Ово је предвиђено идејним решењем које је освојило прву награду на недавно завршеном конкурсу Министарства грађевинарства и Удружења архитеката Србије.

Идејно решење са снажним симболичким значењем урадили су аутори Иља Микитишин, Игор Микитишин, Миљан Салата и Рајко Анђелић. Аутори су се, како кажу за портал еКапија, водили мишљу да јунаци из Првог светског рата заслужују аутентичан меморијални комплекс кроз "евокативну сценографију просторно-културолошког симбола победе".

Комплекс би се налазио, кажу они, на другој највишој коти између цркве Јована Шангајског и планинског дома на подручју од 2 хектара изломљеног правоугаоног облика смештеног у самој шуми, уз постојећи римски пут који је тангира са јужне стране. Почевши од тога да је локација смештена усред густе церове и грабове шуме на покренутом терену, замисао је да шуму треба што више задржати и да интервенција много не наруши затечено природно окружење.

“Док контрастно објекти тематски разбацани по остатку локације представљају дивизије и пукове који праве ефекат обједињавања и неке врсте залеђа главном продору рампе музеја, као метафори продора ИИ Степине армије кроз фронт линије церске битке. Вијугава, неправилна шумска стаза представља везивни елеменат који све повезује у једну функционално-просторну целину”.

Хронолошки, цела реализација меморијалног комплекса подељена је у четири фазе. Прва фаза обухвата изградњу прилазне рампе, споменика, видиковца и вијугаве стазе кроз шуму. Друга фаза обухвата музеј и документациони центар под земљом, док је трећа фаза резервисана за изградњу павиљона. Последњу фазу представља изградња апарт хотела.

Музеј и документациони центар

Симболичко-историјски аспект је уско повезан са историјским догађајем битке на Церу 1914. године, њеним огромним значајем, великом жртвом и победом Србије. Стога је предложено решење музеја и споменичког симбола у облику стилизованог крста постављено подужно на локацији у правцу Исток–Запад. Улаз у меморијални комплекс конципиран је линеарним благим кретањем који увлачи посетиоца у објекат низ рампу са намерним наглашавањем ефекта уласка у ров. Музејски простор позициониран је на сутеренској коти, организационо и архитектонски подређен илустрацији рововског амбијента, који има за циљ дочаравање наратива Великог рата и Церске битке и саосећања посетилаца са њеним главним актерима.

Улазни простор музеја планирано је да садржи хол са лобијем, инфомациони пулт, гардеробу и сувенирницу са обе стране објекта. Привремена и стална музејска поставка са отвореним радионицама и просторима за кустосе распоређени су дуж музејске стране која добија светло путем атријума са пете фасаде (крова), док су библиотека, медијатека, административни део са управом и конзерваторске сале смештени у документационом делу објекта и оријентисани ка северној страни са погледом на споља кроз провидни зид, који чини да се посетиоци осете као да су у шуми. Депои и техничке просторије смештени су у залеђу објекта.

Србија на длану

Видиковац ће се налазити на висини од 40 метара од коте терена, са омогућеним погледом на све стране. Видиковац је у потпуности дематеријализован и транспарентан (стакло) да би се изгубио његов материјални облик, а одао утисак стварања споменика на месту страдања и победе. Он на висини, кажу аутори, представља победу, Србију на длану, оно за шта су се људи борили. Коначни циљ издужене витке вертикалности споменика који је метафора самог пута ка тој победи.

Замишљен је у кубичној форми са транспарентним бочним равнима (зид завеса) по дужим страницама правоугаоника у основи. Вертикалне комуникације су челично противпожарно степениште и стаклени панорамски лифтови.

Едукативни центар и апарт хотел

Смештајни павиљони представљају пратећи садржај на локацији и подређени су задовољавању смештајних капацитета задатих у програму конкурса.

Едукативни центар организован је у облику групе павиљона који садрже истраживачку зону, кафе и мултифункционалну салу са капацитетом од 270 места. Павиљони су кубичне форме обучене у полутранспарентно високо рефлективно стакло, ради што већег уклапања у постојеће шумско окружење.

Извор: Е капија/Кућа добрих вести