Logo
Одштампајте ову страницу

Девојке које воле компјутере

Оцените овај чланак
(4 гласова)

deovjskevoeleleБЕОГРАД – Све студенткиње које су дошле у Мајкрософт Развојни центар како би присуствовале на догађају “Женске приче о ИТ” имају своје приче, недомице и снове које су поделиле између себе али и са Кућом добрих вести.


Њих стотитињак окупило се после радионице и предавања у Мајкрософт Развојном центру на кафи у оближњем кафеу. Размењивале су своје утиске.


“Размишљам, како бих долазила из Крагујевца на праксу у Београд”, тамо имам испите и обавезе”, каже Марија Јанићијевић из Крагујевца.


“Још увек нисам изабрала мастер рад”, каже Тијана Крушић из Новог Сада.


“Размишљам о машинском учењу”, каже Марија Јанићијевић из Крагујевца.


“Волела бих да радим у неком рачунарском институту, занима ме биоинжињеринг, научни рад….”, каже Мина Шекуларац из Београда.


Већина ових девојака је скромна, жељна учења и едукације. Њихови разговори, да сте били у близини и слушали их не своде се на то: где си купила ташну, која је марка тог кармина?Већ: да ли остати или отићи?Да ли завршити факс или се запослити па студирати паралелно?Где покушати са праксом?Шта научити још од програмских језика, где се додатно усавршавати?


Занима ме научни рад


Мина Шекуларац је прва година софтверског инжењерства на Електротехничком факултету. Овом скупу је привукао постер на факултету где су се позивале девојке да се пријаве. Сазнајемо, интересовање је било велико – њих 300 се пријавило а стотињак изабрано у процесу селекције. Водило се рачуна да избор девојака одражава регионалну заступљеност, да буду са различитих година и факултета.


“Видела сам постер и заинтересовала се зато што је на факултету мало девојака, поготово на мом смеру. Дошли смо у ситуацију да сам једино ја од девојака у тој напредној групи из програмирања, од укупно нас тридесет”, каже она и додаје да јој се свиђа што Мајкрософт организује овај догадјај где се промовишу девојке и њихов рад.


“Данас смо слушале предавања и имале смо интерактивне радионице где смо постављали питања. За мене ово није први сусрет са Мајкрософтом. Неколико пута сам била са гимназијом у неким недељама информатике. Драго ми је што једна таква компаније послује у Београду”, напомиње Мина и додаје да постојање таквих фирми у Београду отвара могућност да остане овде, што би волели њени пријатељи И породица а не да иде у иностранство.
Њено опредељење за софтверски инжењеринг је било природно након математичке гимназије где је ишла у менторско одељење и где се сусрела са алгоритамским проблемима и софтверским програмирањем. Имала је два предмета у средњој школи која су се односила на програмирање И то је највише привукло. Приметила је да своје слободно време проводи тако што нешто истражује и чита.


Од ове школске године се уводи програмски језик Пајтон од петог разреда основне школе, али Шекуларац није имала прилику да се за време свог школовањ упозна са њим. “Када смо ишли у основну школу ми нисмо имали програмске језике. Морала сам сама да учим, али И тада Пајтон није био популаран већ Паскал или C sharp. Пајтон је одличан језик и на жалост ја сам се са њим у скорије време сусрела. Он има највише употребних користи и мислим да је одлично ако би деца одмалена хтели да га привате”, додаје она.


Шекуларац је препоручила младима да се не плаше програмирања. Каже, треба сами да покушају да направе неку игрицу, или неки покрет у игрици. На пример да се лоптица или неки човечуљак померају лево десно. Када виде да могу да утичу на ту лоптицу да се помера лево десно, заволеће то што може из њихове креативности нешто да произађе. Постоје школе програмирања које могу да упишу. Чак и у њеној гимназији постоји школа програмирања за децу од пет година па навише. Пуно тога може се самостално научити и на нету. Важно је да само то волчите.


