Кућа Добрих Вести

Login

Концерт Анасамбла Студио6

Оцените овај чланак
(1 Глас)

studio6saopstenjeАнсамбл Студио6 обележава сто година од рођења композитора и етно-музиколога Ерна Кираља концертом у Великој сали „Collegium Hungaricuma“ у Грачаничкој 14, 14. фебруара 2019.

 

Ансамбл ће са гостима Каталин Ладик и Золт Сoресом претходно одржати радионице отворене за јавност. Циљ пројекта је промоција стваралаштва ове јединствене музичке личностима на простору бивше Југославија, као и подстицање новог уметничког стваралаштва за аутентичне Кираљеве инструменте – цитрафон и таблафон, тренутно на позајмици из Културног центра у Бајоту, Мађарска.

 

Учесници Каталин Ладик, Ричард Барет, Золт Сорес, Ненад Марковић и Милана Зарић ће извести целовечерњи програм састављен од Кираљевих графичких партитура, као и отворених сола за харфу, таблофон и цитрафон, а публика ће премијерно чути и комад Рицхарда Барретт-а Цодеџ XXИ, инспирисан Кираљевом заоставштином.

 

Програм укључује и дела Sonata geometrica, Actionces, Sonetto Микеланђелу, Црно Бело према Кандинском, Phoenix и Варијације на слово Б.

 

Пре концерта, учесници ће одржати краће предавање на тему Киралy-еве музике И њиховог појединачног И заједничког рада на њој.

 

Учесници:

 

Каталин Ладик, глас, таблафон

Золт Сорес, виола, цитрафон,

Милана Зарић, харфа, цитрафон

Ненад Марковић, труба

Ричард Барет, електроника

 

О композитору

 

Ерно Кирали (Суботица, 1919-2007) се након завршене музичке школе (труба) и рада у суботичкој опери, сели у Нови Сад, где ради као диригент градског и позоришног оркестра до 1953. године. У Радио Нови Сад долази на место музичког уредника, а поред тога је радио и као хорски диригент, те као руководилац музиколошког одбора Војвођанског музеја. Добитник је награде за допринос развоју југословенске музике (Награда Ослобођења Војводине, 1990). Како истиче Мирјана Веселиновић-Хофман, „Кираљ испољава највеће поверење у импровизациону ведрину, неспутаност и неизвесност звука“, а импровизација на основу графичких записа је у његовим делима најчешће производила „...претежно кластерску вертикалу, специфичну позицију вербалне грађе, шум и конкретан звук, као и изванмузичке медије” (Веселиновић-Хофман 2000: 120-122). Кираљ је веома амбициозно кренуо у истраживање нових медија, међу првима у Југославији (Поема о зори, 1960), да би се током каснијих деценија, све ређе окретао траци. Као једна од константи његовог укупног стваралаштва може се уочити тежња ка непрестаном откривању нових звучних простора.

 

Жанровски се Кираљева остварења могу поделити на солистичке композиције, на дела за инструменте/ансамбл и траку, остварења за цитрафон (и траку) и на музичко-сценска дела и перформансе. Поему о зори (1960) за соло траку и Небо (1962) за траку и рецитатора, аутор је одредио као „синтетичну музику“ указујући на градивни принцип који је у њима примењен, а који подразумева спој немузичких и синтетичких звукова, удружених са уобичајеним сонорним фондом уметничке музике тог времена, обогаћеним иновативним техникама свирања (честим у алеаторичким делима). У другој поменутој композицији аутор је манифестно установио још једну константу својих звучних трагања – људски глас и његове могућности, како при живом извођењу, тако и на траци.

 

Кираљев електроакустички опус садржи све тада популарне методе компоновања, додуше у ограниченом обиму – синтетизовање звукова, колажирање, модификације узорака на траци (сечење/лепљење, успоравање/убрзавање, наснимавање) као и „базичну“ врсту „живе електронике“ која подрузева третирање радио пријемника („транзистора“) као инструмента.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 08 фебруар 2019 14:26

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија