нису скупи.

Он наглашава, да свакако не треба изгубити из вида и то да такви пројекти са собом носе дозу ризика, па тако обично један од седам, или један од девет - успева да се лансира и опстане на тржишту, али су зато, по правилу, они који опстану - врло профитабилни.

 

Удруживање на интернету олакшава пословање

 

„Имамо пуно сјајних примера у пракси, а један од таквих је српска софтверска фирма Нордеус са својом интернет интерактивном видео игрицом - фудбал менаџер. То је тренутно најпопоуларнија фејсбук игрица“, подсећа Секулић, а уједно једна од софтверских фирми у успону.

Удруживање на интернету веб сајтова, или људи које су се специјализовали за једну врсту производа или услуга, такође, је начин да се олакша пословање.

„Као могућност се појављује да релативно млади људи, са искуством које су стекли школујући се о интернету и најчешће на интернету, почну да се удружују и да склапају савезе, препепознајући се у том виртуелном простору. То је лако, јер ви једноставно нисте физички везани и не морате да сарађујете са неким ко је у вашем граду, или, рецимо, истом бизнис инкубатору, већ можете да пронађете људе са којима сте компатибилни широм земље, па и региона“, указује Секулић, који је и власник „Интернет агенције“.

 

Извоз интернет знања

 

„Такође, интернет и занимања попут веб дизајна, програмирања, нису везана за физичке границе и физички производ, и у суштини дају могућност да људи могу лакше да извезу свој рад“, наводи он. Зато, није мали број особа које из Србије раде за велике светске компаније, или нуде свој рад на одређеним сајтовима, такмиче се са другим понуђачима.

То сигурно има добру страну, у смислу, да су могући већи приходи, него на овом тржишту, али такође има и ону лошу,  јер је такав рад везан за радне сате који нису усклађени са нашим временским зонама. Реч је, наиме, о предугом седењу, сатима уз рачунар.

„Било је чак и негативних случајева, па је тако неколико момака нарушило своје здравље радећи на тај начин. Тај рад у сивој зони, на жалост, није регулисан на прави начин“, објашњава Секулић.

 

Спајањем четири агенције – HomePage

 

Као најбољи пример успешног удруживања и синергије може да послужи интернет агенција Хомпејџ (Homepage), коју је наш саговорник основао са својим партнерима. Агенција већ успешно послује дуже од шест месеци. Настала је као резултат спајања четири мање агенције, од којих је свака била специјализована за неки сегмент пословања на интернету.

homepage

„Конкретно „Интернет агенција“  је била консултантска кућа и агенција за онлајн односе са јавношћу (online PR), затим „Вебканцеларија“ (Webkancelarija),  фирма из Новог Сада, бавила се промоцијом на Фејсбуку (Facebook), „Актива“ (Activa) , била je фокусирана на развој Фејсбук решења, као и „Промотеам“ (Promoteam), чија је главна делатност bila развој веб сајтова и њихово позиционирање на претраживачима“.

„Догодило се да смо у једном тренутку имали 12 до 13 заједничких пројеката и замисао да се удружимо дошла је сасвим природно“, објашњава Секулић и наглашава да је време показало да је тај потез био исправан.
Јесу изгубили сви појединачне ентитете, али су добили снагу синергије. Уз међусобно поштовање и уважавање са својом агенцијом то је била једноставно добитна комбинација.

„Делили смо исту визију. Желели смо да дамо најбоље од себе, помогнемо клијентима да користећи социјалне мреже на интернету направе нешто од свог пословања. Послујемо шест месеци и сваког месеца смо имали профит. Тренутно у нашој фирми једанаест људи прима плату, а имамо и одређени број спољних сарадника. Већ почињемо да се полако ширимо у региону. Имамо своје људе у Босни и Херцеговини, Црној Гори...Наши клијенти су регионални играчи и они траже подршку од нас широм региона“, објашњава Секулић, који топло препоручује свима овакав вид сарадње.

Питали смо Секулића како то да предности оваквог вида ангажмана на интернету препознају млади, али и предузимљиви људи који чак ни немају своје предузеће, а поједине компаније у Србији немају ни своје званичне сајтове, а да не говоримо о презентацији производа на овој мрежи.

