Logo
Одштампајте ову страницу

Kинематографија Либана на ФЕСТ-у

Оцените овај чланак
(2 гласова)

capernoНа овогодишњем ФЕСТ-у ће кинематографија Либана бити представљена драмским филмом “Капернаум”, познатим и као „Кафарнаим“.

 

Филм ће бити приказан у суботу, 23. фебруара у 19,30 часова у Комбанк дворани (бивши Дом синдиката).

 

Филм из 2018. је режирала, а претходно написала сценарио Надин Лебаки, позната уметница и активисткиња у тој блискоисточној држави.

 

„Капернаум“ је био уврштен у селекцију за освајање Златне палме на филмском фестивалу у Кану 2018, где је добио Награду жирија. После премијере у Кану 17. маја 2018. уследиле су 15-то минутне овације публике која је била на нагама. Филм је номинован као представник Либана на предстојећој 91. додели награда Академије или Оскара у категорији Најбољи филм на страном језику. Тиме је Лабаки постала прва арапска режисерка која је увршћена у тај избор у селекцију.

 

У филму, 12-тогодишњег дечака Заина (игра га Заин Ал Рафиа) изводе пред судију. На питање: ”Зашто си тужио суду своје родитеље?”, Заин одговара: “Зато што су ме родили!” Потом филм прати невероватно путовање овог детета у потрази за својим идентитетом, које се у исто време бори са животним недаћама које су му наметнуте.

 

“Та деца заиста плаћају веома високу цену због наших сукоба и ратова, наших система, глупих одлука и влада,” тумачи концепт филма сценаристкиња, редитељка и глумица Лабаки. “Осетила сам потребу да говорим о овом проблему, и помислила сам, кад би ова деца могла да проговоре и да изразе своје мишљење, шта би казала? Шта би нам поручили, шта би казали овом друштву које их игнорише?”

 

Продуцент Калед Музанар је ставио своју кућу под хипотеку да би подигао средства за филм. Опет Заин Ал Рафиа, избеглица из Сирије који живи у Либану осам година, имао је 12 година када је играо улогу Ал Рафие, карактера по коме је Заин назван. Многи други глумци су били почетници, што је Лабаки описала као неопходно јер је желела “стварну борбу на том великом платну”. Лабаки је себи доделила малу улогу, желећи пре свега да се глумци почетници представе власти тим искуствима.

                                                        Capernaum67676                                                

„Капернаум има рејтинг од 87 процената заснован на приказу 110 критичара на Ротен Томатоусу ( „Rotten Tomatoes“). На Метакритик (Metacritic), овај филм је у просеку вредео 75 од 100 поена, на основу писања 31 критичара, што упућује на “генерално повољне приказе”. По приказивању у Француској, публика је похвалила “Капернаум” и освојио је 4.5/5 звездица на Алосину (Allocine) заснованих на више од 1.405 приказа.

 

Кинематографија у Либану, земљи на простору од 10,452 квадратних километара са процењује се шест милиона становника (и преко 1,6 милиона избеглица) је зачета 1920-тих па је до сада произведено преко 500 филмова. Према критичару и историчару Роју Армесу, либанска је, уз Египат, једина кинематографија у арапским земљама која би могла да буде означена као национална.

 

Од краја дугогодишњег и разорног Либанског грађанског рата (1975-1990) продукција филмова је у тој земљи повећавана, али се још увек сматра релативно малом у односу на 1960-те. Либанска филмска индустрија је у даље веома зависна од финансирања из иностранства, нарочито из Европе. Уз то, у значајној мери зависи од прихода које оствари у иностранству, будући да је домаће тржиште мало.

 

Упркос томе, либански филмови су остварили одређен успех на домаћој и међународној сцени. Остварење “Увреда” (Тhe Insult) Зиада Дуериа (Ziad Doueiry) било је 2017. номиновано за Оскара у категорији Најбољи страни филм. Сва три досадашња фима 35-тогодишње Лабаки су приказана на Канском филмском фестивалу. Њен други филм “Где ћемо сада ићи?”) (Where Do We Go Now?) је добио Награду по избору публике на Међународном филмском фестивалу у Торонту.

 

Дебитнички филм Лабакијеве из 1997, “Улица Пастер 11 (11 Rue Pasteur), је добио Награду за најбољи кратки филм на Бијеналу арапске кинематографије који приређује Светски арапски институт у Паризу. Лабакијева је 2005. написала сценарио и режирала свој првих играни филм “Карамела” („Caramel“), комедија која се бави са пет Либанки у Бејруту које окупљене у салону за улепшавање разговарају о питањим љубави, секса, традиције, незадовбољства И свакодневних успона И падова. Године 2010 је Лабаки режирала и играла у поменутом филму “Где ћемо сада ићи?”. То остварење се на шаљив начин бави осетљивим питањем села у коме једна до друге стоје црква и џамија, док жене настоје да спрече њихове усплахирене мужеве да почну религиозни рат.  

 

Лабаки се у својим филмовима бави темама које повезу арапски свет и Запад. Њен транснационални феминизам истиче обичну жену погођену сложеним реалностима укорењеним у деценијама политичких олуја.

 

Надин Лабаки се лако споразумева на више језика, арапском, француском, енглеском и италијанском. Од 2007. је удата за музичара и композитора Каледа Музанара. Сина је добила 2009, а ћерку 2016.

 

Надин је направила излет у политику на локалним изборима у Бејруту маја 2016, наступивши за нови политички покрет Бејрут Мадинати усредсређен на друштвену правду и добро грађана из различитих група у космополитском главном граду Либана. Бејрут Маринати је добио 40 одсто гласова, али није успео да уђе у градски парламент због важећег изборног система да само победник добија представнике.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 22 фебруар 2019 23:09
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015