Кућа Добрих Вести

Login

Златних 100 година Фудбалског савеза Србије

Оцените овај чланак
(4 гласова)

fsssss454545454У Народном позоришту, храму српске културе, одржана је завршна свечаност поводом обележавања златног јубилеја 100 година од оснивања Фудбалског савеза Србије и додела годишњих признања ФСС „Златна лопта Србије“, најбољем фудбалеру, фудбалерки и најбољем тренеру у 2019. години.

 

У присуству представника државе, председнице Владе Ане Брнабић, министара Владе Србије, председника УЕФА Александра Чеферина и његових сарадника, бројних легенди српског и југословенског фудбала, угледних чланова из многих сфера друштвеног и спортског живота, свечана академија ФСС била је подељена у два програмска дела. Први се односио на позоришну представу која је присутне водила кроз време, од дана оснивања (13,април 1919), до данашњег дана, и други, церемонијални део, када су уручена признања „Златна лопта ФСС“ најбољим појединцима у години на измаку.

 

Присутна је прво поздравила председница Владе Србије, Ана Брнабић.

 

Александер Чеферин, први човек УЕФА, поздравио је председника Славишу Кокезу и ФСС честитао јубилеј.

 

„Драги Славиша, драги Јоване, драги пријатељи, изузетно сам узбуђен што са вама обележавам 100 година ФСС. Србија је увек била земља фудбала, спорта и векиких играча, земља великих емоција, неисцрпан расадник талената. Нема фудбалске земље у свету која не зна ваше играче и тренере. Одувек сте били познати по фудбалским виртуозима. Како је све ово било мугуће? Због рада у клубовима и у Фудбалском савезу. Још почетком 20 века клубови као што су Бачка, Шумадија…ударили су темељ фудбала на овим просторима. Наравно, ниједна прича не може да прође без клубова Партизана и Црвене звезде, финалисте и победника Купа шампиона. Страст овог дербија одавно је превазишла границе земље. Само праве фудбалске земље имају дерби као ваш. Развој фудбала не може да буде без добро организованог савеза. Не могу све да поменем, али искористићу прилику да поменем Славишу Кокезу и Томислава Караџића за све што су урадили и наравно, Зорана Лаковића мог сарадника у УЕФИ. Верујте да имате јаког амбасадора у Швајцарској. И волео бих да поменем све играче који су пренели славу фудбала, али требало би ми 100 година…Само ћу да споменем неколико имена, неће ми нико замерити…Моша и Тирке, Рајко и Стјепан Бобек, Бора Костић, Шукуларац, Васовић, Милутиновић, Ћурковић, Џајић, Пижон, Пикси Стојковић, Михајловић, Југовић, Станковић, Видић, Ивановић, Коларов, Матић,Тадић…Затим велика тренерска имена…Бошков, Миљан Миљанић, Радомир Антић…А резултати су сами прича за себе. Фали вам, ипак, једно такмичење. А то је Европско првенство. И као председник УЕФА ја вам кажем – чекамо вас. Имате знање, треба вам и срећа, али срећа прати храбре. Пред вама је бараж и ја вем желим да успете. Срећан вам јубилеј и нека дуго живи српски фудбал“, рекао је председник УЕФА Александер Чеферин који је председнику ФСС Славиши Кокези уручио специјално признање УЕФА.

 

Поклоном је узвратио председник ФСС Славиша Кокеза који је Чеферину уручио Златну значку Фудбалског савеза Србије. У исто време специјално признање припало је и Зорану Лаковићу, директору националних федерација УЕФА.

                                                          krimosi

 

После доделе признања председнику УЕФА Чеферину и Зорану Лаковићу, бившем генералном секретару ФСС, данас директору националних асоцијација УЕФА, почела је специјална позоришна представа, својеврсно путовање кроз време. Оно је почело уласком колпотера који су узвикивали „Најновије вести, основан Фудбалски савез“ и успут присутнима делили репринт „Правде“ са датумом 14.април 1919. година.