 

Маркетиншка индустрија још не препознаје потенцијал интернета у Србији

 

„Маркетиншка индустрија, рачунајући ту и оглашавање и ПР, још није довољно препознала капацитет и потенцијал интернета када је реч о Србији. Један од показатеља је износ маркетиншког буџета који се се даје за интернет.
Реч је о новцу који се уплати интернет сајтовима. Када се тај износ подели са бројем корисника интернета, код нас је то нешто мало више од два евра, а рецимо у Чешкој је то више од 50 евра по кориснику интернета.

Све остале земље, са простора бивше Југославије су боље од нас и код њих се на годишњем нивоу потроши више од пет евра по глави корисника интернета на маркетиншке активности. То нису земље које су по коришћењу интернета, нити по броју веб локација отишле много даље од нас“, тврди Секулић.

О чему се ту заправо ради?, питамо овог интернет стручњака.

 

Србија има највише интернет корисника у региону

 

Ако се питамо која је то земља која има највише корисника интернета међу бившим чланицама СФРЈ, то смо дефинитивно ми. Према новим подацима Републичког завода за статистику, интернет у Србији користи више од 50 одсто становништва, значи говоримо о више милиона људи.

Секулић наводи да је објашњење за овај феномен, заправо недостататак тржишног пословања и монополистичка позиција појединих компанија у разним привредним гранама, те да интернет није главни разлог за овакво стање на нашем тржишту.

Неке су процене да је удео дигиталног маркетинга, рачунајући ту и неке мобилне канале, у односу на друге видове маректиншких активности (телевизија, радио...) негде око 3,2 одсто. У Хрватској је, рецимо, тај удео више од пет процената, у Турској 11 одсто...

„Обично се у оваквим ситуацијама помиње недовољно образовање, неинформисаност, али ако сте ви заиста на тржишту и стало вам је до нечега, онда ћете наћи начина да прочитате, обавестите се. Тако да мислим да дефинитивно није ствар на интернету. Такође, отворено говорим људима који развијају своје сајтове да и они морају да уложе свој напор. То што сте подигли сајт, имате квалитетан садржај, чак и ако је тај сајт посећен то не значи да ћете бити успешни и да ће вам се то исплатити. Морају и сами сајтови да размишљају тржишно и за почетак код свог оснивања да размишљају како ће се финансијски исплатити, који је то њихов пословни модел. Неће вам нико доћи на врата, покуцати и понудити новац“, савет је Секулића.

 

Образовни пројекат - „Поклањамо знање“

 

Добро познавајући ситуацију на тржишту, овај интернет стручњак је са још неколико ентузијаста и професионалаца недавно покренуо едукативни пројекат „Поклањамо знање“. Они су, жељни да своје знање поделе са представницима привреде, одлучили да бар једном у два месеца бесплатно, сем евентуалних путних трошкова, одрже предавање на тему интернет пословања.

predajem

Идеја је да покажу привреди да могу користити веб канале, на потпуно исти начин као већ постојеће класичне канале за продају и пласман производа и услуга.

„Поклањамо знање је нешто за шта се надамо да ће бити покрет, да ће прерасти и мене и све нас, а надам се и Србију и да ће се поставити као неки стандард понашања и размишљања, а не као неки пројекат од кога очекујемо неке ефекте у неком времену. Настао је спонтано, а везан је за питање зашто се интернет код нас тако мало користи?

predavaci

Схватио сам у једном тренутку да ће нама који се професионално бавимо тим послом бити много боље ако успемо да едукујемо тржиште, првенствено привреду, да више користи интернет у пословању и својој промоцији. Свакако задовољство је и да упознате људе, поделите са њима оно што знате, анимирате их и учините да нам свима буде боље у перспективи“, каже Секулић.

 

Како привући оглашиваче

 

„На интернету је све мерљиво и видљиво. Специфичност интернета је да његови корисници кроз блогове, друштвене мреже, исказују своје мишљење. На интернету имате слободу и могућност да се било где у било ком кутку искаже мишљење о робама, услугама, да се нешто похвали, критикује. У поређењу са класичним медијима, то је доста широк дијапазон.

