Logo
Одштампајте ову страницу

Слатки плодови доколице

Оцените овај чланак
(1 Глас)

decakdokolicaДоколица

 

а) Време које није испуњено радом и радним обавезама; слободно, расположиво време: читати новине у доколици

 

б) нерад, беспослица, беспосличење; чамотиња: пуцкетати прстима из доколице – бити у доколици без посла, имати доста слободног времена

 

(Речник Матице српске)

 

Иако јој је то основно значење, доколица не припада само лењивцима. У овом веку сталне комуникације, кретања, стреса и кашњења са обавезама, доколица је постала привилегија мањине.

 

Заправо, не само да је то привилегија мањине, већ је и вештина којом је овладао само мали број људи.

 

Баш зато што живимо сувише ужурбано, мир, тишина и нерад многима су непријатни и готово неприродни. Доколица дозвољава мозгу да се одмори од сортирања и повезивања информација којима га затрпавамо током целог дана, али се и сам мозак томе опире.

 

Британски филозоф Бертран Расел написао је 1932. есеј ”Похвала лењости” где објашњава како би послодавци много више постигли ако би скратили радну недељу на 4 сата дневно. Радници би, сматра Расел, били више срећни, а мање нервозни, од чега би послодавац профитирао. Раселови савети ни данас, готово век касније, нису прихваћени. Када се говори о доколици, она је увек у супротности са радном етиком.

 

Међутим, доколица је одувек била управо привилегија богатих. Добила је на цени крајем 19. века, додуше, само у животима ондашњих мушкараца. Плате су почињале да расту, а радна недеља постепено је скраћивана са деветочасовног на осмочасовно радно време. Уводе се и годишњи одмори и ничу куће за одмор, уз италијански мото ”Долце фар ниенте” (слатка беспосленост). Недеља постаје дан искључиво за одмор и забаву.

 

Ако изузмемо неконвенционалне и ултрамедерне компаније (нарочито оне из Силицијумске долине) које делимично јесу вођене Раселовом идејом о односу среће и рада, чак и данас, крајем друге деценије 21. века култ напорног и целодневног рада је врло жив. Доколица, слободно време и лењост су изједначени.

 

Немачки научни новинар Урлик Шнабел написао је књигу о доколици у којој тврди како је људима данас нужно време да буду у контакту са собом. Оно нам помаже да успоставимо унутрашњи компас и каже нам у ком правцу да идемо.

 

О доколици, по Шнабелу, најбоље можемо учити од деце. Док се играју и забављају, деца не примећују друга дешавања око себе, не размишљају о сврси или користи коју из доколице могу извући него се забављају забаве ради. Такав утицај на нас имају шетња, боравак у природи, излежавање, посматрање околине…

 

Али доколица није само одмор за тело и ум. То је тренутак када пустимо да нам мисли лутају неспутано, препуштамо се машти и неоптерећеном промишљању. И баш у том моменту доколица постаје извориште креативности, иновације и среће.

 

Амерички бизнисмен Џек Велч, који је две деценије био на челу гиганта Џенерал електрик усвојио је навику да свакодневно гледа сат времена кроз прозор, односно да не ради ништа. То је било његово време за проналазак инспирације, сагледавање шире слике, удубљивање у мисли, као и, сматрао је, очување здравља.

 

Његов рецепт испробан с краја 20. века сада, као разумну меру доконости, прихватају многи чувени бизнисмени, писци, уметници и мислиоци, откривајући га и промовишући као соптвену тајну успеха. У међувремену, и неуронауке су подржале ову теорију објашњавајући да су за продуктиван рад и успех најважнији одмарање и сан који укључује и дневну дремку.

 

У књизи ”Наука и уметност беспосличарења” Ендру Стјуарт пише како је хронична упосленост штетна не само по мозак, кардиоваскуларни систем и здравље уопште, те да уништава креативност, самоспознају, емоционалну добробит, друштвеност. Брзо доношење одлука доводи нас у ситуацију да се мозак опире било каквом пажљивијем промишљању о поступцима.

 

”Не радити баш ништа”, казао је Оскар Вајлд, ”је најтежа ствар на свету, и најумнија”.

 

Извор: Кућа добрих вести/Наука кроз приче

 


Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015