 

Прича о првој лопти у Србији коју је са студија у Немачкој, донео син угледног београдског трговца Хуго Були, првооснованим клубовима, првом такмичењу и организацији Савеза. На великом лед екрану ређале су се слике и стари црно-бели снимци са почетка фудбалске ере у Србији. Подсећање кроз причу и на прву одиграну утакмицу на Калемегдану 1986. године, првом основаном клубу Бачки из Суботице, Шумадији из Крагујевца…прво такмичење и прва утакмица репрезентације 1920. против Чехословачке, а затим и одлазак на Светски куп у Монтевидео 1930. године. Сећање на догађаје све до краја Другог светског рата и почетка нове ере, оснивања (1945.) два наша највећа клуба, Партизана и Црвене звезде. Први дерби и почетак југословенске лиге.

          

Хронологија послератних догађаја прати највеће успехе нашег фудбала, а сваки тај незаборавни чин у историји нашег клупског и репрезентативног фудбала испраћен је бурним аплаузом актера, оних који су са саиграчима обележили једну епоху.

 

Од сребрне медаље на ОИ у Мелбурну (1956.), олимпијског злата у Риму (1960.), трећег места на СП у Чилеу 1962, финала КЕШ-а у Бриселу Партизанових „беба“ 1966.године…И овације за Перицу Раденковића, Душана Маравића, Јосипа Скоблара, Мустафу Хасанагића, Спасоја Самарџића…Сећање и на ЕП у Италији 1968. и незаборавни гол Драгана Џајића, генерацију са СП у Немачкој 1974. коју су представљали легендарни Илија Петковић и Станислав Караси. Много емоција, аплауза. На ред је дошла и 1979. година коју памтимо по успеху Црвене звезде у Купу УЕФА и головима Душана Савића. Колико је тада југословенска лига била јака говори и „чудо из Ниша“, европски пут Радничког у Купу УЕФА. Освојена је и бронза на ОИ у Лос Анђелесу 1984. а члан те генерације био је Митар Мркела. Крај 80-тих прошлог века обележила је Војводина освајањем титуле првака Југославије. А један од највећих дербија на свету, дуел вечитих ривала Партизана и Црвене звезде својом појавом „представили“ су легенде два клуба, Момчило Вукотић и Зоран Филиповић…

 

Почетак 90-тих и највећи успех југословенског клупског фудбала, титула првака Европе Црвене звезде. Нову епоху репрезентативног фудбала памтимо по учешћу репрезентације на СП у Француској, односно на ЕП у Белгији и Холандији…И наравно нови аплаузи за актере Ивицу Краља и Саву Милошевића, најбољег стрелца ЕП. Ту је и „светски, а наш“ Бора Милутиновић. Једини селектор који је био актер на пет Мундијала са пет различитих селекција.

 

Долази време нових асова које предводе Дејан Станковић, Немања Видић, Марко Пантелић, Милан Јовановић, Милош Красић, Владимир Стојковић…И први пут као Србија (2006.), против Чехословачке на опроштају Павела Недведа. Слике из Јужне Африке (2010.) и незаборавне победе против Немачке. Све до можда и највећег успеха нашег фудбала и Новог Зеланда, где смо постали прваци света у узрасту до 20 година.

                                                     loptalugma       

Путовање вредно живљења и поноса

 

По завршетку позоришног дела, председник ФСС Славиша Кокеза поздравио је све присутне госте.

 

„Велика ми је част и привилегија да вас поздравим испред фудбалске Србије. Иза нас је 100 дугих година, неколико држава и јубилеј вредан поштовања.И генерације оних који су писали историју нашег савеза. Они које памтимо, они које данас славимо.Листа је дуга, много је оних који су фудбалу подарили своју магију и учинили да нас ова игра на овим просторима осваја пуних сто година. Игра која не познаје ни време ни место, игра која нас враћа у прошлост да би уживали у ономе што нам доноси будућност.Поштовани пријатељи, прошао је век од оснивања Фудбалског савеза, институције која је имала своју бурну, а истовремену интересантну прошлост. Ја бих то назвао путовање кроз време пуног искушења, али и путовање вредно живљења и поноса сваког појединца коме је фудбал била страст",  рекао је председник Фудбалског савеза Србије, Славиша Кокеза.

 

Извор: Фудбалски савез Србије

 

 


Последњи пут измењено петак, 20 децембар 2019 22:44

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија