Процењује се да особе са инвалидитетом чине 10 одсто светске популације, а да у Србији од осам до десет одсто укупног становништва има неки облик инвалидитета, односно између 560.000 и 700.000 особа.

Неприступачност, непостојање услуга социјалне заштите, незапосленост и непостојање свести о тешкоћама и проблемима са којима се особе са инвалидитетом сусрећу, потврђују да се права особа са инвлидитетом у Србији и даље крше и недовољно остварују, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Упозорио је да су особе са инвалидитетом у Србији у статусу маргинализоване друштвене групе која се још увек бори за приступачност и неометано кретање, те да су једна од најрањивијих и невидиљивих друштвених група изложена стереотипима и предрасудама које се споро мењају.

„У Србији и даље у појединим местима чланови породице сакривају особе са инвалидитетом иза кућних врата, чему погодује и незаинтересованост и неспремност локалне заједнице да им обезбеди достојанствен живот“, нагласио је заштитник грађана.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић саопштила је да је заштита особа са инвалидитетом један од најбитнијих елемената развојне, економске и социјалне политике, а однос према угроженим групама осликава достигнути ниво поштовања људских права и напретка сваког друштва.

„Инвалидитет је годинама међу најчешћим основима дискриминације у притужбама које грађани подносе Поверенику и то у областима пружања услуга или коришћења јавних површина, рада и запошљавања. У нарочито неповољном положају налазе се деца и жене са инвалидитетом, који су неретко жртве вишеструке дискриминације“, наводи Јанковићева.

Указала је на то да и даље постоји пракса потпуног лишавања пословне способности на основу медицинског приступа, чиме се особе са инвалидитетом остављају без могућности да одлучују о свом животу, што је у супротности са основним принципима равноправности и људских права.

„Стога је неопходно изменити прописе који уређују питање лишавања пословне способности, као и стављања под старатељство у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да одлучују о сопственом животу“, закључила је Повереница.

Дан посвећен особама са инвалидитетом установљен је 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају да обележавају тај дан с циљем да се унапреди и омогући особама са инвалидитетом једнако уживање људских права и равноправно уцешће у друштву.

Уклонити препреке за особе са инвалидитетом

Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, ДС и Нова странка, у одвојеним саопштењима, оцениле су да су њихови највећи проблеми дискриминација, неприступачност објеката, незапосленост, као и недовољна подршка у заједници.

ДС у саопштењу наводи да су особе са инвалидитетом за друство „потпуно невидљиве, архитектонске баријере су непремостиве, не мозе се уци ни у једну дрзавну институцију, образовну, пошту, банку, позориште, биоскоп...“

Наводе и да по шифрарнику болести особе са дијагнозом церебрална парализа немају право на бањско лечење.

Та странка је упитала и зашто „ове године накнада за туђу негу и помоћ није увећана, иако се увек усклађивала са процентом повећања пензија“.

Нова сматра да је неопходно променити прописе који уређују питање њиховог лишавања пословне способности, као и стављања под старатељство.

У саопштењу наводе да у Србији од осам до 10 одсто укупног становништва има неки облик инвалидитета, односно између 560.000 и 700.000 особа и да представљају једну од најрањивијих и невидљивих друштвених група, изложену константној дискриминацији.

Како кажу, у друштву не постоји свест о проблемима са којима се особе са инвалидитетом сусрећу, а управо је однос према угроженим групама слика напретка сваког друштва.

Додају да им се писмом обратило Удружење особа са инвалидитетом "Феникс" у којем тврде да нису могли да се одазову позиву Светске Уније особа са инвалидитетом и УН, да у име Србије присуствују обележавању овог дана, због ограничених финансијских средстава, а да „Влада Србије није имала воље да им упути помоћ“.

Извор: Кућа добрих вести