Logo
Одштампајте ову страницу

Тесла и Змај - Једина посета Николе Тесле

Оцените овај чланак
(3 гласова)

teslaizmajjjjjjНа данашњи дан, пре 128. године, највећи српски научник Никола Тесла боравио је једини пут у Београду и том приликом сусрео се и са песником Јованом Јавановићем Змајем, чије је поезију, како је рекао, “када му је било најтеже у Америци и када је био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао”.

 

Никола Тесла је те 1892. године, после одржаних предавања у Лондону и Паризу - од фебруара до априла, хитно допутовао у Госпић, како би се опростио од своје мајке Ђуке, која је била на самрти. После сахране, посетио је Загреб. У Будимпешти га је дочекала делегација града Београда, Велике школе и Српског инжењерског друштва са молбом да посети Београд.

 

Тесла је 2. јуна 1892. године једини пут посетио Београд

 

Приликом једине Теслине посете Београду, 2. јуна 1892. године, он је обећао песнику Јовану Јовановићу Змају да ће његове песме превести на енглески и објавити у Америци. Тесла је ово своје обећање и испунио.


У среду, првог јуна 1892. године одазвавши се позиву делегације београдске општине, Тесла је допутовао у Београд. Стигао је око 11 сати увече брзим возом из Пеште.


После дочека одсео је у хотелу “Империјал” који се налазио поред зграде “Капетан Мишиног здања” на садашњем платоу код филозофског факултета.


Следећег дана, 2. јуна Тесла је у пратњи председника општина Маринковића, професора Велике школе и члана Српске краљевске академије Клерића, као и министра просвете Андре Николића био примљен у аудијенцију код младог краља Александра Обреновића.

 

На данашњи дан пре 128. године Тесла је говорио о предности електрификације у Србији

 

Краљ га је срдачно дочекао. Почео је присан разговор и Тесла је говорио краљу о предности електрификације и благодетима које би она донела Београду, па и целој Србији.


Млади краљ пожелео је да својом руком одликује Теслу, орденом Св. Саве I степена, но због тога што Тесла као амерички држављанин не сме примати никаква одликовања, јер би могао изгубити америчко држављанство, њему је накнадно додељен и уручен орден Св. Саве II степена.


У хотелу “Империјал” био је приређен свечани ручак у Теслину част, а после ручка Тесла је посетио и Велику школу, обишао њене кабинете и Музеј.


Ректор, Никола Алковић одржао је поздравни говор, а Тесла је пред окупљеним студентима, са одушевљењем устао и рекао : “Ја сам као што видите и чујете остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свету”.

 

Здравице за Николу Теслу

 

У Теслину част била је организована игранка на Калемегдану, а увече је у “Вајфертовој пивари” на Топчидерском брду, која се налазила на месту садашње Београдске индустрије пива, била приређена свечана вечера.


На банкету је прву здравицу напио председник општине Маринковић Његовом Величанству Краљу, пожелевши да га Бог поживи на срећу земље и народа, а на корист науке, којој је поклонио пажњу, примивши необично љубазно и радосно нашега драгога госта.
Господину Тесли прву здравицу наздравио је г. Алковић, ректор Велике школе. У лепоме говору напоменуо је, између осталога, да се радује, у име највећег просветног завода у Србији, што је српско име његово стекло толико гласа у научном свету, да се сви Срби њиме могу поносити. Господин Тесла је захвалио на здравици, и у своме говору поменуо, да ће његово срце, далеко преко Атлантског океана, вазда куцати за Српство и његову будућност и у часовима, кад га његове мисли буду носиле у сферу електричних таласања. Одговор Теслин дочекан је бурним и дуготрајним : “Живео!” Даље су се ређале здравице...

 

Песма Јована Јовановића Змаја посвећена Николи Тесли

 

Господин Ђока Станојевић изнео је у лепом и живом говору, на начин разумљив и за шири свет, какве су заслуге господина Тесле у електротехници, и напио је за дуг живот овог великана, а после је на ред дошао песник и лекар, Јован Јовановић Змај.


Он га је поздравио песмом коју је сам прочитао:



Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд

 

Не знам шта је, јел’ суштина
Ил’ то чини само мис’о
Чим смо чули долазиш нам,
Одмах си нас електрис’о

На што жице спроводнице
Електрика јури широм,
Ваздухом ће бити споја
(После можда и етиром).

Стоји стабло, стоји Српство,
Мајка сваком листу - сину ;
Најсвежији лист му трепну
Па одлети у даљину.

Ти нам Тесла, ти врличе,
Оде летом јаче струје
У далеку Колумбију,
Да ти умље колумбује.

И ти, Тесла, у којем се
Исполинске мисли роје,
Тебе враћа неодоље,
Да пољубиш стабло своје.

Љуби стабло, дојчине му,
Сисни дојку, сине врли;
Свака грана српског стабла
Тесли тепа, Теслу грли.

Београд је данас сретан
Рукујућ’ се с српском диком
И открива срце своје
Пред Србином велебником.

Но ти мораш опет натраг
Састанак нам кратко траја
Ал’ топлоту носи собом
Братимскога загрљаја

Остварена ј’ мис’о твоја
Мис’о дивна и голема:
Међу нама биће веза,
А даљине нема, нема.

Разумеће листак свежи
Сваку жилу свога стабла,
Спајаће нас електрика
(Електрика наших срца)
И без жице и без кабла.

 

Никола Тесла, ганут песмом скочио је и са сузама пољубио песникову руку. Многи су заплакали. Тесла у заносу каже: “Кад ми је било најтеже у Америци и када сам био од свих одбачен и несхваћен, с горким сузама читао сам Вашу поезију, а сада Вам обећавам да ћу Ваше стихове превести на енглески језик и у Америци објавити“. 

 

Касније је о преводу Змајеве поезије у Америци и објављивању у часопису Century (Столеће), написао у писму од 17. маја 1894. године ујаку Паји Мандићу: „ По успјеху судим да сам тим мојим чланком више користио Српству него радом на пољу електрицитета”.
Тесла је превео у прози четири Змајеве песме: Три хајдука, Два сна, Циганин хвали свога коња и Тајна љубав, а Роберт Андервуд Џонсон их је препевао на енглески. Ови преводи Змајевих песама, били су први пут објављени у часопису "Тhе Century Magazin" бр. XLVIII за 1894. годину, чији је уредник био Џонсон. Касније су објављене у једној антологији поезије различитих народа и аутора издатој у Лондону и Њујорку 1897. године, по избору P. А. Џонсона под насловом: Песме о слободи и остале поеме (R. U. Johnson, “Songs of Liberty and other Poems”, The Century Co; N. Y., 1897.). Други део ове антологије садржи препеве-превод тринаест Змајевих песама.

 

Змајев катрен Тесли у част

 

Осим песме којом је поздравио Теслу приликом његове посете Београду, Змај је парафразирајући Библију, испевао и катрен Тесли у част:

 

Природа и њени закони
-Све беше мркли мрак;
Нек буде Тесла! - рече Бог
И блесну светлосни зрак...

Захваљујући Теслином залагању, Змај је био једини српски песник уз Вука Караџића, чије су песме могли да читају амерички читаоци још у 19. веку, за Змајева живота (1833-1904). Дуго времена ово је био једини превод Змајеве поезије на енглески језик.

 

Извор: Кућа добрих вести                                                                                                                         


Последњи пут измењено уторак, 02 јун 2020 13:27
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015