Logo
Одштампајте ову страницу

Први светски рат – узроци и последице

Оцените овај чланак
(5 гласова)

prvisvetskidfdfdfdfdfПрви светски рат је трајао од 28. јула 1914. до 11. новембра 1918. године. У њему је учествовала већина великих светских сила, груписаних у два сукобљена савеза: Савезника (окупљених око Тројне антанте) и Централних сила.

 

Више од 70 милиона људи било је под оружјем, а од тога преко 60 милиона било је мобилисано у Европи. У рату је погинуло више од 10 милиона људи, а око 20 милиона их је рањено. Директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања инфраструктуре и привреде. До Другог светског рата, тај рат је називан Велики рат, Светски рат, Рат који ће окончати све ратове, Кајзеров рат, Рат нација.

Рат су водила два велика савеза. Силе Антанте су на почетку чинили Уједињено Краљевство, Русија и Француска и њихове придружене територије и протекторати. Бројне друге државе су се придружиле силама Антанте, од којих су најважније биле Италија, која се придружила априла 1915, и Сједињене Америчке Државе, које су у рат ступиле априла 1917. године. Централне силе су пре почетка рата чиниле Немачка, Аустроугарска и Италија, која је због Лондонског уговора (26. април 1915), којим је за Италију предвиђен део Далмације, Истра, Горица, Кварнерска острва и Додоканези, приступила силама Антанте. Османско царство се придружило Централним силама октобра 1914, а годину дана касније то је урадила и Бугарска. До завршетка рата, од европских земаља само су Холандија, Швајцарска, Шпанија и скандинавске државе остале званично неутралне.

Oбјава рата

Непосредан повод за избијање рата био је Сарајевски атентат, а узрок нерешена криза у јулу 1914. између Аустроугарске и Србије. Међутим, узроци рата леже у вишедеценијској сложеној војно-политичкој ситуацији и ривалитету између великих сила у Европи, којима је требао разлог да се за само неколико месеци из благостања пређе у стање свеопштег рата. Гаврило Принцип, Србин из Босне, 28. јуна 1914. извршио је у Сарајеву атентат на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда. Гаврило је био члан Младе Босне, организације којој су главни циљеви били уједињење Јужних Словена и ослобођење од аустроугарске власти. Тај атентат је био један од догађаја који су проузроковали кризу која је потом довела до избијања рата. Наиме, Аустроугарска је искористила убиство надвојводе Фердинанда као повод за решавање српског питања, у чему је имала подршку Немачке. Србији је, 23. јула, упућен ултиматум у којем је у десет тачака Аустроугарска изнела своје захтеве, од којих су неки били неприхватљиви за једну суверену државу. Српска влада је, ипак, условно прихватила све захтеве из ултиматума, осим тачке број шест, која је нарушавала суверенитет Краљевине Србије и која је била у супротности са Уставом. Аустроугарска влада није била задовољна одговором Србије, па јој је 28. јула објавила рат, чиме је активиран низ савезништава која су покренула ланчану реакцију објава рата. Русија је реаговала објавивши делимичну, а затим и општу мобилизацију снага на граници са Аустроугарском. Немачка је 1. августа објавила рат Русији, а два дана касније и Француској. Током напада на Француску, немачке снаге које су напредовале према Паризу ушле су у Белгију и тиме нарушиле њену неутралност, због чега је В. Британија ушла у рат. Ступањем Британије у рат, пет од шест европских сила нашло се у највећем континенталном сукобу у Европи још од Наполеонових ратова. До краја августа 1914, већи део Европе био је у рату.



Ток рата

Борбе су у почетку вођене на три главна фронта: Западном, Источном и Балканском. Уласком Турске у рат, 2. новембра 1914, битке су вођене и око Дарданела, између Турске и В. Британије, а пред крај 1915. отворена су још два главна фронта – Италијански и Солунски. Највеће битке Првог светског рата одвијале су се на Западном фронту током 1916. године. У намери да коначно сломи Француску одбрану, Немачка је 21. фебруара 1916. напала добро утврђени град Верден. Као помоћ француској војсци, Енглези су покренули офанзиву на реци Соми, а Руси Брусиловљеву офанзиву, с циљем да растерете одбрану Вердена. Битка је окончана 19. децембра исте године, а Француска се, уз велике жртве на обе стране (погинуло је око 250 хиљада војника), успела одбранити. Исте године вођена је и највећа поморска битка Првог светског рата, код Јитланда у Данској.

