Космополита италијанског порекла, који од 60-тих живи у Немачкој, где је радио као позоришни редитељ у Готингену, Келну, Берлину, Минхену, Хамбургу, Диселдорфу, Мадриду, Истанбулу и Техерану, а као директор водио Шаушпил Келн, 1980 године основао је Театер на Руру заједно са драматургом Хелмутом Шафером и сценографом Гралф-Едцард Хабеном †, у Милхајму, некадашњем индустријском граду од кога је направио значајну тачку на театарској мапи света.

Миљеник београдске позоришне публике, чије представе су на 13, 14, 17, 23 и 31. Битефу освајале Битефове, награде публике и награде листа Политика, не пропушта прилику да истакне значај година које су „припадале” Мири Траиловић и Јовану Ћирилову, Битефа пре распада Југославије као најбољег фестивала на свету који је суштински утицао на рад Театра на реци Рур, као и тадашње београдске интелигенције.

„Шта смо тамо упознали и доживели, те сусрете и разговоре, како смо били примљени, како су о нама писали, све то нам је дало снагу да наставимо да радимо”. Р. Ћули

Филозоф по образовању, заговорник је уметности импровизације, као основне људске слободе, револтирано опредељен против реалистичког приказивања и негујући идеју о гледаоцу као активном учеснику који интелектуално учествује у представи покушавајући истовремено да пронађе алтернативну страну ствари.

Позориште је простор слободне извођачке праксе, као и место дијалога и инструмент за промену света. За пионирски ангажман у интернационализацији као основном принципу савременог позоришног рада добио је велико признање, посебно за свој интеркултурални „Пут свиле” са позоришним куц́ама у Централној Азији.

У години оснивања Битеф театра, на 23. Битефу његова представа „Каспар” је била апсолутни победник фестивала. 30 година касније, Роберто Ћули ће као рођендански поклон театру представити „Мој абецедаријум позоришта”, у завршници прославе.

Извор: Кућа добрих вести