Академик Петровић био је угледан професор математике на Универзитету у Београду, али и књижевник, филозоф, музичар, рибар, светски путник и путописац.

Био је студент познатих француских математичара Анрија Поанкареа (Хенри Поинцарé), Шарла Ермитеа (Цхарлес Хермите) и Шарла Емила Пикара (Цхарлес Éмиле Пицард). Петровић је имао значајан научни допринос у диференцијалним једначинама, комплексној и нумеричкој анализи, геометрији полинома и математичкој феноменологији. Изумео је и конструисао неколико аналогних рачунских машина и био главни криптограф српске и југословенске војске до Другог светског рата.

Оснивање Српске математичке школе сматра се ипак најзначајнијим достигнућем професора Петровића. Из ове школе изашао је велики број истакнутих математичара, који су својим научним достигнућима допринели развоју математике не само у Србији већ и широм света.

На изложби ће бити представљени најважнији радови и детаљи из занимљивог и неконвенционалног живота Михаила Петровића. Посетиоци ће моћи да виде оригиналне Петровићеве докуменате и предмете који се чувају у српским архивима, музејима и библиотекама (Архив, Библиотека и Уметничка збирка САНУ, Дигитална библиотека Математичког факултета, Архив Србије, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Музеј књиге „Адлигат” и Легат Михаила Петровића у Основној школи „Михаило Петровић Алас”).

Циљ ове изложбе је представљање опуса М. Петровића Аласа и еволуције математике у Србији од краја 19. века, када се Петровић појавио на математичкој сцени, до данас, као и најважнијих достигнућа Петровићевих математичких потомака. Намењена је специјалистима, стручњацима и истраживачима, али и широј јавности, посебно школској омладини и студентима.

Културна грађа коју је прикупио Адлигат

На овој изложби појавиће се и културна грађа о животу и раду Михаила Петровића Аласа коју је прикупио Адлигат.
Јавности ће по први пут бити приказан екслузиван и до сада непознат материјал о животу о животу Михаила Петровића Аласа у оквиру изложбе „Михаило Петровић Алас: родоначелник српске математичке школе“ која је јуче отворена у 19 часова у Галерији САНУ поводом 150-годишњице научниковог рођења.
На изложби је приказано једно научно откриће: дипломски рад из хемије Михаила Петровића Аласа. Овај драгоцени документ, недавно пронађен у Адлигату, мења познату слику о великом научнику. Наиме, до сада је било познато да је Петровић дипломирао математику и физику (оригинали дипломских радова су такође пронађени у Адлигату и представљени на изложби), али је Петровићево дипломирање из хемије представља потпуно ново откриће.

На изложби у САНУ из богатог фонда Адлигата може се видети Петровићев дијаграм за даљиномер, препис његове крштенице потребне за упис у Високу редовну школу (Ецоле Нормале Супериеуре) из 1890-те године, као и визит карта из доба када је био државни питамац око 1890-1894. године али и мапа Париза коју је он лично, током студија, користио.

Посебно су драгоцена писма Михаила Петровића деди Новици, који га је издржавао и школовао, а која почињу са „поштовани деда“ и датируају из 1892. и 1893. године.

Петровић се бавио и криптографијом, а у Адлигату је пронађена његова богата архива докумената из ове области, чији део је сада такође приказан на изложби, укључујући личне Петровићеве рукописе о шифровању.

У делу заоставштине Михаила Петровића Аласа која се налази у Адлигату могу се пронаћи још рукописи Петровићевих путописа, писма Јосифа Панчића и Ђорђа Карађорђевића, као и докторска дисертација Петровићевог студента, Младена Берића – први докторат из математичких науча одбрањен на Београдском универзитету.

Документација углавном покрива период Петровићевог школовања у Француској од 1889. до почетка Другог светског рата 1941.

године. Тематски обухвата Петровићево школовање, академску каријеру, научни рад, путовања и рибарство. Како је грађа претежно на српском и француском језику, њено проучавање није могуће без познавање ова два језика. Реч је о изворима првог реда.

Изложба је отворена до 22. јуна. Стручна вођења су сваког дана у 13 и 19 сати, четвртком у 13 сати. Радно време Галерије САНУ је од 10 до 21 час, затворено понедељком.

Улаз је слободан.

Извор: Кућа добрих вести