Скупштина Србије усвојила је нове мере за даљи раст ИТ-ја. Између осталог, наставља се са прелазним режимом који ослобађа послодавце од плаћања пореза на зараду и доприноса за обавезно социјално осигурање у 2023. години ефективно 50%, у 2024. години 40% и у 2025. години 30%.

Преговори Владе и фриленсера треба да се наставе у понедељак, а сутра ће од 18 сати на онлајн панел дискусији организације Србија у покрету говорити о будућим корацима у преговорима о наплати пореза и доприноса за пет година уназад.

Организација „Транспарентност Србија“ организује на зум платформи дискусију о налазима истраживања и уочавању коруптивних ризика у прописима под називом „„Коруптивни ризици у законима – Србија 2020“.

Скуп о утицају промена прописа о паушалном опорезиавању одржаће се 23. јануара у ICT Hub у Београду (Краља Милана 10) у организацији консултантске куће Confida Serbia и портала Pausal.rs, са почетком у 18 часова.

Овогодишњи Фестивал науке у Београду, највећи у овом делу Европе, током четири дана привукао је више од 30.000 посетилаца који су се упустили у најхрабрију научну авантуру до сада.

Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу (СДА), једина са простора Југоисточне Европе чланица Европске асоцијације ЕДА (European Demolition Associaton),  била је током викенда домаћин финске делегације Finnish Association of Asbestos and Dust Renovation, са више од 30 чланова, у хотелу Мажестик у Београду.

Европска Асоцијација за рушење - ЕDA (Еuropean Demolition Association) обележила је у 2018. велики јубилеј - 40 година од свог оснивања, а сада има готово 80 чланова и водећа је кровна платформа за Национална удружења из ове области.

Удружење је своју годишњу конвенцију одржало у Бечу, у Аустрији од 7. до 9. јуна прошле године, а крајем 2018. председник ЕДА Франциско Кобо Валеро (Francisco Cobo Valero) је био гост Српске асоцијације за рушење и деконтаминацију и рециклажу у Београду где је свечано отворио конференцију ,,Индустрија и одрживо рушење или решење“ у Сава Центру.

Том приликом искористили смо прилику да га у интервјуу за ,,Кућу добрих вести" упитамо о развоју ове области која обухвата више сегмената – индустрију отпада, рециклирања и све то у оквиру циркуларне економије.

Славите 40 година од оснивања Европске асоцијације ЕДА. Са каквим резултатима сте дочекали годишњицу?

Веома нам је битно то што славимо 40 година постојања, што значи да смо одрасли и да имамо доста искуства. Мислимо, такође, да смо достигли много у односу на период пре четири деценије, али и да имамо још да се развијамо. У мају ове године, идемо у Јапан, где смо били и пре три године. Тада смо још схватили да су Јапанци 25 година испред нас и напреднији у ономе што раде у овој области.

Шта мислите о раду Српске асоцијације за рушење и деконтаминацију и рециклажу и какву подршку можете да им пружите?

Морам да кажем да је ситуација у Србији иста као у Шпанији пре четири године. Ми смо такмичари, али и пријатељи, можемо да сарађујемо и то радимо све ове године. Имамо веома добре односе. Нема раздора. Они могу да пруже разне контакте и информације о локалним компанијама и ситуацији у Србији, нашој асоцијацији и обрнуто. Желе да им помогнемо и да размењујемо искуства. Други аспект је регулатива и сарадња са ауторитетима, људима који доносе законе. Веома је важно да имамо регулативе и да имамо добар однос са владом, али и да постоје закони зато што постоје људи које ми зовемо „каоубоји“ који не раде по прописима и раде на дивље, а битно је у овом послу сви буду равноправни.

Какав је потенцијал за привредни раст у грађевиинском сектору овде у Србији имајући у виду податак да се у у Европи 70 одсто отпада рециклира, а код нас је то нула процената?

Као што сам рекао прво морате да створите претпоставку за развој овог посла, а то су добре регулативе које захтевају рециклирање тог отпада директно са градилишта. Ви, рецимо, данас губите и земљиште, јер када радите демолирање тај отпад мора да оде негде, на неку депонију. Та земља где се смешта отпад не може уопште више да се користи. Због тога је рециклирање најбоља опција. Ви, рецимо, не треба да копате за нови камен, јер га већ имате од демолирања зграде. Дакле ту су вам велике уштеде материјала. Рециклажа је сама по себи скупа,али можемо ипак добити доста тога.

Шта бисте преопоручили Србији , које добробити имамо од тога да сепаришемо отпад од рушења и какав профит и зараду можемо да очекујемо?

Постоје већ регулативе у Европској Унији (ЕУ). Оно што морате да урадите је, као што сам рекао, да их примените овде у Србији. Мора се радити на сепарацији пре демолирања и сепарацији отпада након тога. Ви пре демолирања можете одвојити дрво, стакло, електрику, бетон, све што се нађе у згради пре него што се демолира цела конструкција. Дакле, акценат је на рециклажи и екологији, а у другом реду је зарада. Морају да се примене прописи, али и да постоји неко ко ће да их примени. Многи који раде у области грађевинарства чак и не знају шта значи демолирање, рушење, сепарација, раздвајање грађевинског отпада и његова каснија рециклажа која може донети много више профита од пуког бацања неразврстаног грађевинског материјала на отпад. То би требало да се промени.