Битка код Јитланда, вођена између британске и немачке флоте, одиграла се у Северном мору, код Јитланда, испред Скагерака. У тој бици учествовало је око 240 бродова, а надмоћност је била на страни британске флоте. Борба је трајала само два дана: 31. маја и 1. јуна 1916. године. Битка је била жестока: Британци су изгубили 14 бродова (6 тешких и 8 лаких) и 6200 људи, а Немци 11 бродова (2 тешка и 9 лакших) и 2500 људи. Из тих података би се могло закључити да је немачка флота однела победу. Међутим, снажнија британска флота је лакше поднела те губитке и њена надмоћност је дошла до пуног изражаја. Немци нису успели том битком да измене однос снага на мору нити да утичу на ток ратних операција. Битка код Јитланда била је једна од највећих у историји поморског рата, али и последња велика на уском бојишту.

Сједињене Америчке Државе, које су од почетка рата финансијски помагале Антанту, објавиле су рат Немачкој априла 1917. године. Амерички војници су се знатније ангажовали на Западном фронту тек током наредне године, а уз њихову помоћ француски генерал Фош натерао је, у марту 1918, намачке трупе на повлачење из Француске. Средином септембра српске и француске трупе почеле су офанзиву против Бугара и пробиле Солунски фронт. Убрзо су Бугарска и Турска избачене из рата, а након њих и Аустроугарска и Немачка, што је довело до окончања Првог светског рата.



Крај и последице рата

Рат је окончан низом мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир. Бугарска је прва потписала примирје, 29. септембра 1918. у Солуну, а Османско царство капитулирало је 30. октобра у Мудросу. Примирје са Аустроугарском потписано је 3. новембра у вили Ђусти близу Падове. Аустрија и Мађарска склопиле су посебан споразум о примирју након збацивања Хабзбуршке монархије. У Немачкој је избила револуција и 9. новембра је проглашена Република, а немачки цар Вилхелм ИИ побегао је у Холандију, где је добио азил. Два дана касније, 11. новембра, у железничком вагону у француском месту Компјењ близу Париза, потписано је примирје са Немачком. Формално стање рата између две стране трајало је још око седам месеци, све до потписивања Версајског мира са Немачком, 28. јуна 1919. године. Мировни споразуми са Аустријом, Мађарском, Бугарском и Османским царством су потписани касније.

Канадски војник Џорџ Лоренс Прајс, кога је погодио немачки снајпер у месту Виле Сурен у Белгији, традиционално се сматра последњом жртвом Првог светског рата. Преминуо је у 10:58 часова, док је мир потписан у 11:00 часова 11. новембра 1918. године.

Најуочљивија последица рата била је нова територијална подела Европе, где је дошло до значајних промена, а највише у источној и централној Европи. Све чланице Централних сила изгубиле су територије, а нестала су четири царства: Немачко, Аустроугарско, Османско и Руско. Такође, четири династије са својом аристократијом пале су након рата: Хоенцолерни, Хабзбурзи, Османлије и Романови. Створене су нове државе, а неке мање нације, које су вековима биле гушене од стране Русије, Немачке и Аустроугарске, добиле су своје државе. Немачко царство је изгубило своје колоније, проглашено је одговорним за рат и принуђено да плаћа велику одштету. Аустроугарско царство је распуштено, а од његових територија створене су Аустрија, Мађарска и, у потпуности нове државе, Чехословачка и Краљевина СХС. Османско царство је укинуто, територије царства ван Анадолије (од којих су касније настале нове државе на Блиском истоку) су додељене као протекторати силама Антанте, док је језгро Османског царства реорганизовано у Републику Турску. Такође, створене су државе Јерменија и Грузија. Руска империја, која је изашла из рата након Октобарске револуције, изгубила је велики део територије на западу на којој су створене нове државе: Финска, Естонија, Летонија, Литванија и Пољска (након више од једног века, Пољска је поново успостављена као независна држава), а Русија је постала део Совјетског Савеза.

Рат је имао и дубоке економске последице. Као додатак на то, велика епидемија шпанског грипа, која је почела у последњим месецима рата, убила је на милионе људи у Европи и проширила се широм света (од грипа је умрло укупно око 50 милиона људи). Након рата основано је Друштво народа, међународна организација посвећена избегавању будућих ратова решавањем спорова између држава дипломатским путем. Први светски рат је означио крај поретка који је постојао након Наполеонових ратова и био је важан фактор који је допринео избијању Другог светског рата.

 

Извор: Кућа добрих вести/Opsteobrazovanje.in.rs


Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015