Та најава, која се ових дана могла чути са округлог стола које је Министарство правде одржало у Нишу, поводом израде Нацрта закона о бесплатној правној помоћи – охрабрује, али није ни гаранција, нарочито ако се имају и виду препреке које су усвајање тог законског акта пратиле у претходном периоду.
Србија је једина држава у Европи која још увек нема закон о бесплатној правној помоћи за најосетљивије категорије становништва.
Деценијама уназад, помоћ жртвама насиља, трговине људима, дискримнације, најсиромашнијима и многим другима којима је она потребна, пружају организације цивилног друштва, уз финансијску подршку страних земаља и организација.
Закон о бесплатној правној помоћи обезбеђује приступ правди оним нашим суграђанима који на други начин не могу да дођу до ње.
Иако је на то обавезује Устав, а данас представља и почетну степеницу у даљем напредовању ка чланству у Европској унији, Влада и Скупштина Србије већ десет година не усвајају закон који ће омогућити помоћ најугроженијим суграђанима.
Бесплатну правну помоћ овим људима тренутно у Србији пружају невладине организације, удружења грађана, професионална удружења попут удружења новинара, правне клинике које су основане на свим правним факулетима...
У земљи у којој свака друга жена трпи неки облик насиља, држава не само да нема свеобухватни правни оквир који би га спречавао, већ жртвама не обезбеђује ни правну помоћ.
Због нерегулисаног стања, у опасности да остану без помоћи је и на хиљаде најсиромашнијих и најугроженијих, који чине ромску мањину. Уз друге проблеме, велики број грађана је данас правно невидљив, нису уписани у матичну књигу рођених, немају документе.
Међутим, основни проблем са усвајањем Закона о правној помоћи је био тај да није било сагласности око једне верзије закона између адвокатуре и цивилног друштва.
Наиме, у Србији постоје бројна цивилна друштва која пружају правну помоћ социјално рањивим и угроженим категоријама друштва.
Адвокати тврде да би само они требало да пружају правну помоћ. Опоненти учешћа организација цивилног друштва сматрају да пружање бесплатне правне помоћи од стране организација цивилног друштва – девалвира правну струку.
Цивилна друштва, са друге стране, сматрају да тај став није исправан.
Акционим планом за Поглавље 23 било предвиђено да се Закон о бесплатној правној помоћи усвоји у трећем кварталу 2016 а да ли ће тај закон заживети почетом 2018 – остаје да се види!
Ако и адвокатура и цивилна друштва, своје интересе оставе по страни, а права грађана у фокус свог занимања – можда нешто од свега и буде.
Извор: Кућа добрих вести