Посебно аранжирани штандови са рукотворинама, тканинама, накитом, али и гастрономским специјалитетима, дочарали су многобројним посетиоцима културну ризницу другог на свету, по величини континета (30,3 милиона квадратних километара) и по броју становника (1,2 милијарде људи).
Краљевина Мароко - почасни гост Фестивала
Почасни гост Фестивала ове године била је Краљевина Мароко. Централни део манифестације обележио је наступ 16-очлане трупе Ахваш из Иминтанута, места код „краљевског града“ Маракеша, у средини југозападног региона Марока. Захваљујући аангажовању Амбасаде Марока многобројни посетиоци су могли да уживају у два наступа трупе Ахваш која је у атрактивним ношњама представила традиционалне берберске плесове и песме.
Амбасадор Марока Мохамед Амин Белхаж је, на свечаности у име Краљевине поклонио Музеју изузетно вредан експонат – традиционално, ручно рађено седло, старо 80 година. Предивно, јединствено седло потпуно је ручни рад мајстора који је комбиновао 14 различитих вештина, објаснио је амбасадор.
Седло је у складу са старим техникама сачињено од најфинијих материјала, међу којима су и златне нити и црвени плиш, навео је Белхаж. „Овај дар је мали начин да допринесемо обогаћивању музејске колекције и надамо се да ће многе будуће генерације у томе уживати,“ поручио је амбасадор Марока.
Амбасадор Марока о Дурбару Белхаж, који је говорио у име доајена афричких амбасадора у Београду,
указао је да је Дурбар дан прилика за окупљање чланова дипломатских мисија и оних са наслеђем тог континента – ове године Бразила и Јамајке. На тај начин се славе различитости Африке, а кроз занатске радове, музику и јела, поделе јединствене приче са многобројним посетиоцима овог догађаја,
навео је амбасадор.
„Желео бих да поновим нашу захвалост Влади Србије која је прогласила да ће од 2017. сваки 25. мај бити прослављан као Дан српско-афричког пријатељства, одајући признање дуготрајним везама пријатељства и узајамног поштовања између народа Африке и Србије,“ истакао је амбасадор Марока.
У различитим афричким државама, као и широм света, се 25. Мај слави као Дан Африке, када је 1963. Основана Организација афричког јединства (ОАЈ) , сада позната као Афричка унија (АУ).
Амбасадор је одао признање директорки Музеја Афричке уметности и њеним сарадницима за успешну организацију Афро фестивала и њихову приврженост свакодневном промовисању афричке уметности у Србији.
Белхаж је захвалио и Групи афричких амбасадора за сваку могућу подршку Музеју ради представљања Африке као „континента наде, заједничког живота и погодности.“
Афичко становништво је у просеку најмлађе на свету - у 2012. је то било 19.7 година, када је средња вредност у свету износила 30.4. Африка, нарочито њен централно-источни део се увелико сматра местом рођења људи на планети Земљи, човековог претка који досеже седам милиона година у
историју.
Африка је веома разнолика, географски, климатски, али и у погледу етничких заједница, језика и кулура. У позном 19. веку су европске државе колонизовале највећи део Африке. Данас су 55 независне државе, настале из процеса деколонизације у прошлом веку, окупљене у АУ чије је седиште у Адис Абеби, главном граду Етиопије.
Мада поседује обиље природних богатстава, Африка је најсиромашнији и најмање развијен континент у свету. Но, последњих 20-так година регион узет у целости, је једна од успешнијих економских прича у свету. Економска стабилност, удружена са напорима применом пројеката тржишне стандардизације инфраструктуре – храбри улагаче и јача ликвидност у Африци.
Афро фестивал је најзначајнија манифестиција Музеја афричке уметности у Београду
Директорка Музеја, др Марија Алексић, је истакла да је Афро фестивал најзначајнија манифестација те културне установе. „Радује нас да из године у годину круг наших сарадника и учесника из земље и иностранства расте, чинећи програм нашег фестивала садржајнијим и богатијим,“ казала је директорка др Алексић.
Она је посебно захвалила амбасадору Белхажу на поклону, чиме је посетиоцима Музеја омогућено да се „упознају са делом богате материјалне културе и непресушне креативности који долазе из
Краљевине Марока.“
Африка је срце, матица свих континената и првог човека на нашој планети
„Африка је срце, матица свих континената и првог човека на нашој планети. Баш ту је колевка оног нашег мајушног, прадалеког претка, али и његовог далеког потомка, човека дива, почасног грађанина Београда и читавог света, Нелсона Манделе, чију смо стогодишњицу рођења недавно обележили и у
нашем главном граду. Као што је Мандела говорио, универзални језик културе ће нам најбоље показати начине на које да преобразимо и побољшамо свест читавог друштва,“ закључила је др Алексић.
Нелсон Ролилала Мандела (1918-2013) је био први председник Јужноафричке Републике из редова већинског афричког становништва. Као афрички националиста је од 1960-тих провео 27 година у затворима белог, мањинског режима апартхејда, одвојеног развоја раса у ЈАР. Мандела, добитник Нобелове награде за мир, проглашен је за почасног грађанина Београда 2008. године.
Музеј афричке уметности једини у региону искључиво посвећен културама и уметностима афричког континента
Музеј афричке уметности у делу Београда, Сењаку, је први и једини музеј у региону који је искључиво посвећен културама и уметностима афричког континента. Основан је под покровитељством Скупштине града Београда, 1977, као збирка примерака коју су током две деценије проведене у западној Африци, прво као новинар, а касније као дипломата и југословенски амбасадор у седам афричких држава, формирали др Здравко Печар и његова супруга Веда Загорац.
Основна колекција Музеја континуирано је обогаћивана откупима и поклонима, не само појединачних предмета, већ и читавих збирки. Музејска збирка сада садржи неколико хиљада аутентичних предмета традиционалне уметности, пореклом из земаља западне, централне и источне Африке.
Градска секретарка за културу, Ивона Јевтић обратила се посетиоцима и дипломатском кору на званичном отварању Фестивала. Секретарка Јефтић је указала на значај ове јединствене установе културе, како за Град Београд, тако и за унапређење међународне културне сарадње са земљама афричког континента.
Извор: Кућа добрих вести