Logo
Одштампајте ову страницу

Одржан 21. Афро фестивал

Оцените овај чланак
(2 гласова)

festival fiksnaБЕОГРАД - Протеклог викенда у Музеју афричке уметности у Београду је одржан 21. Афро фестивал, познат и као Дурбар дан. Током два дана програма, уз подршку афричке дипломатске заједнице у Београду, у музеју су слављени афричка музика, плес, уметност и занати.

 

Посебно аранжирани штандови са рукотворинама, тканинама, накитом, али и гастрономским специјалитетима, дочарали су многобројним посетиоцима културну ризницу другог на свету, по величини континета (30,3 милиона квадратних километара) и по броју становника (1,2 милијарде људи).

 

                      rukotvorine

 

 

Краљевина Мароко - почасни гост Фестивала

 

Почасни гост Фестивала ове године била је Краљевина Мароко. Централни део манифестације обележио је наступ 16-очлане трупе Ахваш из Иминтанута, места код „краљевског града“ Маракеша, у средини југозападног региона Марока. Захваљујући аангажовању Амбасаде Марока многобројни посетиоци су могли да уживају у два наступа трупе Ахваш која је у атрактивним ношњама представила традиционалне берберске плесове и песме.

 

                              grupa pevacka

 

Амбасадор Марока Мохамед Амин Белхаж је, на свечаности у име Краљевине поклонио Музеју изузетно вредан експонат – традиционално, ручно рађено седло, старо 80 година. Предивно, јединствено седло потпуно је ручни рад мајстора који је комбиновао 14 различитих вештина, објаснио је амбасадор.

 

                             sedlo

 

Седло је у складу са старим техникама сачињено од најфинијих материјала, међу којима су и златне нити и црвени плиш, навео је Белхаж. „Овај дар је мали начин да допринесемо обогаћивању музејске колекције и надамо се да ће многе будуће генерације у томе уживати,“ поручио је амбасадор Марока.


Амбасадор Марока о Дурбару Белхаж, који је говорио у име доајена афричких амбасадора у Београду,
указао је да је Дурбар дан прилика за окупљање чланова дипломатских мисија и оних са наслеђем тог континента – ове године Бразила и Јамајке. На тај начин се славе различитости Африке, а кроз занатске радове, музику и јела, поделе јединствене приче са многобројним посетиоцима овог догађаја,

навео је амбасадор.

 

                              ambasador maroka

 

„Желео бих да поновим нашу захвалост Влади Србије која је прогласила да ће од 2017. сваки 25. мај бити прослављан као Дан српско-афричког пријатељства, одајући признање дуготрајним везама пријатељства и узајамног поштовања између народа Африке и Србије,“ истакао је амбасадор Марока.

 

                            maroko

 

У различитим афричким државама, као и широм света, се 25. Мај слави као Дан Африке, када је 1963. Основана Организација афричког јединства (ОАЈ) , сада позната као Афричка унија (АУ).


Амбасадор је одао признање директорки Музеја Афричке уметности и њеним сарадницима за успешну организацију Афро фестивала и њихову приврженост свакодневном промовисању афричке уметности у Србији.

 

                             gabon

 

Белхаж је захвалио и Групи афричких амбасадора за сваку могућу подршку Музеју ради представљања Африке као „континента наде, заједничког живота и погодности.“


Афичко становништво је у просеку најмлађе на свету - у 2012. је то било 19.7 година, када је средња вредност у свету износила 30.4. Африка, нарочито њен централно-источни део се увелико сматра местом рођења људи на планети Земљи, човековог претка који досеже седам милиона година у
историју.


Африка је веома разнолика, географски, климатски, али и у погледу етничких заједница, језика и кулура. У позном 19. веку су европске државе колонизовале највећи део Африке. Данас су 55 независне државе, настале из процеса деколонизације у прошлом веку, окупљене у АУ чије је седиште у Адис Абеби, главном граду Етиопије.


Мада поседује обиље природних богатстава, Африка је најсиромашнији и најмање развијен континент у свету. Но, последњих 20-так година регион узет у целости, је једна од успешнијих економских прича у свету. Економска стабилност, удружена са напорима применом пројеката тржишне стандардизације инфраструктуре – храбри улагаче и јача ликвидност у Африци.

 

Афро фестивал је најзначајнија манифестиција Музеја афричке уметности у Београду

 

Директорка Музеја, др Марија Алексић, је истакла да је Афро фестивал најзначајнија манифестација те културне установе. „Радује нас да из године у годину круг наших сарадника и учесника из земље и иностранства расте, чинећи програм нашег фестивала садржајнијим и богатијим,“ казала је директорка др Алексић.

 

 

                      direktorka muzeja

 

Она је посебно захвалила амбасадору Белхажу на поклону, чиме је посетиоцима Музеја омогућено да се „упознају са делом богате материјалне културе и непресушне креативности који долазе из
Краљевине Марока.“

 

Африка је срце, матица свих континената и првог човека на нашој планети


„Африка је срце, матица свих континената и првог човека на нашој планети. Баш ту је колевка оног нашег мајушног, прадалеког претка, али и његовог далеког потомка, човека дива, почасног грађанина Београда и читавог света, Нелсона Манделе, чију смо стогодишњицу рођења недавно обележили и у
нашем главном граду. Као што је Мандела говорио, универзални језик културе ће нам најбоље показати начине на које да преобразимо и побољшамо свест читавог друштва,“ закључила је др Алексић.

 

                            afro festival ljudi

 

Нелсон Ролилала Мандела (1918-2013) је био први председник Јужноафричке Републике из редова већинског афричког становништва. Као афрички националиста је од 1960-тих провео 27 година у затворима белог, мањинског режима апартхејда, одвојеног развоја раса у ЈАР. Мандела, добитник Нобелове награде за мир, проглашен је за почасног грађанина Београда 2008. године.

 

Музеј афричке уметности једини у региону искључиво посвећен културама и уметностима афричког континента


Музеј афричке уметности  у делу Београда, Сењаку, је први и једини музеј у региону који је искључиво посвећен културама и уметностима афричког континента. Основан је под покровитељством Скупштине града Београда, 1977, као збирка примерака коју су током две деценије проведене у западној Африци, прво као новинар, а касније као дипломата и југословенски амбасадор у седам афричких држава, формирали др Здравко Печар и његова супруга Веда Загорац.

 

                             stand na afro festivalu

 

Основна колекција Музеја континуирано је обогаћивана откупима и поклонима, не само појединачних предмета, већ и читавих збирки. Музејска збирка сада садржи неколико хиљада аутентичних предмета традиционалне уметности, пореклом из земаља западне, централне и источне Африке.

 

                    sekretarka   

 

Градска секретарка за културу, Ивона Јевтић обратила се посетиоцима и дипломатском кору на званичном отварању Фестивала. Секретарка Јефтић је указала на значај ове јединствене установе културе, како за Град Београд, тако и за унапређење међународне културне сарадње са земљама афричког континента.  

 

Извор: Кућа добрих вести

                   

 

 

                              

 

 

                            

 

 

 


Последњи пут измењено четвртак, 05 јул 2018 10:58
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015