Ако хоћете да ваш сајт има квалитетне и финансијски моћне оглашиваче, мој савет је да пријавите ваш сајт на Гемиус (Gemius) (систем за праћење посета сајтовима, одређивање њихове демографије, add serving …). За то треба да платите неки мали износ, али заузврат много добијате.

Сервис Гемиус, дошао је из источне Европе, тачније из Пољске и у овом нашем делу света постао стандард за одлучивање о томе где ће се пласирати оглас.
По Секулићу, сајтови не смеју да буду пасивни, да се само прикаче на Гемиус, обезбеде простор за банере, седе и чекају да оглашивачи дођу.

„То није штампа где ви можете да продате одштампану страницу и није телевизија чија је реклама ограничена Законом о оглашавању. На сајтовима постоји много креативних начина да се пренесе рекламна порука, било да су то спонзорисане секције, или спонзорисане функционалности, као што су временска прогноза, савети у вези облачења и слично“, тврди Секулић.

„Технологија пружа много могућности. Не видим, рецимо, зашто се не би један онлајн магазин, који има страну са рецептима и сваки дан избацује по неки рецепт, не би повезао са базом података неке од малопродајних кућа, типа „Макси“. На пример, да код себе на месту састојка прикаже спонзорисану позицију неког зачина, или врсте производа, и да се кликом на тај зачин оде затим на сајт малопродајног ланца. Такве ствари су могуће и технолошки се једноставно решавају. Потребно је само мало програмирања и то је то“, каже Секулић.

Према његовим речима, свако ко је озбиљан и прихвата тржишну утакмицу на интернету, може да искористи гугл аналитикс (googl analytics), или домаћи сервис Снајпер, који се ослања на googl analyticс, али даје доста детаљније податке. Snajper.rs пружа могућност да сазнате ко, када, где, како, колико проводи времена на Интернету, као и многе друге информације, те на основу тога одлучите на који начин и где ћете промовисати свој производ, или услугу.

Са друге стране, власници сајтова могу на једном месту бесплатно да поставе свој сајт, или више њих и сачекају да их потенцијални оглашивач контактира. Секулић тврди да пријава на ове сервисе већ постаје индустријски стандард.

 

О „Кући добрих вести“

 

„Могу да вам кажем оно што су посредне реакције, јер нисам вршио нека детаљна истраживања да могу да квантификујем реакције на покретање вашег сајта. Када сам поделио (шеровао) информацију о покреатњу вашег портала, код себе на Фејсбуку, добио сам седам до осам позитивних коментара. Чак је било коментара из Босне, нешто типа: види како су колеге у Србији урадиле добру ствар“, одговара Секулић на питање да нам прокоментарише садржај и визију пословања нашег портала.

„Често се појављују на различитим местима на интернету, Фејсбуку, Твитеру,  коментари на рачун медија са критиком таблоидних медија да пишу искључиво црно, да праве афере, обрађују неке теме које су саме по себи трагичне. Као реакција на такве текстове, појављује се питање да ли ми као људска бића, реагујемо искључиво на црно, на лоше, на аферу, на оно што нам на неки начин надражује чула и диже адреналин, или, можда, ипак има, простора и за неке позитивне ствари, да се истакну добри примери, да се подстакну ствари које нас воде напред.

Ваш сајт, односно издавачка кућа, ушао је у једну нишу која се показала дефинитивно потребном. Медији нису само они који треба да прате, већ они могу да обликују и да усмеравају интересовања. То се показало и на примеру неких музичких телевизија где је стално постојала дилема да ли су оне само пратиле оно што људи желе да чују или су у ствари формирале музички укус од средине деведесетих. Искрено се надам да сте препознали тај неки талас и људску тежњу и да ћете утицати добрим делом на откривање и изношење на површину неке нове читалачке стварности, нове реалности у медијима и показати да је неки други приступ могућ, а да у исто време буде и финансијски исплатив.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 04 октобар 2012 12:29
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015