Они се зову Донорум и осмислили су апликацију и сајт који могу да помогну у прерасподели вишкова хране.
Из Донорума наводе да се у Србији, према незваничним проценама УН, годишње баци преко 250 хиљада тона хране. То значи да свака особа у Србији годишње баци око 35 килограма хране вредне 20.000 динара. Раст стопе сиромаштва показује да скоро 9 процената становништва није у стању да задовољи основне животне потребе, а на београдским улицама живи око 5.000 бескућника.
Бацање хране се ретко помиње у нашој земљи, а добровољно поклањање хране не доноси пореске олакшице трговачким ланцима, као што је то случај у ЕУ. Такође, око 90 процената отписа хране у супермаркетима представља воће и поврће што су управо они артикли који највише недостају народним кухињама.
"Анализом трзиста и закона Републике Србије установили смо да Србија има велике количине вишкова хране. Са друге стране одређена популација нашег друштва не може себи да приушти 3 оброка дневно.” наводи Гордана Јовановић, члан Донорум тима.
Донорум је осмишљен као платформа која би повезивала супермаркете, пољопривредна газдинства, као и остале произвођаче и дистрибутере хране са крајњим корисницима, а то су друштвено угрожене групе, којима би ова храна била доступна преко хуманитарних организација и народних кухиња.
Решење које су ови млади људи понудили подразумева усклађивање логистике компанија, које иначе троше ресурсе како би обезбедили скупе поступке за безбедно уништавање вишкова хране.
Апликација је замишљена тако да повезује три заинтересоване стране (донаторе, посреднике и кориснике) на једној платформи, која обрађује податке у реалном времену.
Идеја за платформу је дошла од стране оснивача, фондације ФоодЦлоуд из Ирске, који су на сличан начин повезали различите групе корисника и решили проблем неискоришћених вишкова хране у својој земљи. Логичка архитектура би се састојала од омницханнел споја софтвера за управљање односа са клијентима (ЦРМ), географско информационог система (ГИС) и формулара за евиденцију који би обухватио: пријављивање донације (донатор); прихватање и одређивање количине (посредник); координацију логистике; и објављивање података о резервисаним и преузетим количинама.
Циљеви овог пројекта су, како чланови тима наводе су:
- Смањење количина бачене хране у Србији
- Прослеђивање хране крајњим корисницима на дневном нивоу
- Поједностављење комуникације на релацији донатор – посредник
- Успостављање дугорочно одрживе инфраструктуре за снабдевање храном
Пројекат и саму апликацију су осмислили млади образовани људи вођени идејом да се утиче на еколошку свест грађана о проблему вишка хране, као и на друштвену одговорност и обавезу да храна буде доступна свима. Из Донорума поручују да кроз овакве видове друштвеног ангажовања сви заједно можемо бити друштвено одговорнији.
За више информација посетите сајт ДОНОРУМ.
Извор: Нова економија