Значајна страница из историје града држана је по страни и дуго чекала да буде постављена на мјесто које јој припада. Почетком последње деценије прошлог вијека књижевник и публициста Драгољуб Шћекић иницирао је формирање српско-руског друштва, које је од заборава отргло део брижно скриване историје Бококоторског краја.

Брига краља Александра за бјелогардејце

После победе Октобарске револуције 1917. године, одлуком Њ. К. В. Александра I Карађорђевића у Херцег Нови су организовано почели да долазе бјелогардејци, који се нису приклонили тадашњем Лењиновом режиму. Бококоторски залив постао је за бројне руске прогнанике највеће приморско прихватилиште у читавој тадашњој Крељевини Југославији.

Интелектуална елита

Пристигли руски грађани припадали су разним образовно-културним слојевима, а велики дио тих појединаца чинили су образовани стручњаци из различитих професија. Међу њима било је припадника руске војске, генерала, козака, љекара, просветних радника и умјетника. Својим присуством дали су немерљив допринос развоју, како граду Херцег Новом, тако и Боки Которској у цјелини.

Уништење руског гробља

Руске избеглице су цијелом српском друштву тадашњег времена донијеле бољитак, јер је велики број бјелогардејаца преко Херцег Новог отишао и у разне друге градове и села тадашње краљевине - Београду, Параћину, Нишу, Новом Саду...

На најљепшем мјесту у Савинској Дубрави у Херцег Новом дуго времена пропадало је старо руско гробље, познато и под називом ,,Генералско гробље". Заједно са споменичким комплексом, који су Руси ту подигли у знак жалости за изгубљеном отаџбином, гробље је било изложено пропадању и скрнављењу.
Подстакнути немаром моћника, група интелектуалаца започела је борбу на локалном општинском нивоу да се спријечи даље уништавање и пропадање руског гробља.

Иницијатива публицисте

Публициста и књижевник Драгољуб Шћекић 1992. године иницирао је стварање Српско-руског друштва за Херцег Нови и дубровачку регију. Исте године одржана је оснивачка скупштина на којој су говорили Радомир Брајковић, митрополит Амфилохије Радовић и тадашњи совјетски амбасадор у Југославији Василије Черноносов. За предсједника је изабрана професор књижевности Гордана Булатовић. Првог дана приступницу је потписало више од сто Херцегновљана.
Главни циљ друшта је био његовање традиционалних, културних и историјских веза са Русијом. Најважнији циљ, ипак, био је да се сачува велико Руско гробље на Савини. Друштво се обраћало медијима, службеним инспекцијама, Скупштини општине Херцег Нови, предворју Руске цркве у Београду, Влади Русије... Захваљујући упорности и истрајности чланова и предсједнице друштва пропадање гробља, не само да је било заустављено, него је у целини обновљено. Данас руско гробље представља споменик културе и повезаности два блиска народа.

Реконструкција гробља

Реконструкција гробља и градња цркве, која је посвећена руском адмиралу Фјодору Ушакову, почела је 27. фебруара 2006. године. Истовремено, почело је и веће интересовање руске Думе и руског народа за тај пројекат, па су почеле да пристижу донације. Након завршетка изградње цркве, у децембру 2008. године, Скупштина општине Херцег Нови, прихватила је захтијев друштва Српско-руског пријатељства да се Руска црква преда на употребу Српској православној цркви и Митрополији Црногорско-приморској.

Споменик културе

Данас споменичко-црквени комплекс у Савинској Дубрави блиста у пуној љепоти и на понос целог града и регије. Захваљујући упорности и пожртвованости оснивача, чланова и предсједнице друштва Гордане Булатовић споменик културе је заштићен и отргнут од заборава. Уз дужно поштовање и захвалност свим руским грађанима, који су знање и умјеће несебично уткали у страницу наше историје, Новљани данас с поносом показују свој културно-историјски споменик.