Мило Ломпар се присетио да се први пут сусрео са тумачењем дела Милоша Црњанског још у средњој школи, када је написао матурски рад о „Другој књизи Сеоба“. Кроз свој потоњи научни рад пратио је дух Црњанског и егзистенцију која га је фасцинирала.
Слободан Владушић је говорио о личним осећањима према делу Црњанског, а посебно фасцинацијом делом „Код Хиперборејаца“. „Није довољно само писати књиге, већ је јако важно присуство у јавности“, навео је он и додао да је лична борба за идеје оно што је научио од Црњанског.
Интересовање Зорана Аврамовића за Црњанског започело је кроз политичке списе које је Црњански објављивао између два рата, а и после Другог светског рата. Истраживао је у чему је кривица Црњанског и показао да ње није ни било: „Све оно што се лепило за њега – фашизам, нацизам, заправо није била истина“.
Сматра да је Црњански био рођен за језик, то је оно што га је издвајало од осталих. Навео је и да Црњанског треба читати пажљиво, уз обраћање пажње на контекст исказа, јер неретко се дешавало да поједине његове исказе истргну из контекста и погрешно тумаче.
Извор: Кућа добрих вести/sajamknjiga.rs