Изложбу је отворила историчарка уметности Биљана Томић и уметник и архитекта Мустафа Мусић.

Изложба садржи цртеже аутора настале почетком 1980-тих на којима се налазе архитектонске студије неизведених споменика и идејни пројекти споменика које је Малдини изградио средином 1980-тих на Косову и Метохији.

Под називом "Архитектони", аутор је израдио серију геометријски једноставних меморијалних форми које чине његов јединствени градитељски опус. Малдинијеви споменици садрже историјску конотацију, естетику преузету из историје архитектуре, пре свега из периода стила италијанског барока, а потом и стила француских уметника неокласичара времена XИX века. Малдинијева споменичка архитектура је јединствена, естетски прочишћена, јасна, класична, филозофски опредељена. Настала у првим годинама 1980-тих, представља индивидуалистичку линију прве постмодерне архитектуре у Србији.

Своје цртеже Малдини је представио на изложбама у иностранству, али никада у Србији, због чега је ова изложба јединствена прилика да се домаћа публика упозна са до сада непознатим стваралачким опусом овог јединственог аутора.

Слободан Малдини (р. 1956) је архитекта, писац, уметник и теоретичар архитектуре. Најзначајнији је представник алтернативне архитектуре у Србији. Дипломирао је архитектуру 1980. у Београду. На последипломским студијама (1980-1985) ментор му је био Богдан Богдановић. Студирао је архитектуру италијанске ренесансе (1978-1988) у Виченци код професора Џејмса С. Акермана (Универзитет Харвард) и професора Волфганга Лоца (Кембриџ, Масачусетс).

Његови рани радови садрже еклектичне елементе који су настали под утицајем идеја постмодерне архитектуре у САД. 1985. учествовао је на "Париском бијеналу" заједно са иконама архитектуре: Андом, Ботом, Ерскином, Фостером, Геријем, Макијем, Монеом, Пјаном, Росијем, Роџерсом, Хадидовом и другима, као једини српски архитекта на овој престижној изложби до данас.

У периоду 1982-1988 је на позив Богдана Богдановића пројектовао и изградио три споменика на Косову: Спомен комплекс у Клини и споменике у Истоку (Добруши) и Качанику.

Извор: Кућа добрих вести