Она каже да жели да једног дана покрене свој стартап. Првобитно би радила у некој фирми (која би свакако била позната) а волела би да ради у неком институтут компјутерских наукач. Занимају је супер компјутери И машинско учење, а волела би да се бави и неким научним истраживањима.


Остаћу у Новом Саду


Тијана Крушић долази из Новог Сада и студирам Природно математички факулктет. Прва је година мастер студија. Основне студије је завршила смер математика – финансије, за мастер се одлучила за рачунарске науке тако је неких годину дана сам у овом ИТ сектору. Редовно се пријављује на семинаре, конференције, скупове, као што је данас био овај.


Зашто мисли да је важно долазити на овакве скупове?”Сматрам да је добро искуство да си у кругу људи који су из твог сектора, да чујеш занимљива искуства, да се распитујеш за послове. Волела би да сутрадан ради у microsoftу. Та фирма је идеал зато што је већ дуго времена на тржишту, изградила је своје име.


Каже да постоји јаз измедју образовног система и тржишта рада. Незна шта је још чека, није била на пракси али зна та је то проблем. Према њеним речима за програмирање, дигитализацију и ИТ технологије везана је будућност државе, иновације.


“Себе видим тамо где је спој финансија и ИТ технологија, рецмо прављење софтвера за банке, сигурносних И безбедносних система. Себе тренутно видим у Србији. Ту ми је и дечко са којим сам дуго у вези. Нови Сад полако се развија и шири. Сваки дан видим нове огласе за посао и мислим да Нови Сад полако потаје ИТ град. Волела бих да останем у том граду. За мастер ћу се определити након јунског испитног рока, још увек незнам коју бих тему изабрала”, каже Тијана.


Она додаје да је њој овај скуп помогао да добије додатни елан. “Мотивисао ме да се пријавим на огласе, за посао, за праксу, на стручна усавршавања, да себе едукујем у том смеру” , каже ова двадесетчетворогодишњакиња.


Марија Јанићијевић студира на Природно математичком факултету у Крагуејвцу, смер математика, трећа година. “Дошла је на “Женске приче о ИТ-у” да би још мало сазнала о томе чиме се бави Microsoft Развојни центар. Она би волела да се запосли у Крагујевцу или некој ИТ фирми у Новом Саду или Београду.


“На мом смеру има само пет девојака. На упису нас је било 13 од укупно 70, али су у медјувремену многе одустале. Мени се свидја све ово што сам видела И чула овде. Причала сам са другарицом о томе. Једино што нама представља проблем је што смо ми у Крагујевцу а свеово у Београду. Пракса траје три или четири месеца, а ми са друге стране опет имамо обавезе на факултету и имамо испите. Размишљамо да ли би могле да постигнемо, да идемо у Крагујевац на те испите да долазимо на ту праксу. Што се тиче нашег факултета у Крагујевцу, ми мислимо да он не заостаје за другим факултетима у нашој земљи. Имамо одличне професоре а он се налази и на познатој Шангајској листи најбољих факултета” , каже Марија и додаје да у том граду постоје 52 компаније које се баве ИТ-ем као и велике компаније које имају своја истурена одељења у Крагујевцу. Према њеним речима могу да се надју квалитетна и пракса и посао у том граду. Њу, иначе занимају бекенд и машинско учење. Сада на факултету уче о интелегентним системима и волела би још мало о томе да научи.

                                               karendeyurir

 

Потребни су узори


Наташа Мариновић из Мајкрософт Развојног центра каже да за овај догађај сваке године влада велико интересовање. Развојни центар објави да ће се одржати путем друштвеним мрежа, студентских организација али и преко запослених девојака које обавесте своје другарице које још увек студирају.


