Иста је ситуација у земљама региона.Не значи да ће земље које више троше на образовање постићи боље резултате, већ је исто тако битно имати сву неопходну инфраструктуру коју Србија сада изграђује, рекао је Ећезара на конференцији која је окупила око 3500 наставника.

Према његовим речима, истраживања показују да се ђаци који долазе из сиромашних делова света традиционално налазе у врху по својим успесима у учењу. Томе доприноси разлика између јавних и приватних школа која је велика и то у корист јавних школа, па су тако најуспешније државне школе у Турској, Јапану и Италији, док се приватне школе у овим земљама налазе далеко испод њих.

Ећезара је истакао да најсрећнија деца живе у Финској, Немачкој и Шведској, додајући да она уче најмање, а постижи најбоље резултате.

Према ПИСА подацима, деца из тих земаља око 35 сати недељно потроше на учење и школи и ван школе, што им даје пуно времена за ваннаставне активности које утичу на добробит и задовољство детета. Самим тим не гради сеаверзија према школи, учењу и обавезама, рекао је он.

Доминација девојчица

Истраживање је такође показало да девојчице готово свуда доминирају у односу на дечаке. У тимском раду девојчице су такође боље, док су се дечаци показивали бољи у математици. И поред тога, забрињавајуће је то да петнаестогодишње девојчице широм света не виде себе у ИТ струци, већ су то доминантно дечаци.

Још једна забрињавајућа чињеница на које је указало истраживање је да лошији ђаци више времена проводе на интернету и да се ускоро предвиђа пандемија зависности од интернета, рекао је Ећезара и додао да више од четири сата дневно на интернету представља зависност која ће положај и статус лоших ђака учинити горим у будућности. Од 20 одсто до 30 одсто ученика користи интернет више од четири сата дневно.

Најбољи ђаци, према ПИСА истраживању, користе интернет сат и по у току дана, закључио је Ећезара.

Међународну конференцију Нове технологије у образовању British Council организује пету годину заредом са циљем да се кроз серију предавања и радионица, учитељима и наставницима, представе искуства о употреби нових технологија у процесу учења, развој дигиталног садржаја, алгоритамско размишљање и кодирање.

Међународну конференцију су подржали Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство трговине, туризма и телекомуникација, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Центром за промоцију науке, а партнер на пројекту је и Мicrosoft.

Извор: Кућа добрих вести