Ова награда која се понекад назива и "српским Нобелом", додељена је данас, 22. марта у Српској академији наука и уметности.

Професор Зоран Хаџибабић је рођен 1974. године у Београду. Након завршене основне школе и Математичке гимназије у Србији, школовање је наставио на Универзитету у Кембриџу, а докторске студије физике је наставио на Масачусетс институту за технологију, где је докторирао 2003. године под руководством нобеловца проф. др Волфганга Кетерлеа.

Радио је као постдокторанд код проф. Жана Далибара (Laboratoire Kastler Brossel, Ecole Normale Supérieure, Paris, France) од 2003. до 2007. године. Од 2007. године ради на Универзитету у Кембриџу, и то на Тринити колеџу, као и на Одсеку за физику, Кевендиш лабораторија где је и данас редовни професор.

Област научног истраживања Зорана Хаџибабића је физика ултрахладних атома. Остварио је више значајних научних успеха, укључујући експерименталну реализацију Бозе-Ајнштајн кондензације молекула и прву експерименталну реализацију смеша квантно дегенерисаних гасова бозона и фермиона. Дао је значајан допринос проучавању Березински-Костерлиц-Таулес (БКТ) прелаза као и проучавању неравнотежне динамике квантних вишечестичних система, уз прву експерименталну реализацију хомогених ултрахладних система у бокс потенцијалу.

Објавио је 47 радова у водећим међународним часописима, који су цитирани преко 4900 пута. Његови истакнути радови су објављени у врхунским часописима као што су Nature, Science и Physics Review Letters.

Награда која је данас додељена професору Хаџибабићу носи име српско-америчког физичара Марка Јарића. Јарић се својом натпросечном и урођеном обдареношћу, уздигао у сам врх светских физичара у области физике кондензованог стања материје. За своје високе домете у краткој каријери, завредио је, поред осталог, три најпрестижније међународне стипендије - Фулбрајтову, Хумболтову и Милерову.

Фондација “Проф. др Марко В. Јарић”, у циљу обележавања научног дела и стваралаштва једног од наших највећих научника и физичара, ове године осамнаести пут додељује награду.

Признање установљено 1998. године, намењено је истакнутим нашим прегаоцима на пољу физике, а до сада је додељено: проф. др Ивану Божовићу, проф. др Николи Коњевићу, проф. др Миодрагу Кулићу, проф. др Леонарду Голубовићу, проф. др Зорану Петровићу, проф. др Немањи Калоперу, проф. др Милану Дамњановићу, проф. др Босиљки Тадић, проф. др Љиљани Добросављевић и проф. др Зорану Радовићу (заједно), проф. др Владимиру Добросављевићу, др Чедомиру Петровићу, проф. др Влатку Ведралу, проф.. др Дејану Стојковићу, проф. др Јелени Вучковић, проф. др Владану Вулетићу, др Чаславу Брукнеру и проф. др Игору Хербуту.  

Извор: Кућа добрих вести