“Чим желе да се пријаве, ви видите да су оне негде активне тако да нам просек оцена није важан. За овај догадјај нам је дошла Карен Дежури , софтвер инжењер из Мајкрософта. Разговарала је са њима о томе шта значи бити жена у ИТ и неко ко је успешан у томе шта ради”, каже Наташа, подсећа да ово није једини пројекат који Мајкрософт Развојни центар ради према заједници, али да је он важан јер су њихова истраживања показала да се мало жена пријављује за посао.


“Зашто је то тако?Па оно што је кључно је наш менталитет. Кажу себи: нисам довољно добра, то је мушки посао, не знам да ли могу, нека сумња у себе. Овим догадјајем хоћемо да им покажемо на примеру колегиница које су ту да може и другачије. Жене су предодређене за овај посао. И мутлитаскинг и тимски рад, то све “прија” женском мозгу, који на сличан начин размишља. ИТ је женсkа професија. Постоје трендови који су охрабрујући. Сада има измедју 15 и 20 одсто жена у укупном броју запослених у Мајкрософт Развојном центру. Истраживања су показала да на факултету пријемни положи више жена, а онда кад треба да наставе свој професионални пут се негде изгубе. Свакако се, међутим, види помак по броју пријава али на томе треба да се ради. Радјено је истраживање на нивоу Европе, девојчице за стем науке показују интерсовање измедју 9 и 12 године и 15 и 17 године после тог оно драстично опада. Оно што је важно су узори, којих нема довољно”, истиче Наташа.


Мајкрософт Развојни центар има константно отворен конкурс за примање у радни однос. Заинтересовани могу тком целе године да се пријављују. Постоје и праксе у трајању од три- четири месеца, за студенте из унутрашњости организован је и плаћен смештај.
“Све што је до нас ми ћемо учинити. Само да млади и квалитетни људи дођу. То не треба да буду суперталенти. Обично су нормални, обични људи ти ванземаљци за којима трагамо. У Мајкрософт Развојном центру имамо прео 20 доктора наука, људе који су завршили студије у иностранству па се вратили….Оно што је Развојном центру највећа конкуренција јесте иностранство”, каже Наташа.


Рад у Мајрософту је забаван


Једна од девојака која је пре две године дошла на овај скуп а затим се запослила у Мајкрософт Развојном центру Србије је и Ана Трајковић. Тренутно има 25 година, а ради годину дана у Мајкрософту. Завршила је Електротехнички факултет - смер програмирање, који јој није био први избор јер је волела математику и физику. Мама и тата су јој физичари, те јој је интересовање за природне науке - у генима.


“Електротехничики факултет сам уписала јер нисам могла да одлучим измедју физике и математике шта бих пре. Електротехнички је “гајио” однос према оба та предмета. Било нас је око 40 одсто жена на упису, а колико је на крају завршило то незнам. Мајкрософт је најбоља фирма која постоји у Србији. Хтела сам да се пријавим на посао али још увек нисма била сигурна да ли је паметно да прво завршим па тада да се пријавим. Сачекала сам четврту годину и тада сам се пријавила”, каже Ана.


Она свој рад у Мајкрософт Развојном центру не доживљава као обавезу већ као задовољство. Каже да јој се те обавезе као и тимски рад “јако свидјају”.


“Мислим да су мало преувеличане ствари да треба да жртвујете. Имате посао који треба да одрадите. Лепо презицирано време које ви у договору са својим менаџером одредите колико времена треба за то. Тако да вас нико не пожурује, да ви морате да останете 12 сати на послу. Посао је забаван, мени није тешко да га радим. Ради се тимски, ниједан пројекат не мозе да се сведе на једну особу, што је веома добро јер имате много идеја. Ви ћете имати једну, причаћете са колегом, схватићете да је ваш приступ томе имао неку ману и онда ћете доци до бољег решења. И сви заједно се развијате”, каже Ана и додаје да је заинтересована да свој даљи професионални развој настави у Мајкрософту и да остане у овом тиму.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 11 март 2018 16:46
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015