Славље, коме су се прикључили свештеници београдске католичке надбискупије и чланови Међународне бискупске конференције светих Ћирила и Методија као и други црквени великодостојници, почело је свечаном мисом у београдској катедрали Блажене Ђевице Марије а потом и беседом кардинала врхбосанског Винка Пуљића.
Одајући признање свом надбискупу и његовој мисији у Београду организатори су почетак свечаности симболично уприличили за данашњи дан у 11 часова када је почело и празновање Дана примирја у Републици Србији, датума од великог значаја за све земље учеснице Првог светског рата.
Прослава је иначе била планирана за месец мај ове године, но због тадашњи епидемиолошких прилика везаних уз коронавирус није тада одржана. Монсињор Станислав Хочевар је члан папског већа за јединство хришћана а по вокацији припада реду салезијанаца чија је мисија промоција хришћанства међу младима.
У Београд долази 2001. године по одлуци папе Јована-Павла, после повлачења из службе надбискупа Франца Перка, када је изабран и за председника Бискупске конференције СР ЈУгославије.
Надбискуп Хочевар који је свештенички чин примио у Љубљани где је и дипломирао а потом и магистрирао 1979 на Теолошком факултету са тезом "Особни грех у данашњој хамартологији".
Међу многобројним дужностима које је обављао током своје свештеничке и бискупске службе Хочевар је велики значај придавао својој салезијанској мисији, посебно као провинцијал салезианаца у Словенији.
Монсињор Станислав Хочевар рођен је 12. новембра 1945. године у селу Јелендол, жупа и опћина Шкоцјан код Новог Местана подручју тадашње надбискупије Љубљана, Словенија, а сада бискупије Ново Место. По завршетку основне школе у Шкоцјану 1960. године придружио се дон Босцовим салезијанцима. Школовао се у гимназији у Крижевцима и у Ријеци, а потом јеступио у новицијат салезијанаца. Војску је служио у Скопљу 1966/67. годину.
На пасторалној пракси био је у новицијату у Желимљу код Љубљане. Филозофско-теолошке студијезавршио је на Теолошком факултету у Љубљани.
Од 1973. године био је наставник и одгојитељ у малом семеништу у Желимљу, а од 1979. године равнатељ те салезијанске установе. Две године (1982.-84.) био је заменик салезијанског провинцијала у Словенији. Затим је четири године био равнатељ интерната за средњошколце -Модестовог дома у Целовцу (Клагенфурт) у Аустрији. Године 1988. први пут је изабран за провинцијала салезијанаца у Словенији, а од 1994. до 2000. године обавља други мандат те исте службе. Суделовао је на четири генерална капитула салезијанаца у Риму.
Два мандата је био председник Конференције виших редовничких поглавара и поглаварица Словеније изатим две године генерални тајник исте конференције. На светковину Навештења Господинова, 25. марта 2000. године папа Иван Павао ИИ. именовао га је надбискупом коађутором у Београду. За бискупа је заређен (хиротонисан)24. маја 2000. године у цркви Марије Помоћнице на Раковнику у Љубљани. У Београд долази за Духове 2000. године.
На пленарној седници Бискупске конференције Југославије у јесени 2000. године прима дужности референта за катехезу и младе, за редовнички живот те постаје предсједник бискупске комисије за Каритас. Дана 31. ожујка 2001. године папа Иван Павао II.прихваћа молбу за разрешење дотадашњег београдског надбискупа монс. Франца Перка, Станислав Хочевар преузима место београдског надбискупа и метрополита.
Дана 16. априла 2001. године изабран је за председника Бискупске конференције СР Југославије на два мандата (2001-2006; 2006-2011) у којој је обављао и друге функције.
Извор: Кућа добрих вести