Европска асоцијација за рушење, ЕДА, основана је 1978. године и водећа је платформа за национална удружења за рушење, извођаче радова и добављаче. ЕДА се снажно фокусира на развој у Европи, који је од интереса за индустрију рушења.

ЕДА има, између осталог, за циљ да промовише и штити интересе индустрије рушења у Европи, постави и промовише европске стандарде у техникама рушења, да буде укључена у законодавство о здрављу и сигурности, као и у побољшање законодавства које се односи на уклањање, депоновање и рециклирање отпада од рушења.

У опису посла су им још и размена информација о техникама, методама рада и обуци и одржавање контакта са сличним организацијама у различитим деловима света и заједнички рад на остварењу поменутих циљева.

Подршка Европе Српској асоцијацији за рушење, деконтаминацију и рецилажу

Господин Кобо Валеро, који је велики пријатељ Србије, према речима председника Српске асоцијације Дејана Бојовића, препоручио је у поздравној речи другог дана поменуте годишње конференције,  одржане крајем новембра 2018, српским компанијама из области грађевинарства, рушења грађевинских објеката, одлагања, рециклаже и заштите животне средине да се учлане у Српску асоцијацију, чиме ће постати и чланице европске асоцијације EDA, са бројним погодностима које то чланство доноси. 

Неопходно је повезивање компанија из ове области са Асоцијацијом, како би се заједничким радом и сарадњом унапредили национални законски прописи у овој области и унапредило њихово сопствено пословање у индустријама којима се баве, указао је том приликом Кобо, истичући да многи људи који раде у области грађевинарства чак и не знају шта значи појам демолирања, односно, рушења, сепарације, раздвајања грађевинско отпада и његова каснија рециклажа која може донети много више профита од пуког бацања неразврстаног грађевинског материјала на отпад. 

Област рушења укључује, према његовима речима, претходну израду великог броја студија, анализе материјала који се налази у објектима предвиђеним за рушење, историјат зграда, јер данас постоји мноштво материјала од којих се нешто гради, међу којима има безопасних, али и штетних, попут азбеста, као и неких опасних органских материјала, указао је председник ЕDA-е. 

Пошто су за област рушења и каснијег разврставања и одлагања грађевинског отпада и његовог третмана, као и процеса рециклаже, од тако порушених објеката, неопходна многа техничка и практична знања, која нема свако, неопходна је едукација кадрова и компанија за ове послове, у чему им у Србији и региону могу пуно помоћи изузетни стручни кадрови које окупља Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рецилажу. 

Неопходно је, према његовим речима, да се у ове послове укључи и циркуларна економија која искључиво тражи рециклиране материјале, наводећи податке Европске статистике да чак 43 процента отпада у Европи, настаје управо од рушења зграда, што је велики постотак и да се морамо припремити да се у будућности укључимо у циркуларну економију. На томе, према речима председника EDA, раде већ многи Универзитети и факултети, што је случај и у Србији, чији су представници имали на конференцији веома инспиративна излагања, преносећи своја искуства у овој области. 

Кобо се заложио за то да Српска и Европска Асоцијација за рушење и компаније треба да раде заједно, јер је ,,Наша асоцијација основана пре 40 година и ми смо на врхунцу у индустрији рушења у Европи“.

ЕДА се, према речима свог председника, састоји од неколико асоцијација у Европи, као што су оне у Холандији, Шпанији и другим европским земљама, међу којима је и Србија и да је постигнут договор ,,да једни другима помогнемо у развоју, да делимо наша знања и да помогнемо колегама у другим земљама да их упутимо у то шта је потребно да раде како би ову област унапредили у својим државама“, у сарадњи са законодавном влашћу. 

Неопходно је, такође, да се учимо на грешкама једних од других и да делимо та искуства и знања, како би таквих грешака у будућности било што мање. Можемо помоћи компанијама да уђу у ове послове и покушавамо у сарадњи са Српском асоцијацијом да едукујемо српске компаније у то како се то у Европи ради, и након четири године искуства у раду са српском асоцијацијом имамо веома веома позитивна искуства, а за протекле четири године постали смо и прави пријатељи, истакао је председник Европске асоцијације ЕДА.

Извор: Кућа добрих вести

БЕОГРАД  - Влада Републике Србије саопштила је да је Народна скупштина Републике Србије усвојила јуче сет пореских закона који ће омогућити боље пословно окружење, мање намете за привреду и боље услове за веће запошљавање.

БЕОГРАД - Посланици Скупштине Србије разматрају измене и допуне закона о хемикалијама, о биоцидним производима, као и измене и допуне закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, за које министар Богосављевић Бошковић верује да ће добити подршку, како би у што краћем року могле да буду примењене у пракси, уз очекивани развојни и економски ефекат.

БЕОГРАД - На порталу еУправа, својеврсном електронском шалтеру за услуге државних органа, грађанима – корисницима интернета, омогућава се учешће у јавним расправама.